НЕПРЕПОЗНАТ и неадекватно лечен реуматоидни артритис (РА), најкасније за две године доводи до оштећења зглобова, а последица је развој инвалидитета. Овај процес праћен је веома специфичним и неподношљивим болом. Рана дијагноза РА значајна је за даљи ток те хроничне, аутоимуне, системске болести са непредвидивим током. Да би се указало на проблем неблаговременог постављања дијагнозе, ове године 12. октобар, Светски дан порбе против артритиса, обележен је под слоганом "Не одлажи задњи је воз - прегледај се".

Докторка Мирјана Лапчевић, председнице Удружења оболелих од реуматских болести, у Србији четвртина становника болује од неког облика реуматизма. Реуматским тегобама су углавном захваћени сви зглобови, покретни или непокретни, везивно мишићно ткиво, па и кожа, а као хронична болест је изузетно честа код старих људи.

- Најугроженији део популације је у Војводини која је због мале надморске висине и климатских услова изузетно погодно тло за развој ове болести - каже др Лапчевић. - Иако хладни и влажни дани нису узрок реуматских болести, знатно погоршавају тешкоће оболелих. Зато се реуматски болови највише јављају у јесен и зиму. Реуматска обољења могу да буду толико тешка, да изазову деформисање зглоба или костију и да пацијент постане скоро непокретан. Таква реуматска обољења припадају групи запаљенских артритиса. Једно од најчешћих и најтежих реуматских обољења је реуматоидни артритис, од којег у Србији болује око 35.000 људи међу којима је и више од 2.000 деце.

Реуматоидни артритис је системска болест, што значи да поред зглобова може да захвати и друге органе као што су бубрези, срце или плућа, а код деце чак и очи и да доведе до слепила.

- Непредвидивог је тока и ако се на време не открије и не лечи брзо, доводи до инвалидности, а директно смањује очекивано трајање живота, чак до 20 одсто - каже професор др Немања Дамјанов, директор Института за реуматологију у Београду. - Жене оболевају три пута чешће него мушкарци. Предиспозиција за обољевање од реуматских и мишићно-коштаних болести се наслеђује, али то не значи да ћете сигурно оболети. Ризик да се разболите, ако постоји наследни фактор, се повећава пушењем, претераном гојазношћу, седећим начином живота и ако се бавите пословима који више оптерећују зглобове.

Симптоми реуматских и мишићно-коштаних болести су различити: запаљење у облику отока зглобова, укоченост, бол,замор, деформитети зглобова, али и невидљиви симптоми као што су депресија, анксиозност.

- Почетак лечења код запаљенских реуматских болести у року од 12 недеља, може да спречи оштећење и сачува функцију зглобова и органа - каже професор Дамјанов. - Нада за оболеле од реуматоидног артритиса су биолошки лекови. Многобројна клиничка испитивања доказала су клиничко и радиографско успорење прогресије болести код овако лечених болесника.

Професор Дамјанов сматра да постигнути резултати ове терапије у потпуности оправдавају њене трошкове. Нажалост, у Србији се од 35.000 оболелих тек нешто више од 1.000 њих лечи биолошком терапијом о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање.

НАЈСКУПЉЕ БОЛЕСТИ

РЕУМАТСКЕ и мишићно-коштано болести погађају једну четвртину свих становника у Европи, а то је више од 120 милиона људи. Неке реуматске болести су много чешће у одређеној популацији. На пример, реуматоидни артритис, склеродорма, фибромиалгија и лупус предоминантно погађају жене. Спондилоартропатије и гихт су чешћи код мушкараца. Реуматске болести су највећи узрок боловања и раног пензионисања и представљају најскупље болести у здравственом и друшвено-економском систему.