ПРЕМА најновијим препорукама, пацијенти којима је тек откривен дијабетес, а старији су од 40 година, поред терапије за контролу нивоа шећера у крви, требало би да узимају и лекове за регулисање масноћа и за заштиту срца и крвних судова. Ове додатне медикаменте требало би да почну да пију сви новооткривени дијабетичари у петој деценији живота, без обзира да ли имају или немају нарушене вредности липида и висок крвни притисак.

У интервјуу за "Новости" др Милосав Томовић, интервентни кардиолог Института "Дедиње" каже да су ове нове препоруке уведене зато што дијабетичари имају веома висок ризик од развоја атеросклерозе, хипертензије, а самим тим и већи ризик за срчани и мождани удар:

- Сваки поремећај хормона у организму директно утиче на срце и крвне судове. То је зато што су они регулатори целокупног метаболизма и њихов дисбаланс узрокује брже накупљање масноћа на зидовима крвних судова, ремети рад срца, узрокује срчану слабост, упалу срца...

* Да ли то значи да свако ендокринолошко обољење утиче на кардиоваскуларни систем?

- Да, баш свако. Примећено је да пацијенти који болују од смањене продукције хормона штитасте жлезде, од којих је најчешћа Хашимотова болест, у већем су ризику да имају смањен број откуцаја срца, повишен доњи притисак, а може да дође и до поремећаја масноћа у крви. Осим тога, код ових пацијната неретко долази до честе упале срчане марамице и услед тога накупљања веће количине течности између ње и самог срца што може да буде озбиљно здравствено стање.

* На који начин повећано стварање хормона штитасте жлезде може да утиче на срце и крвне судове?

- Код ових пацијената ситуација је обрнута у односу на оне који пате од смањене продукције хормона штитасте жлезде. Они често могу да имају убрзан срчани ритам, који уколико је изражен и дуго траје може да доведе до попуштања срца. Јер, ниједно срце не може толико да се троши током мировања. То се дешава зато што повећана продукција хормона убрзава комплетан метаболизам. Двадесет одсто оболелих од убрзаног рада штитасте жлезде развије и поремећај срчаног ритма који називамо атријална фибрилација, а која може да доведе до појаве слабости срца и до срчаног и можданог удара. Нарочито код пацијената старијих од 65 година.

ПОЛЕМИКА ОКО АСПИРИНА * Када је реч о вези између поремећених хормона и здрављу срца и крвотока, најчешће се помиње атеросклероза. Може ли она да се спречи? - У свету се тренутно води велика полемика о превентивној употреби аспирина. Америчке препоруке саветују да би дијабетичарима требало укључити и један аспирин дневно, међутим у Европи овај став није прихваћен. Јер, колико год аспирин прија здрављу крвних судова он повећава инциденцу од развоја болести желуца, тачније узрокује појаву крварења у њему, што може да буде фатално. Тако, да засад по овом питању нема закључка.

* Има ли онда потребе да се оболелима од штитасте жлезде такође превентивно уведе кардиолошка терапија?

- Не таквих препорука нема, али је чињеница да би они чешће требало да контролишу здравље целокупног организма. Када се уочи кардиолошки проблем њима терапија може да се уведе по потреби, да се примењеује одређено време или да буде хронична. Наравно да пацијенти који болују од штитасте жлезде, а доживели су инфаркт морају до краја живота да пију лекове за срце и крвоток.

* Значи да шећерна болест, међу ендокринолошким обољењима, ипак носи највећи ризик?

- Да, без сумње. Дијабетичари имају четири пута већи ризик да развију запушење крвних судова него они који немају ову болест. Такође, дијабетичари чешће пате и од неуролошких компликација због чега им је тешко регулисати хипертензију, прети им инфаркт, гангрена услед исхемије крвних судова ногу и много других озбиљних здравствених проблема. Лекови из групе статина су се показали идеални, јер не само да држе под контролом ЛДЛ холестерол, него утичу и на стабилизацију плака који се налази на зидовима крвних судова.

* Колико су у ризику од развоја болести срца они који се боре са инсулинском резистенцијом?

- Код њих је ризик знатно мањи него код оних који су развили шећерну болест. Наравно, да би тај ризик остао смањен за њих је веома важно да уклоне све факторе ризика, уведу правилну исхрану, оставе цигарете, почну редовно да се рекреирају. Јер, када се дијабетес развије нема повратка, без обзира на здраве навике.

* Како на кардиоваскуларни систем утичу болести паратироидних и надбубрежних жлезда?

- У случају поремећаја хормона паратироиде долази до нагомилавања калцијума у организму па самим тим и на зидовима крвних судова. То стање може да доведе до компликација, а тешко је за операцију јер крвни судови ових пацијената могу да буду "као од порцелана". Када је о поремећају рада жлезда надбубрега реч ту је најчешћа Кушингова болест или Кушингов сидром, стање које изразито неповољно делује на кардиоваскулани систем. Ови пацијенти често пате од повишеног крвног притиска и долази до задебљања срчаног мишића. Процес атеросклерозе им је такође убрзан, па самим тим и ризик од васкуларних компликација је висок.