Србија се налази на трећем месту у Европи по стопи смртности од кардиоваскуларних обољења. Статистика показује да од болести срца сваког сата умре шест особа у нашој земљи, од којих је свака осма у најпродуктивнијем добу - између 25. и 64. године живота. Оно што нарочито забрињава јесте податак да губимо све млађе особе, па се тако руши уврежено мишљење да се ова обољења "дешавају" само старијима и то углавном мушког пола. Истина је сасвим другачија и није нимало охрабрујућа - срце је на удару и код жена и код мушкараца, а старосни критеријуми све су нижи. Узрок смрти сваке друге особе у Србији су управо болести срца и крвних судова.

Који су доминантни фактори ризика, зашто је важно да на време препознамо и реагујемо на симптоме, како да се сачувамо и заштитимо, питања су на која одговоре добијамо у разговору са професором др Небојшом Тасићем, кардиологом на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, председником Удружења центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога (ХИСПА) и Светског удружења за васкуларно здравље.

Саговорник "Живота плус" за почетак подсећа на значај превенције, јер је здравље највеће богатство.

- Оно је предуслов да водимо нормалан и квалитетан живот - каже професор. - Не каже се случајно да болестан човек, за разлику од здравог, има само једну жељу - да оздрави. Зато је важна превенција, у духу реченице "Боље спречити, него лечити". Јер алармантно је то што више од половине становника Србије, као и региона, умире од инфаркта и шлога. Морамо да сачувамо здравље и живот, да се тргнемо и отргнемо од болести. Важна је брига за сваког човека.

Фактори ризика

Статистика показује да кардиоваскуларна обољења више не бирају. Некада је било ретко, или дефинитивно ређе, да се човек млађи од четрдесете жали на проблеме са срцем. Данас, међутим, све више младих страда или умире од инфаркта и шлога. Професор Тасић објашњава да све почиње од атеросклерозе која уништава наше артерије, а то се дешава већ од пубертета.

- Код неких се то догоди брже, код неких спорије, али генерално је проблем што су се променили ритам и стил живота. Стрес је данас постао свакодневан, а управо је он један од највећих фактора ризика. Због тога инфаркт и шлог више не штеде ни млађу популацију. Увек кажем пацијентима да не консултују "др Гугла", јер ће их он упутити на ко зна колико дугачку листу фактора ризика. Али истина јесте да су, осим стреса, у игри и пушење, повишен крвни притисак, дијабетес, генетика, исхрана и стил живота. Све то може да буде "одскочна даска" за опаке болести које вребају - наводи наш саговорник.

Важно је, наравно, да на време препознамо симптоме, али, нажалост, они су понекад неприметни. Невидљиви. Нема их. Само чујемо да је неко пао и више се никада није пробудио. Или је преминуо у сну. До јуче здрав човек, од данас је трајно инвалид. Страдају нам спортисти. Студенти.

- Сви се онда питају зашто тај неко није водио рачуна о себи, радио контролне прегледе... Међутим, суштина је да многи уопште не знају да имају нагомилане факторе ризика, па на њих не обраћају пажњу. Када говоримо о уочљивим симптомима, то су дефинитивно бол у грудима (у случају инфаркта миокарда) и снажан бол у глави (када је реч о шлогу). Осим тога, свако од нас мора да реагује ако примети да је одједном почео да губи енергију, бива малаксао, брзо се замара, осећа повремени бол у грудима, крвни притисак му варира, осећа вртоглавице, задише се и при најмањем успону. На то мора да се обрати пажња и обавезно провери да ли је у питању прединфарктно стање - каже кардиолог.

Савети од доктора, не од "гугла"

Људи, међутим, често иду из крајности у крајност. Или се апсолутно не осврћу на симптоме или сваки од њих преувеличају, уплаше се да је оно најгоре, али и даље не иду код лекара. Саговорник напомиње да је и те како важно да се та пракса промени и да се обавезно обратимо стручњацима, како би се отклониле дилеме. Јер, бол у грудима може да буде и од жгаравице, а главобоља од мигрене. Ко зна на које болести могу да укажу неки од наведених симптома, али ако не одемо код лекара, нећемо ни сазнати шта нам се и зашто дешава.

Оно што свако од нас може да уради да би спречио појаву кардиоваскуларних обољења јесте да бар покуша да води здрав живот. А под тим се подразумева редовна физичка активност - шетња и бављење спортом, као и брига о исхрани. Наш саговорник напомиње и унос минерала кроз одређене суплементе, пошто студије показују да смо често у дефициту са њима, када је у питању уношење преко исхране.

- Најважнији је магнезијум, јер је његова функција заиста вишеструка. Овај минерал учествује у више од 300 биохемијских реакција, саставни је део процеса размене материје и енергије, штити не само срце, већ и мишиће, кости, јетру, нерве... Не зове се без разлога антистрес минералом - наводи доктор.

Истраживања показују да редовно узимање магнезијума смањује ризик од срчаних обољења и можданог удара, регулише крвни притисак и спречава таложење калцијума у зидове крвних судова, чиме се утиче на процес атеросклерозе, а тиме и на развој ангине пекторис и инфаркта.

- Међутим, погрешно је када се овај, као и било који други суплементи, узимају напамет, без претходног прегледа стручњака и консултације са њима. Зато морамо прво да променимо свест, да се не лечимо на своју руку, саветујући се о сопственом здрављу на интернету, већ у стручним установама - поручује стручњак.


ХИСПА, ПЕРСОНАЛИЗОВАНО ЛЕЧЕЊЕ

Суштина програма ХИСПА је да сачувамо своје здравље, тако што ће нам тим стручњака на време уочити слабе тачке, чак и када немамо никакве симптоме обољења.

- У питању је персонализовани програм очувања здравља и лечења, као сигурна кућа за све којима је стало да буду здрави. Ми имамо мултидисциплинарни приступ, па се у нашем тиму налазе кардиолог, ендокринолог, нефролог, реуматолог, клинички фармаколог, нутрициониста, психолог, психијатар... Крећемо од детаљне дијагностике и креирања посебног, личног режима исхране пацијента, одређивања физичке активности, одвикавања од пушења, вежби дисања... - објашњава председник ХИСПА.