КАДА је узрок страха могуће избећи, као што је, рецимо, страх од авиона, са фобијом може да се живи без већих проблема. Али, када су извор страха ситуације које се не могу "заобићи" у свакодневном животу, попут социјалних контаката, вожње лифтом или аутобусом, и особа од њих добија паничне нападе, живот постаје ноћна мора. Ти људи се најчешће временом повлаче у себе, а фобија може да се развије до те мере да сигурно уточиште представља само једна соба или чак само кревет оболелог.

Професор др Милан Милић, психијатар и психотерапеут каже, у интервјуу за "Новости", да је број оболелих од фобија у порасту:

- Разлог томе је што је савремени човек психолошки освешћенији него што је то био пре 100 година. Значи и раније су постојале фобије, али су се оне углавном манифестовале и схватале као нека објективна, физичка болест.

* Да ли страх заиста може да буде толико интензиван да изазове физичке симптоме?

- Наравно, већину фобија по правилу прати панични напад. На пример, особа мисли да ће доживети инфаркт у саобраћајној гужви, иако јој је познато да је доброг здравља. Тај нереалан страх може да покрене читаву лавину физичких симптома, попут лупања срца, презнојавања, гушења, што она повезује са потенцијалним инфарктом и круг се затвара. Временом особа почне да развија и страх од страха, односно од тог самог непријатног доживљаја, чиме се цела слика додатно усложњава. Зато код свих фобија имамо образац избегавања ситуација, што изазива тешкоће у свакодневном функционисању. Ово је нарочито изражено ако постоји проблем са изласком на улицу, вожњом градским превозом...

БРОЈНЕ И ЈЕДНОСТАВНЕ * У коју групу фобија се сврстава страх од игле и крви, висине, мишева, птица...? - То су такозване једноставне фобије. Оне по правилу не ометају особу у свакодневном функционисању, јер се узрок ових страхова лакше избегава. Већина људи који пате од многобројних једноставних фобија не тражи помоћ психијатра. Сматра се да пет до 10 одсто жена има неку од ових једноставних фобија.

* Могу ли фобије трајно да се излече?

- Могу. Код 20 до 30 одсто оболелих после лечења нема више симптома болести, фобије се не понављају. За успешно лечење било које фобије најбољи начин је комбинација лекова и психотерапије. Лекови на биолошкој основи регулишу поремећај, док психотерапеут у разговору са пацијентом тражи узрок или узроке који у одређеним ситуацијама доводе до нереалног и префорсираног страха. Најбитније је да оболели схвати да има погрешна уверења која га наводе да помисли да ће нешто страшно да му се догоди током вожње лифтом, аутобусом или ако се нађе у гужви из које не може лако да изађе.

* Многи би да избегну терапју лековима?

- Фобије могу да се лече без лекова, дакле само применом психотерпије, или обрнуто. Међутим, пракса је показала да је најефикаснији комбиновани приступ. Анитидепресиви имају циљ да регулишу мањак или вишак неуротрансмитера, супстанци одговорних за правилан рад нервног система. Од психотерапијских метода се најефикаснијим показао когнитивно-бихевиорални приступ.

* Шта то подразумева?

- То значи да лекар ради са оболелим на мењању погрешних уверења. Пацијент се редовно излаже ситуацијама које доводе до страха, при томе редовно и одлази код психотерапеута са којим заједно вреднује колико дуго је издржао стање страха, које мисли су пролазиле кроз главу и слично. Цео "трик" је у томе да се отклоне погрешна уверења и пацијент почне да верује да му се неће догодити ништа лоше у ситуацији од које зазире.

* У чему је разлика између уобичајеног страха и фобије?

- Сваки страх који је пренаглашен, а за то нема реалног оправдања, јесте фобија.

* Које фобије су најучесталије?

- Агорафобије и социјалне фобије. Агорафобија је некада била само страх од отвореног простора, али се сада дефинише као група фобија, када људи имају нелагоду при изласку из куће у било који простор који њима не улива сигурност, односно из кога не могу да побегну кад почне страх. Социјалне фобије су страх од свих могућих социјалних ситуација. Излазак у град са познатим или непознатим друштвом, говор пред публиком, седење у првом реду, једење и пијење пред другима, страх од партнерских веза... За разлику од агорафобија, социјалне фобије не морају у толикој мери да измене квалитет живота, па ти пацијенти углавном пролонгирају и избегавају лечење док год је могуће.

* Зашто настају фобије?

- Има много теорија о њиховим узроцима, и то је показатељ да у суштини не знамо зашто до њих долази. Оно што се показало врло честим у раду са пацијентима јесте да су напади панике и страх од смрти са којим се суочавају, само симптоми који указују на врх леденог брега. Проблем је много дубљи и изазван је сукобом унутар човека, најчешће сукобом између важних потреба његове душе. Рецимо, неко може имати јаку потребу за успехом, али и исто тако јаку потребу за сигурношћу, и ето сукоба и страховања да би избор једне стране водио смрти друге. Јер, као и тело, и душа има потребе и мора да се храни. Управо зато је запостављање или негирање оног што је за особу важно, по мом мишљењу, главни узрок фобија и патолошких страхова уопште.

* Које су потребе душе?

- Љубав, припадање, сигурност, потреба за успехом, постигнућем, знањем, образовањем, правдом, помагањем другима, потреба да тражимо и прижамо помоћ, али и потреба за агресијом и доминацијом. Али, ретко ко нас учи да и душа има своје потребе. Често ми дођу млади људи јер имају проблем са фобијом. Поставе себи циљ да заврше факултет, а у суштини немају стварну потребу за знањем и постигнућем у том смислу. И тако, невољно учећи, они занемарују неке друге, праве потребе.

* Шта се онда дешава?

- Тај запостављени део душе суочи се са "смртном претњом". И пошто то не освешћују, они развијају фобију, која има задатак да праву претњу замагли и донекле стави под контролу, пре свега избегавањем. Нажалост, тиме претња неће нестати, и особа ће само ширити фобије, а сужавати свој животни комодитет. Једино рад на себи и освешћивање онога што је у души, а занемарено је, може да доведе до разрешење.