Ако будемо пратили природу као вођу, никада нећемо залутати - поручивао је Цицерон, чувени римски филозоф и државник. Али, нисмо га послушали. Залутали смо. Континуирани немар, небрига и бахати однос према животној средини стигао нам је на наплату. И ако се не тргнемо, природа ће бити још више љута. Светиће нам се опасним климатским променама и елементарним непогодама. Чињеница да немамо други дом до планете Земље морала би да нас покрене да се коначно еколошки освестимо. А, да је то процес на којем би требало свакодневно да се ради и лекција која би морала да се усваја још од детињства, подсећа нас Дејан Савић, професор биологије. Захваљујући еколошкој секцији коју води у ОШ "Милош Црњански" у сремском селу Хртковци, многа деца су препознала да очување животне средине зависи и од њих.

- На почетку је то ишло споро, али како смо их све више укључивали у еколошке активности, ученици су постајали свеснији и одговорнији - каже професор, истичући сарадњу са колегиницама Миленом Томић Шкаром и Маријом Манцетом. - Било је потребно да им на конкретним примерима покажемо на који начин можемо да рециклирамо папир и пластику, како сакупљањем и рециклажом споро разградивих лименки можемо и да зарадимо, зашто је лепше да час проведемо напољу, чистећи смеће око игралишта и уређујући наше окружење. Они сада знају да је било ком пластичном предмету потребно и до 1.000 година да се разгради, а ако на то стално будемо стављали акценат, сигурно је да ће касније добро размислити где ће га одложити.

Један од услова за чланство Србије у Европској унији је поглавље 27, које се односи на заштиту животне средине. А, како је то област у којој ћемо морати да уложимо изузетне напоре, неопходно је да степен свесности подигнемо на највиши ниво. Мали еколози из Хртковаца су се ту већ показали учествујући у акцијама "Чеп за хендикеп", "Не прљај, немаш изговор", "Чувари равнице", а однедавно и радом на ботаничкој башти.

- Захваљујући идеји нашег директора Небојше Јовичића, школа је на конкурсу Фондације "Јасен" добила средства за ботаничку башту. То је заправо наставак приче о рециклажи, са намером и да ђаци изађу из учионице, стекну радне навике, упознају се са биљкама. Крајњи циљ је развој предузетничког духа, јер ћемо, гајећи рузмарин, матичњак, невен и остале лековите травке, почети да правимо природне производе и продајемо их - наводи Савић и најављује да ће ускоро направити и мини-парк.

Иако звучи да ова прича може да се "узгаја" само у сеоској средини, јер су ту деца више усмерена на природу и имају приснији однос са њом, саговорник "Живота плус" тврди да није тако.

- Напротив. Мислим да би посебно успешно могла да се примени у граду, јер су тек ту деца, окружена асфалтом и зградама, жељна природе. То се види онда када оду на екскурзију, негде на планину, па се одмах растрче и врате се живахна, освежена. Свима нам фали боравак у чистом и зеленом окружењу богатом кисеоником. Због тога патриотизам 21. века и јесте - очување животне средине. Јер уместо што се питамо зашто смо толико болесни, откуд такве мутације вируса и због чега стално пада киша, боље је да прионемо на посао. Ако будемо више улагали у заштиту средине, мање ћемо морати да издвајамо за здравство - каже професор биологије и подсећа да ће, у противном, у трци са природом, први пасти човек.

БРИГА О ПЛУЋИМА ПЛАНЕТЕ

НАЈБОЉЕ време за садњу дрвећа је било пре двадесет година. Друго најбоље време је сада - гласи кинеска пословица. Наш саговорник управо наглашава значај студиозне бриге о дрвећу, на шта сваког 21. марта подсећа своје ученике.

- На Дан шуме одлазимо у ловиште Каракушу, где нам стручњаци причају о њиховој важности као плућима планете. Наши еколози знају и да је један од великих узрока стерилитета то што пијемо воду из пластичних флаша. А, учимо их и да је било боље када су људи у куповину одлазили са цегером и платненом кесом да морамо да вратимо ту навику. Један ученик је пронашао духовиту, мада не и безопасну, цртицу која нас описује: "Ниси прави Србин ако код куће немаш једну велику пластичну кесу пуну мањих пластичних кеса" - каже професор.