"Нисам више такав, то се променило, сада потпуно другачије поступам. Никада више не бих радио оно што целог живота јесам, то је иза мене, схватио сам да је погрешно. Ти си ме направила бољом особом, хвала ти". Уколико пребаците ове реченице и у управни говор из женског рода, верујемо да ће вам бити познате. Ко зна колико пута сте чули или изговорили нешто слично. Веровали да ће се десити, чврсто желели то, мислили да ће тако, измењено, побољшано, остати и убудуће. Онда се, после неког времена, разочарали, јер до промене није дошло. Јер није била трајна. Нити права и искрена. Кога да за то кривимо? Природно, прво кренемо од друге особе, не схватајући да би заправо требало да пребацујемо себи. Ми смо очекивали превише, веровали у немогуће, ослањали се на маглу и облаке док смо ходали по земљи. Прижељкивали да чим прођемо испод дуге уронимо у жељени свет и наручје и срце жељеног бића. Не схватајући да је оно, у ствари, измаштано.

Очекивања су пропорционална разочарању, што је веће једно, веће је и друго. Често је веома тешко, током живота, свести их на прихватљиву меру. Отуда и бол када схватимо да се наш партнер, заправо, није променио, иако је обећао да хоће и тврдио да јесте. Које промене су могуће у одраслом добу, а које само у детињству и младости, као и које карактерне црте су непромењиве, питали смо Светлану Слепчев, психолога и психотерапеута:

- Какви смо били у трећој години живота, такви ћемо бити и у тридесетој, и у шездесетој, само зрелији, мудрији и са лепшим манирима. Током живота можемо да научимо како да ублажимо своје мање прихватљиве особине, да променимо начин размишљања и преиспитамо животне вредности, али личност која је у основи свега тога заправо се не мења много. Ако сте као дете били тврдоглави или стидљиви, трагови ових црта личности ће увек бити присутни. Наш задатак је да схватимо каква је личност нашег партнера и да га прихватимо таквог какав јесте, ако можемо. Ако не можемо, једини логичан избор који се намеће је прекид односа са особом која нам, уствари, не одговара.

ЖРТВОВАЊЕ ЗБОГ ЉУБАВИ

Које су највеће заблуде партнера који има жељу да другог промени?

- Моја љубав (или права љубав) ће га променити. Ако ме заиста воли, жртвоваће се због мене. Веома је распрострањена заблуда да можемо учинити да се неко промени ако га волимо снажно. Тада постоји могућност да уђемо у улогу спасиоца - да покушавамо да решимо проблеме које друга особа не увиђа. Истина је да се људи не мењају због љубави. Она јесте важан извор подршке, али свако би требало да жели да се мења због себе, а не због других. Такође, нико не би требало да се жртвује због љубави – да мења код себе нешто само зато да би другоме доказао да га воли, а што у ствари није потребно да мења.

На шта не би ни требало да обраћамо превише пажње?

- Са једне стране, важно је да знамо шта нам је битно, које врлине и вредности изузетно ценимо и без чега не можемо у односу, а са друге стране које мане можемо да толеришемо. Савршен партнер не постоји, тако да ће свака особа имати неку особину или навику која ће нам сметати, али би његове/њене мане требало да буду у границама онога што је нама прихватљиво, а што свако одређује сам за себе.

Шта би требало код себе да изменимо кад увидимо да нам превише тога смета код партнера?

- Тада би требало да размислимо да ли пренагљујемо када процењујемо шта је предност, а шта мана. Јер нека особина може да буде и једно и друго. На пример, тврдоглавост може да вам помогне да истрајете у нечему када би остали одустали, али може и да вам направи проблеме ако сте тврдоглави у ситуацијама када би требало да будете толерантни. Такође, требало би да се запитамо да ли смо превише критични према партнеру и да ли од њега очекујемо перфекционизам. Или можда нисмо довољно радили на томе да превазиђемо недостатак комплементарности у оним животним подручјима које сматрамо битним, па сад ту долази до превеликог разилажења у погледу интересовања и животних вредности.

У којим ситуацијама би требало да схватимо да је једино решење да променимо партнера?

- Када су међусобне разлике превелике, када партнеру проналазимо више мана и недостатака него врлина, и када те мане осећамо са много снажнијим емоцијама него врлине, тада би требало да размислимо да ли је време да будемо са неким ко нам више одговара.

Ко се лакше одлучују на промене, жене или мушкарци?

- Чини ми се да су жене спремније да се одрекну неких својих жеља и одређеног начина живота због везе. Делује ми као да оне чешће него мушкарци стављају потребе партнера изнад својих и пристају на нездраве компромисе, из жеље да му угоде.

ПРЕДВИЂАЊЕ КРАЈА БРАКА

Које промене могу бити контрапродуктивне? Ако се неко мења искључиво зато што то његов партнер жели, колико је то добро и трајно решење?

- Није добро када се неко мења само због партнера, а не зато што то заиста жели. Такве промене обично нису дубоке и трајне, већ површинске и одраз су тенденције особе да претерано удовољава другим људима. Оно што се тада најчешће дешава је то да особа постаје незадовољна и несрећна, да има осећај да се жртвује и трпи у односу. Може да почне да доживљава партнера као некога ко је неправедан, егоцентричан или суров, и ко је заправо не воли.

Које карактерне црте су непромењиве?

- Према истраживањима, постоје четири стила комуникације који могу да предвиде крај брака: непрекидно критиковање и нападање партнерове личности, показивање презира, претерана дефанзивност (онда када би требало да признамо своје грешке и да се извинимо) и емоционално повлачење и одбијање да се разговара. Ако не препознамо на време да овакви начини комуникације штете односу, у неком тренутку ће постати прекасно да исправимо ситуацију. Шта значи прекасно? Када се годинама понављају исти проблеми, када не можемо или не желимо да будемо искрени и отворени са партнером, када смо блискији са неким другим људима, када време радије проводимо време са пријатељима него са партнером, када функционишемо као цимери.

Да ли неко ко већи део живота лаже може да престане то да ради?

- Ако особа лаже већи део живота, то значи да верује да се не исплати бити искрен, да на тај начин пре добијеш то што ти треба него ако си искрен, или да ћеш лагањем избећи проблеме у односу. Да би особа престала да лаже, мора да схвати зашто се лагање не исплати дугорочно, иако краткорочно доноси неку добит, да лагањем нарушава односе са другим људима и да спречава себе да оствари блискост. Особа може да се промени ако увиди да јој лагање доноси више штете него користи и ако одлучи да се промени.

У ком моменту скинемо ружичасте наочаре и почнемо да сагледавамо партнера у правом светлу?

- Почнемо да га сагледавамо у правом светлу када имамо толико информација из реалности које су у супротности са нашом идеализованом представом о партнеру, да идеализована слика више не може да се одржи. Људи се најбоље упознају када почну да живе заједно. Мислим да свима од почетка не одговарају исте оне ствари које им касније много више сметају, само што су на почетку били заљубљени и мислили су да ће моћи да живе са тим. Када смо заљубљени, осећамо алтруизам једно према другом, да бисмо учинили све за другог, истрпели било шта само да њему или њој буде добро и пријатно. Међутим, људи су по природи егоцентрични, и нико од нас није тотално алтруистичан. Због тога временом поново желимо да потврђујемо себе, изражавамо своје жеље и своја свиђања и несвиђања, што може да буде у супротности са оним што други жели или што други јесте.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Да бисмо избегли да у вези покушавамо да променимо другу особу важно је да знамо следеће, каже наша саговорница:

- шта желимо и које су наше психолошке и емотивне потребе

- да ли особа за коју смо заинтересовани или са којом смо у вези поседује оно што желимо (уместо да покушавамо да будемо оно што други жели, треба да схватимо да ли ми желимо ту особу)

- да ли поседујемо оно што друга особа жели (уместо да покушавамо да будемо оно што други жели, треба да схватимо да ли особа жели оно што имамо да понудимо).