КОЛИКО пута сте чули реченицу: "За љубав никад није касно". И, заиста, јесте тако. Неко идеалног партнера упозна још у младости, неко касније, а има оних који сродну душу сретну тек у трећем добу када су помислили да су емотивно поглавље у свом животу одавно затворили. Али када срце каже "да", не желећи да одбаце шансу за срећу и емотивне тренутке проживљене у младости на које су готово заборавили, многи се осмеле да крену у сусрет новој љубави и стану пред матичара.

Зашто се људи у трећем добу одлучују на брак? Да ли је страх од година и самоће један од кључних разлога или је то нова шанса за срећу и корак ка другој младости. Потреба да са неким проведете драгоцено време, уживате у заједничким тренуцима или се једноставно десила љубав када сте је најмање очекивали?

Психолог Љиљана Јагодић истиче да је више разлога због којих се људи опредељују за брак у позним годинама, али да су усмаљеност и страх од старости кључни за такву одлуку.

- Многи људи у тим годинама по први пут остају сами јер су разведени или удовци/удовице - каже за "Живот плус" Јагодићева. - Тај губитак романтичне љубави и блискости са неком другом особом је притисак који је тешко издржати. На сваком кораку су губици и промене. Тело се мења после уласка у менопаузу код жена и кризе средњих година код мушкараца. Многи остају без родитеља, а и деца, уколико их имају, одлазе од куће, па се јавља и "синдром празног гнезда". Страх од година, беспомоћности и самоће јесте један од основних, али често подсвесних разлога. Многи неће признати да су беспомоћнији и усамљенији. Међу њима ћете препознати мушкарце који често покушавају да старост успоре везама са знатно млађим женама. Или жене које се у позном добу облаче као тинејџерке и иду на пластичне операције. И једни и други покушавају да успоре долазак неминовног - старости и смрти.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је 2018. године закључено укупно 446 бракова између партнера који су имали 60 или више година. Најчешће је реч о другом браку (младожења 67 одсто, а невеста 70 процената). Први брак је склопило 19 одсто мушкараца и 20 процената жена, док се преостали проценат односи да супружнике који су се венчали три или више пута. Када је реч о школској спреми, највише бракова склопили су партнери са завршеном средњом школом (младожења 51,6 %, а невеста 48,4 %), са основном школом 20,9 одсто мушкараца и 26,9 процената жена. У 11,4 одсто случајева младожења има завршен факултет или академију, а партнерка у 8,1 одсто.

ПРИЛИКА КОЈА СЕ НЕ ПРОПУШТА

Особе у позним годинама не желе да пропусте шансу да поново буду срећне, свесне да им се таква прилика више неће указати, сматра наша саговорница:

- Тада немају обавезе према деци, родитељима, послодавцу и често, заиста, кажу да су "пронашли сродну душу", остварили везу са неким са ким вероватно не би били у млађем добу. Често су у питању љубави из гимназијских дана које се пронађу после 30 година и поново остваре однос који није успео док су били млади. Некад је то жал за младошћу, жеља да понове оне емоције које су доживљавали тада, а некад је таква веза могућа управо зато јер су се остварили као особе, сазрели и схватили да су идеални једно за друго.

Каква су очекивања емотивних партнера када се у зрелим годинама одлуче на овакав корак? Да ли су посвећенији и брижнији једно према другом?

- Очекивања у том добу су другачија, партнери су склонији компромисима и лакше прихватају различитост - наглашава Љиљана Јагодић. - Много су научили из својих грешака у ранијим везама, па нови брак доживљавају као прилику да се, заиста, остваре у том односу. Посвећенији су и брижнији једно према другом, свесни да им је то потребно. С друге стране, више времена им је на располагању јер немају обавезе око деце и посла. Углавном се повезују људи сличних интересовања. Бавећи се оним што воле, лако остварују однос блискости и поверења. Теже је поверовати да ће вас партнер преварити у позним годинама. Особе које су биле ниског самопоуздања у зрелим годинама су сигурније у себе, искуство им је донело сигурност и свест о томе шта је потребно пружити партнеру и како му помоћи да своје потребе задовољи.

Статистика каже да је у Србији највише бракова између супружника са 60 и више година закључено у градским срединама (68, 4 одсто), у чему предњаче београдске општине Звездара и Нови Београд, али и Нови Сад са истим уделом у процентима.

ОСУДА ОКОЛИНЕ И БЛИЖЊИХ

Особе које у трећем добу одлуче да се венчају често су предмет "осуде" окружења, многи не схватају да је и људима у тим годинама потребна пажња, топла и нежна реч, неко са ким ће употпунити време и бринути се о њима. Јер све је лакше и лепше удвоје. Такав потез се углавном тумачи као непромишљен, незрео и нерационалан. Неретко се дешава да на сличан начин реагују и деца потенцијалних младенаца у позним годинама.

- Чест је случај да се деца противе новим браковима својих родитеља, најчешће у руралним срединама због тога "шта ће рећи други" или због страха да ће им нови партнер одузети наследство на које рачунају - каже нам Љиљана Јагодић. - Родитељи који су са децом остварили однос блискости и поверења током њиховог одрастања немају таквих проблема. Напротив, деца су срећна због њих а и због себе, знајући да ће им бити мање потребни у годинама још дубље старости. Све у свему, брак у трећем добу има и предности и мане. Али могућност награде у виду нове љубави и емоција на које смо заборавили, вредна је ризика. Ипак, будите опрезни при избору новог партнера, али и отворени за пружену радост и многе друге добре ствари у животу. Савет је исти као и за младе. Бирајте особе уз које се осећате боље него кад сте сами.

ВАЖНЕ СУ И ФИНАНСИЈЕ

НА питање колико на одлуку да се "под старе дане" склопи брак утиче и финансијска ситуација партнера, Јагодићева каже:

- Често су и финасије разлог због уласка у брак у трећем добу. Нарочито код жена које нису радиле, већ су биле домаћице и имају мале пензије. Онда пристају на односе са старијим мушкарцима, имућнијим, рачунајући да ће на тај начин себи обезбедити мирну старост у финансијском погледу.