Заљубила се у ожењеног? Да. Какав клише. И поновиће га опет везом са другим заузетим мушкарцем. Па још једном. Чаршија ће је прозвати женом која растура бракове. Или бар уноси пометњу у нечији брачни мир. Као да је специјализована да буде друга. Као да не уме и не жели прво место.

Чињеница је да неке жене упорно играју са картом љубавнице. Да ли је то фетишизам? Или је ближе мазохизму? Можда је пркос, завођење и заљубљивање из такмичарског порива да се прва збаци са престола? Или је све заједно - и узбуђење, и патња, и револт, и компетиција? Да ли је једном љубавница, неретко и - увек љубавница?

Јована Јестровић, психолог и системски породични психотерапеут каже да није сигурна да би могла да да потврдан одговор на ово питање.

- Али оно што је свакако тачно јесте да сви готово увек бирамо сличне односе и да то није баш случајно - тврди саговорница "Живота плус". - Уколико посматрамо са те стране, можда се ради о женама које увек бирају да буду у односима у којима немају потпуну посвећеност партнера или је потребно да се са неким "надмећу" за њега. Неке свесно улазе у такве односе, јер им они из ко зна ког разлога одговарају. Многе жене тиме потврђују нека своја дубоко укорењена уверења о себи, свету и другима, што се углавном одија потпуно несвесно.

"ОТИМАЧИЦА" ТУЂИХ МУЖЕВА

* Постоји ли профил љубавнице и како би он могао да се опише?

- Тренутно баш радим са клијенткињом коју је супруг варао годину дана. Често кроз разговор спомене да је та жена сада са другим ожењеним мушкарцем и да њихов брак није једини који је "покварила". А неретко се убаци и фраза "знам ја такве." Иако се о љубавницама обично говори као о женама без морала, као о посебној групи која растура бракове и отима туђе мужеве, заправо се не бих сложила са тим да постоји нешто што можемо назвати профилом. Љубавница може да буде свака жена којој оваква врста односа из неког разлога условно речено одговара, при чему тај разлог може да буде свестан, али такође и потпуно несвестан.

* Неке "вечите" љубавнице објашњавају себи да су у бољем положају, јер не морају да кувају, перу веш и брину о мушкарцу са којим су (пошто то раде супруге), већ само уживају. Да ли је то заправо одбрамбени механизам? Колико су оне свесне да то може да буде и понижење и да мора да утиче на самопоуздање, односно на његово одсуство?

- Чини ми се да све зависи од ситуације до ситуације и да ли се то доживљава као понижење. С једне стране, може бити да се ради о особама које су несигурне и имају негативну слику о себи, па се иза представе задовољне љубавнице крије жена са мањком самопоуздања. Али не бих волела да генерализујем. Оно што је чињеница јесте да се ови односи по неким аспектима битно разликују од оних између супружника, попут поделе посла и обавеза у кући, што овде недостаје, па неке љубавнице то истичу, фокусирајући се само на "позитивне" аспекте.

* Колико је женама које су више од два пута биле љубавнице заправо тешко да остваре везу са слободним мушкарцем?

- Функција предбрачних веза, између осталог, јесте припрема за брак и брачно функционисање. Дакле, парови бивајући у вези уче како да буду пар, комуницирају, решавају проблеме, проводе слободно време или деле финансије. Као што се неретко питамо колико данашње модерне форме веза ("пријатељи са бенефицијама" или млади који се само "виђају") заиста уче младе партнерском функционисању и припремају их за брак, исто тако се можемо питати и на који начин однос у којем је жена друга припрема њу за моногамну везу са слободним човеком. У том смислу, не могу одговорити на питање директно, дакле, да ли је тешко, али бивање у вези са заузетим их свакако не чини припремљеним за односе са слободнима. Вештине потребне за ове релације и начин функционисања у њима се разликују од оних "забрањених" форми.

И МУШКАРЦИ БИРАЈУ

* Да ли и неки мушкарци бирају баш такав "ков" жена, препознајући оне које су спремне да буду друге, спокојни да им неће "узурпирати" брак?

- Неретко од својих клијената чујем да им је било тешко да оставе љубавнице, али да никад нису доводили у питање то са ким желе да остану и да су у сваком моменту бирали своје супруге. Али то су одговори оних који су са супругом дошли на психотерапију како би превазишли проблем и остали заједно после прељубе. Ипак, сигурна сам да постоје и они који изаберу другу жену, само што они (углавном) не долазе код мене. Моје виђење је да до прељубе долази када у односу са партнерком нешто није у реду. Тада, уместо да разговарају о проблему, или после покушаја и неуспешног решења проблема, бирају прељубу као "излаз". Као што сви бирамо партнере који ће потврдити наша уверења, тако се одлучујемо и за љубавнике који ће урадити то исто. У том смислу, не бих говорила о посебном "кову", али свакако да мушкарци који превару посматрају искључиво као аферу, која ће се завршити останком у браку, вероватно бирају љубавнице које ће им то "дозволити".

* Како је могуће изаћи из зачараног круга и не бити љубавница? Да ли је за то неопходно да се прође кроз дубоку патњу?

- Не мора нужно да значи да је потребно да се доживи патња. Некада, једноставно, наишавши на партнера који је увек ту за њих и на кога могу да се ослоне у сваком моменту, особе које су навикле да буду друге имају могућност лековитог спознавања предности моногамних веза. У том случају, ово искуство за њих бива корективно и оне, уз одговарајућег партнера, полако од несигурно везане особе постају сигурно везане. Ако пак не сретну таквог, или му једноставно не дозволе да им приђе, када постану незадовољне својим изборима и односима и почну да пате због тога, психотерапијски рад такође може да буде корективно искуство током кога полако постају сигурне.



СВЕ ЗАВИСИ ОД ОЧЕКИВАЊА

* Да ли је симптоматичније бити љубавница ожењеног или мушкарца који има девојку? Јер узмимо декларативно да је првом теже да остави жену, а шта то спречава другог да изађе из везе, ако већ вара партнерку?

- Иако је форма односа иста, без обзира на то да ли је мушкарац ожењен или "само" заузет, оно што се потенцијално може разликовати и у том смислу и креирати разлике у односу јесу - очекивања љубавнице. Када се ради о вези, понекад нам се чини да је лакше да буде прекинута, него када имамо "папир". Ипак, оно што је у овој ситуацији много важније јесте степен посвећености у односу - понекад је лакше развести се због љубавнице, него раскинути везу.