ЈУГ ГРИЗЕЉ - “ИЗ МОГ УГЛА”

Поред многих сталних рубрика које су се у “Вечерњим новостима” смењивале током пет деценија листа, посебан шарм је имала стална рубрика Југа Гризеља “Из мог угла”. Прослављени репортер постао је колумниста. Југ је пуних седам година, од 1969. до 1976, шест пута недељно,објављивао своје коментаре, којих се за тих седам година накупило око две хиљаде. Био је претеча таквих “обичних” коментара, осврта на појаве у нашој свакидашњици, што је био не мали подвиг, јер је и за њега, који је до тада био готово искључиво репортер, та врста новинарског осматрања била новина.

Теме је бирао из новина, из суседства, из сусрета, у пролазу, а тицале су се свакодневног живота, малих и великих мука обичних људи, али и озбиљних друштвених и политичких проблема.

Основна порука свих тих текстова који су увек имали свој стубац на 5. страни, и због тога морали да имају одређен број редова (највише 38), састојала се у томе да се морају волети ипоштовати човек и његово достојанство, да ништа није црно-бело и да не треба и не ваља о било чему судити намах, пресецати преко пања и, што је значајно, да свако има право на своју истину. Било је у њима, иначе несвојствене дневним новинама, едукације - да људима треба веровати,да »мала пажња може да има велике одјеке".То је био животни став аутора рубрике "Из мог угла", што је и њему и листу донело велику популарност. Југ је тако стекао многе поштоваоце међу читаоцима и велики углед међу колегама.

Југова свакодневна колумна представља истински новинарски подвиг, али се мора забележити да је наш лист и раније имао запажене колумнисте. Већ од првог дана излажења, објављивана су "Мишљења човека са улице" која је "анонимно" писао духовни отац "Новости" Душан Дуда Тимотијевић. Сам наслов те популарне рубрике казивао је да је у питању,без великог филозофирања, реакција "обичног човека" на појаве и збивања на домаћој, али и светској сцени. То је, у нашој тадашњој штампи,био први покушај да се о "високој политици" говори језиком читаоца новина. У тим првим месецима, скоро свакодневно,излазила је и "Политичка говорница" Милана Бајеца, која је после кратког времена прерасла у редакцијски коментар, без потписа, а као аутори треће колумне - "Београдска раскршћа" -смењивали су се готово сви чланови тадашње редакције, користећи заједнички потпис "Београђанин".

Прикажи 10 вести Прикажи све вести