ЛЕТОПИС СРПСКОГ ДРУШТВА

Време у којем су настале »Вечерње новости«

Пише: Добрица Ћосић

Прве вечерње новине у Србији и Југославијипосле Другог светскограта су биле »Вечерње Новости«. Оне су самом својом појавом 16. октобра 1953. биле весникдестаљинизације и демократизациједруштва, весник значајнихидејних и политичких променау друштву које се мучно,драматично и противречно ослобађалостаљинистичких догми у теоријии пракси »изградње социјализма«.

То се ослобађање збивало бољшевичком реториком,идеолошком мимикријом,кетманом, бесмисленим доказивањима марксистичко-лењинистичке правоверности,заоштравањем класне и идеолошке борбе, трећом и у сваком погледу штетном експропријацијом »остатка капиталистичке класе«. А у одбрани независности Југославије и права на свој» пут у социјализам«, извршена је и логоризација земље - Удбин терор на Голом отоку, Светом Гргуру, у Билећама и осталим логорима за »преваспитавање информбироваца« имао је најбруталнији садистички карактер. И таквом »социјалистичком праксом« негирао се стаљинизам и заснивао поредак самоуправног социјализма, као антитеза »реалном социјализму« оствареном у Совјетском Савезу и земљама совјетског блока.

ВРЕМЕ ИЗАЗОВА

»Вечерње Новости« се рађају док се упривреди оснивају раднички савети као облици непосредне демократије, а у култури, изразито у књижевностии ликовној уметности, разбуктава идеолошка борба против доктринесоцијалистичког реализма инормативне естетике, борба која ћеу историји српске уметности, посебно у историји књижевности, представљати конфронтацију реализам- модернизам.

»Вечерње Новости« се рађају док Милован Ђилас, члан Политбироа ЦКСавеза комуниста Југославије одговоранза идеологију, објављује у »Борби« своје »Савремене теме« у којима се радикално разрачунава са стаљинистичком идеологијом изалаже за темељну демократизацију Савеза комуниста и друштва, због чега ће га три месеца касније Титов Политбирои ЦК СКЈ осудити за опасно идеолошко скретање, проглашено од Кардеља за »бернштајновски ревизионизам«.

»Вечерње Новости« се појављују у историјском раздобљу у којем је Београдсвојим демократским и модернизацијским духом, новим идејама, авангардизмом у култури иуметности био средиште и светионик не само Југославије, него и свим социјалистичким земљама Југоисточне Европе. У тим педесетим годинама обнавља се НИН, покрећу листови за културу »Данас« и »Сведочанства« и часописи »Дело« и »Савременик«.

»Вечерње Новости« се појављују у времену драматичне »тршћанске кризе« када су се Југославијом, а најгласније Србијом, разлегали гневни узвици »југословенског патриотизма« - »Живот дамо, Трстне дамо! Трст је наш! Зона А, Зона Бе, биће наше обадве!« А председнику тадашње италијанске владе сињору Пеле стотине хиљада људи је са београдских улица довикивало »Пела џукела!«...

»Вечерње Новости« су се појавиле у заиста преломном, за дух изазовном и опасном времену, ризичном за сваку слободнију и личнију мисао.

Ако се због таквих мисли није увек ишло на саслушање у комитете, у канцеларије и апсане Удбине и сврставало у »непријатеље Партије«, идеолошки жандарми из комитета иновинских редакција, ауторитативно су такве »мислиоце« проглашавали »малограђанима«, »буржоаским декадентима«, »подложним западним утицајима«. Бити културни посленик, књижевни и уметнички критичар, образован новинар, а »правилно« мислити и бити »на линији Партије« у годинама када настају »Вечерње новости«, било је духовно и морално напорно и преодговорно. Свако мишљење другачије од званичног, свако оригиналније, субјективније становиште, подлегало је сумњи, идеолошкој критици, проказивању.

Али, истовремено, било је то доба стваралачких изазова, доба храбрих и даровитих који су одлучно ступали укултурну и политичку историју земље.

»Вечерње Новости« су биле израз и појава модернизације и »вестернизације« српске штампе и српског новинарства: мали формат, нов прелом листа, друкчија »живља прва страница«, »сензационалистички« наслови, кратке информације, блаже идеолошко проповедништво и вештија, гипкија партијска пропаганда, доста фотографија, па пуне две средње стране фотографија.

Сам чин појаве »Вечерњих Новости«, које су у важним збивањима уредници и новинари, чланови редакције, продавали пред »Борбом«, а продавци новина јектаво оглашавали београдским сутонима и весело утрчавали у кафане да им новине разграбе радозналци -представљао је мали »светски догађај«. Београд је и са »Вечерњим новостима« постајао европска метропола.

НОВИНАРСКЕ НОВИНЕ

Утом радном, пренапорном, жестоком времену извршавања Првогпетогодишњег плана, новине које су могле да се ставе у џеп,прочитају у аутобусу и тролејбусу, у берберници, у радничкој и студентској мензи, на градилишту, у канцеларији, док се чека почетак састанка, а било је то »добаса станака«, новине које разумеју и полуписмени, биле су новине за »обичног човека«, за »радни народ«, за омладину и фудбалске навијаче, за домаћице да их читају док кувају ручак и чекају децу из школе и мужеве с посла, за пензионере по градским парковима који са ослабљеним видом читају само наслове и кратке вести о свему што их занима. Биле су то новине за све који нису били вољни да »бистре велику политику«, а желели да знају где живе и шта се важно збива.

Такве »Вечерње Новости« су људски »унеозбиљавале« једноличну, дидактичну социјалистичку штампу. Разуме се, и »Вечерње новости« су биле »трансмисија Партије« и »идеолошко оруђе« у »развијању социјалистичке свести«. Али оне су доживљене и као »новинско копиле, као »ванбрачна ћерка« »Борбе« и самим тим склоне греху, ситном блуду и џепарењу. Према званичној, преозбиљној и гломазној »Борби« и државној, грађанизованој и формализованој »Политици«, »Вечерње новости« су ликом и садржајем биле некако професионалне, новинарске новине.

Тако смо ми савременици доживели појаву »Вечерњих новости«. Ако неко од младих људи чита овај мој напис има разлога да се чуди опису стања друштва у којем су настале »Вечерње новости« и похвалама које сам им изрекао у времену њиховог настајања и усмеравања, да брзо постану најтиражније новине у Србији и Титовој Југославији. Са стрепњом од читаочевог подсмеха мојим сећањима на педесете године 20. века, замолио сам Мања Вукотића, на чији позив и пишем овај текст, да ми пошаље репринт првог броја »Вечерњих новости« да проверим своја сећања на прилике у којима се појавио лист који прославља педесет година свог излажења.

Тај први број »Вечерњих новости« изненадио ме је својим данас апсурдним садржајем. Знало се и пре и после Латина, знам и ја одавно, да се времена мењају и да се ми људи мењамо у њима. Али ме и први број »Вечерњих новости« опомиње да су те промене у 20. веку и на нашем тлу ломиле кичме људимаи друштву и да се историја спрда са људским идеалима и добрим намерама.

ШТА МЕ ОПОМИЊЕ...

Готово цео број »Вечерњих новости« посвећен је одбрани Трста и околине за Словенију, односно протестима против одлука Лондонске конференције министара спољних послова САД, Велике Британије и Француске, којима се Трст са зоном А додељује Италији.

Наслови те прве странице »Вечерњих новости« гласе: »УНИТА потказује антианексионистичке манифестанте полицији« - специјални извештај из Трста првог главног и одговорног уредника и елитног новинара Слободана Глумца. Следи: »Њу стејстмененд нејшн«: САД и Британија награђују бившег непријатеља на рачун савезника»; »Лондонски састанак«; »Католички свештеници осуђују изјаву папе«. Ту су и фотографије Џона Фостера Далсаи Антонија Идна, америчког и британског министра спољних послова који су Трст и околину предали Италији и »издали савезничку Југославију«. Другу и трећу страницу »Вечерњих новости« наткриљује наслов: »Истра мој завичај«.

Реченица је из изјаве глумице Марије Црнобори у којој величанствена Федра и Антигона, у салону Југословенског драмског позоришта, просто рида: »Опет хоће да отимају оно што је наше, опет краду, опет лажу... Истра је мој завичај, мој, мој...« И славна Мира Ступица, пред пробу »Мирандолине«, прича како је узбуђена патриотским гневом који је испунио београдске улице док се играо »Краљ Лир«, па је желела да прекине представу и обавести глумце: »То је био тако крупан и неочекиван догађај који је задирао у наше животе и у нашу уметност.

Верујем у победу. Верујем да ће наши руководиоци који су успели да савладају толике проблеме и толике кризе успети и овога пута да за наш народ извојују још једну нову победу«. Репортажа је илустрована фотографијама Мире Ступице с потписом »Верујем у победу« и Марије Црнобори с потписом: »Опет хоће да нам отимају оно што је наше...«

На трећој страници је наслов: »На митингу у Пожаревцу пред 30.000 људи говорио је друг Ђилас«. А друг Ђилас је на том збору рекао: »Предајом Трста и зоне А Италији хтело се да се умири глад италијанског империјализма и да се поколеба престиж Југославије као независне земље, да се она баци на колена«. Тај, вероватно, последњи Ђиласов говор на једном збору илустровање његовим цртаним портретом.

Наредне странице »Вечерњих новости« пуне су текстова из иностране штампе у којој се критикују западни савезници због предаје Трста Италији, а Виктор Цар Еминтим поводом објављује своју »Данунцијаду«... Итд.

ЖЕЛИМ ДА ВЕРУЈЕМ

Садржај првог броја »Вечерњих новости« сада, октобра 2003 .године, својом политичком апсурдношћу у мени изазива питање: зар је мој нараштај, зар су Срби 1953. стварно веровали да је »Трст наш«, југословенски, што је Србима значило и српски, свеједно што је за његово ослобођење од Немаца погинуло и неколико хиљада Срба?

Ова »тршћанска криза« показује свудубину и размере заблуда српског југословенства, вештину Титове политике, хипокризију његовог »југословенског национализма«. Он у Лесковцу, а не у Марибору, прети Италијида ће силом да »брани Трст«, изазивајући у Србима ратоборачки делиријум. »Тршћанска криза« је показала грандоманију словеначког национализма и способност у употреби Југославије и Србије у остваривању своје националне и државне идеологије, с циљем стварања велике Словеније, што се после»тршћанске кризе« наставило перманентном актуелизацијом »корушког питања« у југословенској спољној политици, све до Кардељеве и Титове смрти.

»Вечерње Новости« су летопис српског друштва и Титове Југославије. Желим да верујем да »Вечерње новости« више никада неће поновити политичке заблуде свог првог броја.

Желим да се надам да ће од октобра 2000. године препорођене »Вечерње новости«, наше одужене суморе бистрити истинама о нама и свету у којем треба да изборимо часно постојање.

Октобра 2003.

Прикажи 10 вести Прикажи све вести