СВИ ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ

Слободан Глумац 1953-1957.

Василије Краљевић 1957-1959.

Богдан Пешић 1959-1963.

Слободан Глумац 1963-1969.

Мирко Стаменковић 1969-1973.

Јован Јауковић 1973-1974.

Живко Милић 1974-1976.

Томислав Милиновић 1976-1984.

Илија Боровњак 1984-1987.

Радисав Брајовић 1987-1998.

Перо Симић 1998-2000.

Душан Чукић април-октобар 2000.

Манојло Вукотић 2000. - 2013.

Ратко Дмитровић 2013-2017.

Милорад Вучелић 2017 -

* * * * * * * * * * * * * * *

Слободан Глумац (1919-1990)

Рођен у Приједору 9. децембра 1919. године, гимназију завршио у Бањалуци, а студирао на Правном факултету у Београду. Од октобра 1943. до краја рата био је у затворима Гестапоа, у логору на Бањици и у интернацији у Аустрији. По завршетку Другог светског рата до 1947. године био је уредник »Слободне Војводине«, када је прешао у »Борбу«, прво као сарадник, а потом уредник културне и спољнополитичке рубрике. Године 1953. године именован је за првог главног и одговорног уредника »Вечерњих новости«и ту дужност је обављао у два наврата. Од 1969. до 1973. године био је главни и одговорни уредник листа »Борба« и директор НИП »Борба«. Био је стални дописник из Бона и Париза и извештач са многих важних догађаја у свету. Глумац је и оснивач, а потом и директор и главни и одговорни уредник Студија Б. Осим у новинарству, Глумац је оставио запажен траг као признати књижевни преводилац. Преводио је са немачког и француског језика. Добитник је две највеће новинарске награде за животно дело - »Светозар Марковић« и »Моша Пијаде«.Умро је 23. јула 1990. године.

Василије Вања Краљевић (1924-2001)

Рођен 21. априла 1924. године у Ријеци Црнојевића, Црна Гора. Завршио је гимназију у Подгорици, а потом Новинарско-дипломатску високу школу у Београду.У редакцији »Борбе« радио је од фебруара 1945, прво као сарадник, а потом као уредник унутрашње и културне рубрике. Од 1959. до 1963. био је стални дописник »Борбе« и »Вечерњих новости« из Италије и из тог времена запамћени су његови прилози о друштвено-политичким, привредним и културним збивањима у овој суседној земљи.Био је на челу прве редакције у првим данима »Вечерњих новости«, а од 1957. до 1959. и формално главни и одговорни уредник, други по реду.У јуну 1972. прелази у »Политику«, у којој је прво уредник културне, па спољнополитичке рубрике, а потом стални дописник овог листа из Италије. У почетку своје новинарске каријере био је запажени сарадник »Сељачке борбе«, »Звезде«, »Народне државе«. Успешно се бавио публицистиком и превођењем са италијанског језика. Објавио је, између осталог, избор репортажа »Италија из дана у дан«, »Када су фашисти марширали на Рим«, »Зашто је убијен Алдо Моро« и запажени фељтон »Мафија - легенда и стварност«.

Добитник је више новинарских награда и признања. Умро је у Београду, 27. новембра 2001. године

Богдан Пешић (1911-1998)

Рођен у Берну, 8. децембра 1911. године, у Београду завршио Правни факултет. Учесник је Другог светског рата од 1941. године.Пре рата уређивао је »Студент«, после рата радио је у »Гласу«, »20. октобру« и »Народној армији«. Као заробљени резервни официр био је у логорима, најпре у Немачкој, затим у Италији, где је радио на билтенима вести за заробљенике. Један је од покретача листа »Унита-Јединство« на ослобођеној територији Италије. После бекства из логора 1943. године, заједно са другим бившим логорашима организује заједничку италијанско-југословенску бригаду »Грамши«. Био је директор, односно главни и одговорни уредник чак шест познатих листова, а међу њима »Јежа«, »Политике«, »Вечерњих новости«и »Борбе«. Више година је радио као стални дописник из Лондона, Париза и Јужне Америке. Објавио је књиге: »Крај Четврте републике« и »Јужноамеричке диктатуре«. Добио је награду »Моша Пијаде« за животно дело. Умро је 20. новембра 1998. године.

Мирко Стаменковић

Рођен 18. новембра 1929. године у Горњем Катуну код Варварина. Дипломирао је на Високој школи политичких наука у Београду. Новинарством се бави од 1946. године. Пре доласка у »Вечерње новости«, био је главни уредник »Мото ревије«, уредник у листу »Техника народу«, одговорни уредник »Сусрета« и директор и главни уредник »Београдске недеље«. У »Борби« је прво био сарадник и уредник београдске и спортске и сарадник привредне рубрике и секретар редакције. Од 1966. је у редакцији »Вечерњих новости«, прво као помоћник главног уредника за »Недељне новости«, а потом уредник унутрашњо-политичке рубрике. Главни уредник је постао 1969, до новембра 1972. године. Пошто је, после чистке партијског врха у Србији, под притиском поднео оставку, премештен је за редактора у листу »Спорт«. Потом је био директор Штедионице Беобанке, у »Новости« вратио на место уредника »Европских новости«, а последњих година је запослен у Компанији »Браћа Карић«.

Јован Јауковић

Рођен 4. јула 1934. године у Ужицу, после мале матуре у Пљевљима завршио Геодетску средњу школу 1953. и запослио се у струци. После двогодишњег рада у Општинском комитету СКС Савски венац јула 1961. године, у групи младих сарадника-приправника примљен на конкурсу »Вечерњих новости«. Седам година радио као сарадник на београдској и унутрашњој рубрици, затим је уредник београдске рубрике, па генерални секретар редакције. Од 7. новембра 1972. до децембра 1973. је вршилац дужности главног и одговорног уредника »Вечерњих новости«, а затим је директор ООУР »Новости«. Године 1975. прелази на рад у Скупштину града Београда, где ради као помоћник градског секретара за информисање и уредник »Делегатског листа«. По повратку у »Борбу«, био је директор ООУР »Борба« и заменик генералног директора НИГРО »Борба«, а потом директор Заједнице издавача новина Југославије. За све то време одржавао је блиске односе с матичном редакцијом »Новости«. Пензионисан је 1. фебруара 1992. године. Добитник је више новинарских награда и признања.

Живко Милић

Рођен 17. јула 1923. године у Дрнишу, у Далмацији, а од 1945. живи у Београду. У новинарство је ушао још у време Другог светског рата, као ратни дописник и уредник листа »За слободу«. Средњу школу завршио је у Шибенику и Книну. Студирао је на Високој дипломатско-новинарској школи у Београду. Био је сарадник, уредник и коментатор у редакцијама »Народне армије«, »Фронта« и »Недељних информативних новина«. Године 1957. из »Политике« прелази у »Борбу«, а 1969. у љубљанску »Младинску књигу«, у којој до 1971. уређује часопис »Елле-Она«. У »Вечерњим новостима«је прво коментатор, па уредник спољнополитичке рубрике, а децембра 1973. године, одлуком оснивача, постаје главни и одговорни уредник. Извештавао је с многих догађаја широм света, а посебно су запажени његови извештаји из Вијетнама и Кине. Од 1959. до 1966. био је стални дописник »Борбе« и »Вечерњих новости«из САД. После три године на челу »Новости«напушта новинарство, пошто је постављен за помоћника савезног секретара за информације. Објавио је књиге »Алжир« и »Кораци у ватри«, збирку репортажа из Кине и Индокине.

Томислав Милиновић (1934-1993)

Рођен 4. новембра 1934. у селу Вировцу, општина Мионица, гимназију је завршио у Ваљеву, а југословенско-светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Новинарску каријеру је почео у једном земунском фабричком листу, из којег је 1959. дошао у »Новости«, а после шест година прелази у »Борбу«, у којој је до 1972. био извештач из Савезне скупштине, да би потом преузео уређивање унутрашње рубрике. Године 1976. послат је у Москву, за сталног дописника »Вечерњих новости«и »Борбе«, али је после само неколико месеци позван да преузме функцију главног и одговорног уредника »Новости«. Томислав Милиновић је осам година био на челу листа, а од 1985. године поново је дописник из Москве, одакле се враћа 1989. Последње новинарске године Милиновић је провео у спољнополитичкој рубрици »Новости«. Добио је награду »Вечерњих новости«за животно дело »Слободан Глумац«. Умро је 21. јула 1993. године.

Илија Боровњак

Рођен 31. јануара 1936. у селу Брезна, Горњи Милановац. Дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група за светску књижевност и теорију књижевности 1961. године. Исте године примљен је на конкурсу за новинара-приправника у редакцију»Вечерњих новости«. Радио као сарадник, затим као уредник београдске рубрике, уредник унутрашњо-привредне рубрике, шеф ДЕСК-а и помоћник главног и одговорног уредника. Од 1975. је руководилац ООУР »Вечерње новости«, а потом поново шеф Деска и заменик главног и одговорног уредника. У два наврата био је помоћник, односно заменик генералног директора НИГП »Борба«, а од јула 1984. па до децембра 1987. је главни и одговорни уредник листа. Потом је био помоћник секретара СИВ за информације у влади Анте Марковића, па главни и одговорни уредник »Спорта«, а до одласка у пензију директор и главни и одговорни уредник издавачког предузећа »Југословенски преглед«. Добитник је више новинарских награда и признања.

Радисав Раде Брајовић

Рођен 23. новембра 1938. у селу Косић, општина Даниловград. Завршио је Филолошки факултет у Београду 1962. године - група за југословенску књижевност. Говори енглески и руски. Од 1. фебруара 1962. непрекидно ради у радној организацији »Борба«, а у »Вечерњим новостима«од 1965. Бавио се и публицистиком и књижевном критиком. Био је стални дописник »Борбе« и »Вечерњих новости«из Индије (1978-1983) и специјални извештач из Кине (1971, у јеку »културне револуције«, 1978. и 1992. године). Брајовић је неколико година био уредник спољнополитичке и рубрике коментара, затим заменик главног и одговорног уредника и шеф дневне редакције. Главни уредник је од децембра 1987, а од 1997. до новембра 1998. и генерални директор Компаније »Новости«. Добитник је више новинарских награда и признања.

Перо Симић (1946 - 2016)

Рођен 2. јула 1946. у селу Скочић код Зворника, у Босни и Херцеговини. Студирао економију у Београду, а новинарством се бави од 1968. године. Упоредо је активан у политичком животу: био је председник Савеза омладине Србије и члан Политичког актива Србије, све до обрачуна са »анархо - либерализмом«. У »Вечерњим новостима«је од 1973. године, у унутрашњој и спољнополитичкој рубрици, уредник регионалних издања и фељтона, коментатор и помоћник главног и одговорног уредника. Од новембра 1998. до марта 2000. је главни и одговорни уредник и директор Компаније. Аутор је двадесетак серија написа и фељтона о неким од најконтроверзнијих догађаја из наше новије историје и 12 публицистичких књига.

Душан Чукић

Рођен 9. јула 1937. године, студирао је на Правном факултету у Београду. Као новинар, почео је у »Спорту«, затим у »Борби«, као сарадник, извештач, уредник и шеф ДЕСК-а. Од 1969. је скупштински извештач у ТВ Београд, потом водитељ Дневника. Крајем 70-их се враћа у »Борбу«, да би био послат за дописника из Москве. По повратку, поново је у Телевизији Београд, где једно време уређује Београдски ТВ програм, вечерњи Дневник, а потом и емисију »Југославија и свет«. Године 1992. изабран је за председника Савеза новинара Југославије, који је у међувремену постао више режимска, него професионална организација. У априлу 2000. наметнут је за главног и одговорног уредника »Вечерњих новости«. На том положају, као отворени експонент владајуће елите, остаје до 5. октобра 2000. године, када је »под маском и заштитом« напустио редакцију.

Манојло Мањо Вукотић

Рођен је 21. новембра 1938. године у Цетињу. Студирао светску књижевности на Филозофскомфакултету у Београду. Новинарством је почео да се бави у београдском »Студенту«, а професионалну каријеру започео 1963. године у »Београдској недељи«. Радио је у Вечерњим новостима од 1966. године. Прошао је све новинарске и уредничке степенице - од сарадника београдске рубрике, преко политичког извештача и шефа ДЕСК-а, до заменика главног уредника. Од 1983. до 1987. био је дописник издања »Борбине« куће из Рима. У последњој деценији и по, радио је и покретао независне медије: прво као главни уредник »Борбе« (1989-1993), која је у том периоду била први и најјачи опозициони лист у Србији, потом као један од оснивача и главни уредник »Блица« (1996), а две године касније у истом својству и »Гласа јавности«. Са променом власти октобра 2000. вратио се у своју матичну кућу - »Новости«. Добитник је више новинарских награда и признања.

Ратко Дмитровић

Рођен је 1958. у Комоговини, на Банији. Студирао је право и новинарство на Београдском и Загребачком универзитету. Професионалну каријеру почео је 1981. године. Новинарске и уредничке послове обављао је у „Политици“, НИН-у, Радио-телевизији Србије. Био је покретач и главни и одговорни уредник недељника „Аргумент“. Пет година био је главни и одговорни уредник франкфурктских „Вести“, а од маја 2013. је вршилац дужности главног и одговорног уредника и генералног директора Компаније „Новости“.

Милорад Вучелић

Рођен је 1948. године, завршио је Правни факултет у Београду, а био је уредник у "Студенту", "Књижевној речи" и "Књижевним новинама". На тој позицији оставио је трага и у СКЦ од 1977. до 1985, у НИН-у од 1985. до 1991. и "Политици". Од 1991. до 1992. водио је РТВ Нови Сад, а од 1992. до 1995. године ради као први генерални директор РТС.Недељник "Печат" основао је 2008. године. Био је посланик Социјалистичке партије Србије у три сазива и шеф посланичке групе од 1992. до 1995. Стаж у партији обележио је и као потпредседник СПС.

Прикажи 10 вести Прикажи све вести