Да ли ће папа Бенедикт Шеснаести посетити Србију, 2013. године, поводом обележавања великог хришћанског јубилеја - 1700. годишњице Миланског едикта, којим је римски цар Константин И Велики, рођени Нишлија, признао хришћанство као званичну религију у својој империји?

Та тема је отворена у јавности после изјаве новоизабраног патријарха Српске православне цркве Иринеја у Нишу, на конференцији за новинаре уочи Светог Саве, да је "можда крајње време да дође до једног таквог сусрета, да једни другима кажемо шта имамо да кажемо", па да "и једни и други после могу да размисле о свему".

Ма колико за многе овај, практично, позив новог поглавара Српске православне цркве римском папи да посети Србију био изненађење, јасно је да је Иринеј, још као нишки владика, не само "размислио о свему", него то и обелодањивао.

После Иринејевог избора за патријарха, добила је нови значај и његова изјава београдским медијима из новембра прошле године да "Српска православна црква поздравља разговор председника Србије Бориса Тадића и папе Бенедикта XВИ" јер, како је нагласио, "сваки контакт може да буде од користи..." као и његова ранија изјава о томе како "Идеја о уједињењу две цркве није нова. Јер црква је једна, и те разлике у канонском смислу нису нешто страшно што се не може превазићи. Зато смо ми увек прихватали и добро сарађивали са сестринском Римокатоличком црквом. И с њом смо у веома добрим односима". Владика Иринеј изазвао је незадовољство "тврдих" кругова у епископату, али се верује да је он све чинио и говорио са знањем Светог синода СПЦ, који се о овим проблемима званично није изјашњавао.

Оно што је изазвало додатну пажњу јавности је патријархова оцена да би посета поглавара Римокатоличке цркве можда била прилика да се постави питање поновног уједињења и почне разговор о томе. "То би био корак сусрета и контаката православне и западне цркве и од њега не може бити штете, већ само користи, јер без контаката и разговора не може бити ни промена онога што је идеал и интерес за јединство хришћанске цркве", навео је Иринеј.

ЦРНО ПРОРОЧАНСТВО
У вези са евентуалним доласком папе Бенедикта XВИ у Србију, појавило се у штампи бизарно питање његове безбедности, везано за тумачење једног катрена из Нострадамусовог пророчанства - "Римски првосвештениче, чувај се да се не приближиш вароши коју запљускују две реке, јер ћеш ту крв пропљувати, ти и твоји у месецу кад цветају руже". Микеле Ђанини, један од ватиканских хроничара, тим поводом изјавио је: "Наравно да знамо за Нострадамусово пророчанство које се тиче убиства Светог оца у Београду, но, овој теми прилазимо са дужним опрезом. Могу само рећи да Свети отац до сада није посетио Србију из других разлога, а не због Нострадамусовог пророчанства."

Било је одмах јасно да са овом патријарховом иницијативом о сусрету - а поготову с обзиром на експлицитно изражен "идеал и интерес за јединство хришћанске цркве" - неће ићи лако, јер "патријарх није папа" (нема апсолутистичку "власт" над иначе подељеним владикама). Штавише, претпостављало се и да ће бити сукоба и проблема, да би све то могло довести до раскола унутар Српске православне цркве, насупрот израженом уверењу да ће патријарх Иринеј успети да брод СПЦ "одведе у мирне воде".

Уследила су бројна реаговања - медија, аналитичара, лаика. Само је у Српској православној цркви било тешко доћи до коментара. Уздржаност епископа је сасвим разумљива, с обзиром на општепознате поделе унутар Светог архијерејског сабора на "традиционалисте" и "глобалисте" око даљег пута Цркве, како у унутрашњим односима тако и у отворености према свету, према другим религијама и превасходно - Ватикану. Утолико пре што је изјава патријарха Иринеја схваћена као спремност на почетак разговора са поглаварем Римокатоличке цркве о питању поновног уједињења западне и источне хришћанске цркве.

Наравно да покретање питања поновног уједињења хришћанства није била тек импресионистичка изјава новог поглавара СПЦ, а још мање омашка.

Осим начелних оцена како "свака деоба није позитивна ствар", како "та деоба између истока и запада траје вековима", Иринеј је био и конструктиван:

"Можда је време дошло да том проблему приступимо на најозбиљнији начин. А како се може приступити ако нема разговора и контаката? Према томе, тај догађај и сусрет је неопходан да би почели да се решавају проблеми који су се толико наталожили да смо се много удаљили једни од других."

Ову изјаву, која подразумева да треба смањивати ту удаљеност, део јавности у Србији је схватио као спремност новог патријарха и "модерних" владика окупљених око њега, на "утапање" православља, које се, наравно, потенцира као "изворно" хришћанство, у "секташку" римокатоличку цркву. Тема је толико заоштрена у "виртуелној јавности" (полемике на онлајн медијима), да су се црквени кругови сасвим затворили за изјаве било какве врсте, а даљи публицитет се свео на прву (мада нимало једноставну саму по себи!) димензију целог "случаја" - саму посету папе.

Патријарх је објаснио да је СПЦ, приликом досадашњих разматрања да ли би папа евентуално требало да дође у Србију, оцењивала да раније за тако нешто није било добро време. Како је објаснио, било је то време сеоба, прогона, па СПЦ није желела да се папи "деси нешто у Београду, а припише нама", тако да је посета остављена за срећније време.

Па, да ли је дошло "срећније време"? Све процене су у том тренутку ишле наруку оваквој, мада неуобичајено директној, изјави новог патријарха.



Наставиће се