ЗОРИЦА Милошевић је једном приликом за дневни лист "Политика експрес" изнела отворену сумњу да Урош Милићевић не само што зна ко је убица, "него је можда и присуствовао убиству Стевана Марковића".

- Шофер таксија, који је последњи видео живог Стевана Марковића, у полицији је препознао фотографију другог путника. Био је то Урош Милићевић - тврдила је Зорица Милошевић.

Претпоставка је да је Стевица киднапован и одведен у Сен Тропе код Алена и Натали Делон, а Урош Милићевић је добио задатак да нађе његов тајни дневник и донесе га Делоновима. Полиција је код Уроша Милићевића пронашла авионску карту за Сен Тропе, коју му је платио Ален Делон.

Сумња се је и да је Стевица Марковић уцењивао Алена Делона да му за дневник исплати 200.000 марака. Како Милићевић и поред свих трагања и сакупљених папира Стевана Марковића није нашао дневник, убице су у Сен Тропеу убиле младог Београђанина. Потом је леш Стевице Марковића пребачен у предграђе Париза.

Многи сведоци тврде да Стеван Марковић није знао да пише на француском, и зато му је писма највероватније писао Урош Милићевић. Вероватно је зато и био у прилици да види Стевичин тајни дневник. Међутим, Марковићев најбољи друг Вук Благојевић сведочи другачије:

- Тајни дневник и албум са тајно снимљеним фотографијама Клод Помпиду нису постојали. Нјих никада нико није видео, нити их је имао у рукама. Они су били плод Стевичине маште. Он је помало био митоман и волео да испреда многе приче. Неко озбиљан је, међутим, у те приче поверовао, и Стевица је платио животом.

СМРТОНОСНА АФЕРА АФЕРА "Марковић", као и сама Стевичина смрт, имала је тамну позадину, чији је мрак прогутао мноштво сведока и пријатеља тројице Београђана. Неколико њих је убијено на различитим географским тачкама, од Брисела до Копаоника. - За Стевицом су отишли у гроб Попчевски, Урош Милићевић и Бора Месаровић. Сви на сличан начин. Стевичиних мангупа је било све мање. Почела је општа потера за Југовићима. Кинг Конг, Протува, Вук, Лагардер, Пећина, Джони Гитара, Гамба размилели су се по Француској. Да не доживе судбину својих пајташа или не заврше на гиљотини, као четворица Београђана који су само те године били осуђени на смрт - сећа се Петар Грујичић, звани Пера Четник.

Када је ликвидиран Стевица Марковић, убијено је још десетак Срба у Француској, Белгији и Америци. Урош Милићевић, најближи Стевици, вратио се почетком седамдесетих у Белгију, одакле су њих двојица стила у Париз 1966. године. Ту се Милићевић зближио са четничком емиграцијом и постепено пео на лествици српских антијугословенских организација. Пошто је Брисел седамдесетих постао центар четника у Европи, Служба државне безбедности Југославије је одлучила да га разбије. У Белгији су, руком егзекутора Титове тајне полиције, убијени Миодраг Бошковић и његов син, као и Урош Милићевић. Сва тројица усмрћена су 6. августа 1972. године.

Милићевића су убице из Београда прво тешко раниле, а потом оставиле практично без ваздуха у соби без прозора. Злочин се догодио у Бриселу, у Улици Стаљинград. Миле Робија је стигао до Канаде 1961, и отворио неку салу са аутоматима за коцкање. Кад су мафијаши дошли по "рекет", није се дао, због чега је добио метак у чело пред женом и децом. Боривоје Ацков је пре много година убијен на Копаонику, где је зимовао. Прича се да је разлог намирење неког малог дуга. Од Срба у Паризу крајем шездесетих и почетком седамдесетих преживели су само Милован Радић Црвени и његов другар Ђоко Марковић.

Многи пријатељи Стевице Марковића су преживели, јер су се посветили бизнису, а неки су отишли у Америку да праве пословну и уметничку каријеру. Лјубиша Кокотовић и Миша Словенац постали су познати сликари. Славко Марковић, звани Креза или Гљара, познаник многих светских људи и милијардера, највећи део радног века у Паризу био је шеф сале једног од најелитнијих ресторана, "Распућина", стецишту људи са најдубљим джеповима. После 42 године рада у Француској, Славко Марковић се вратио у Београд. У српску престоницу су стигли и Копа, Джамбас, Пера Четник и Вук Благојевић.

Преживели сведоци су захваљујући ћутању обезбедили себи живот. Милошевићева сестра Зорица се удала за сликара Бруна Маскарелија и остала у Риму. Мајка Уроша Милићевића данас живи у старачком дому у Београду. Ален Делон је у 77 години живота примљен у париску болницу, јер му срце отказује послушност. Најбоље од свих је прошла Натали Делон, која је данас власница светске дискографске куће и једна од најбогатијих жена света.

(Крај)