С ПЛИТСКИ „Ферал трибјун“ доноси изјаву Владимира Шекса, потпреседника хрватског Сабора, о измени уставног положаја Срба. По њему, посебан статус који су имале српске „мањине“ у општинама Книн и Глина сада је изгубио „потпуни смисао“, пошто је измењена демографска структура, односно, „тамо више нема Срба“, односно у Хрватској их има мање од осам одсто. Шекс у вези са источном Славонијом и Вуковаром, каже:

- Хрватска засад неће спровести ‘Олују’, осим ако на то буде приморана. Она се неће одрећи тих 4,6 одсто територије која јој припада, а у интересу је свих да их врати без рата.

После војне акције Републике Хрватске, мировне снаге УН одлучиле су да се повуку и број од 13.000 смањен је на свега 1.000 посматрача и војних полицајаца. Сви они, наводно, „треба да врше надзор поштовања људских права српске мањине“.

Команда УН у Загребу издала је саопштење да су мировне снаге успеле у својим задацима. Мећутим, то није била истина!

Чак је хрватска влада забранила посматрачима УН да се врате у Книн. Фред Екарт, председавајући за штампу генералног секретара УН, изјавио је:

- Хрватска влада баш не жури да представницима УН омогући слободан приступ у подручју недавних борби, како би се уверили у ситуацију која тамо влада. Посебно нам је строго забрањен улазак у Книн и његову околину, где су функцинери УН онемогућени да било шта ураде, иако постоје извештаји да хрватска армија спаљује читава села и пљачка напуштене домове!

Већ 15. августа у Србији је било регистровано 137.443 избеглице. Прво су у Београд дојурили они са луксузним колима, затим са тракторима и приколицама. Током идућег дана, 16. августа, већ су било 149.723 избеглице и Влада Србије је одлучила да не прима и избеглице из Републике Српске, већ да им доставља помоћ тамо где се налазе.

Правац кретања колоне избеглица из РСК ишао је од Книна, преко Срба и Мартин Брода, затим Босном преко Дрвара, Босанског Петровца и Кључа, скретао на север преко Санског Моста на Приједор, а онда преко Бања Луке, Дервенте, Брчког и Бијељине у Србију. Део избеглица се из Новог Града прикључио у Приједору.

По београдским улицама све више се виђају лица у униформама Српске војске Крајине. Нико нема капу, нити опасач, а и униформа им више није „војничка“. Наравно, у Кнез Михаиловој су шетале и особе у испегланим и новим униформама Српске војске Крајине.

Влада Албаније је одмах упутила протест Савету безбедности да Србија не шаље избеглице на Косово и Метохију „јер кваре националну структуру тамошњег становништа“. А многе избеглице, знајући ситуацију на КиМ и нису биле вољне да из једне несреће иду у другу.

Због све већег гомилања хрватске војске у подручју Дубровника посматрачи убрзо очекују напад на Требиње и источну Херцеговину. Хрватске снаге имају око 4000 војника у два корпуса, од којих је други у Сплиту.

Вјесник“ у броју од 16. августа наводи да нема изгледа за ширење Србије, односно Југославије, пошто су „Милошевићу пропали сви планови о стварању ‘Велике Србије’ и позива Албанце да се много јаче успротиве доласку избеглица на Косово, јер у тим колонама има ратних злочинаца“.

Колона од око 10.000 избеглица са Кордуна и Баније која се упутила аутопутем ка Београду, поново је била блокирана, а када је у Србији 17. августа регистровано 151.934 избеглице, Ричард Холбрук, помоћник америчког државног секретара за Европу и Канаду саветовао је Милошевићу да нареди свим пекарима да „пеку што више хлеба и да више не упућује избеглице на Косово“, иако је тамо послато само 1.600 душа.

Колона од око 10.000 избеглица била је заточена у Спачванским шумама, али и у тзв. сабирним центрима у Сиску, Иванић Граду, Дарувару, Липовљанима, Карловцу, Госпићу на Плитвицама.

ПОДВИГ МАЛОГ ДЕЈАНА ПРАВИ подвиг направио је десетогодишњи дечак Дејан Поповић који је у очевом „југу“ осам дана, од 9-15. августа непрестано возио од села Гојковац код Велике Кладуше до Обреновца. У колима су били мајка, сестра, бака и једна рођака са бебом од 14 месеци. Преживели су муслимански блокаду код Топуског и ракетирање хрватских „мигова“.

У извештајима посматрача УН наведено је:

Откако је пре 12 дана пала Крајина, Хрвати су спалили десетине аветињски испражњених градова у оргији уништења која ће, сасвим сигурно, одвратити српску мањину у Хрватској од повратка на територију на којој су вековима били настањени!“

Амерички амбасадор у Загребу, Питер Галбрајт - како преноси „Глобус“ - изјављује „да је хрватска војска кренула пуном снагом на Крајину, баш када је било јасно да Срби пристају на мирну реинтеграцију, што само потрђује да данашњи режим није желео Србе у својој држави“. Лист даље цитира Галбрајта да се Милан Бабић сложио „да се окупирана подручја врате Хрватској!“ А затим Галбрајт додаје:

Уверавао сам Туђмана пре ‘Олује’ да још мало причека јер је мирно решење било на помолу!“

Туђман је на редовној месечној конференцији за новинаре реаговао на иницијативу Питера Галбрајта и рекао:

- Подржавам америчку мировну иницијативу као најозбиљнији напор да се дође до мира на просторима претходне Југославије, јер је усаглашена са Европском унијом и са Русијом. Биће тешко постићи мировни споразум, али уз одлучније ангажирање мећународне заједнице до тога би могло доћи... Уместо неефикасног Унпрофора у Босни треба ангажовати НАТО.

- У нашој успешној редарствено-војној акцији у Книну и у Крајини на хрватској страни погинуло је више од 200 војника и редарственика, а преко 1.400 је рањено.

- Ми смо позвали Србе да остану, али они су отишли. Хрватска ће примити натраг оне појединце који се нису огрешили. Одлучно тврдим да хрватска војска није чинила никакове пљачке и рушења кућа, осим ако се не односи на војну акцију. Промењена је географска структура становништва и Срба тамо више нема.


(Наставиће се)