ПОКРАЈИНСКИ парламент Корушке у Аустрији прошлог месеца је већином гласова одлучио да формира експертску комисију за истраживање партизанских злочина и деловања Удбе од 1945. до 1990. као и њених остатака од распада Југославије до данашњих дана. Како је то објаснио Гернот Дарман из Слободарске странке Корушке неопходно је да се открије истина „партизанског ужаса и деловања српских тајних служби у Аустрији после Другог светског рата“.

- Предвиђено је да деловање те комисије финансирају покрајина Корушка, аустријска држава, али и Словенија и Хрватска, које су највише заинтересоване за политичку лустрацију комунистичких злочинаца - рекао је том приликом аустријски историчар Флоријан Томас Рулиц.

Према његовим сазнањима, која је изнео у парламенту Корушке, у масовној одмазди против припадника националних снага Југословенска армија је масовно ликвидирала и цивиле. Највише их је ликвидирано у аустријском Блајбургу и словеначком Кочевском рогу. Корушка и Аустрија намеравају да после оснивања ове комисије од Србије затраже отварање тајних архива служби државне безбедности и „докумената о злочинима српске агентуре“.

Слични захтеви изречени су ове године у Варшави, где се расправљало о „заоставштини комунистичких агентура“. Тада је гласно речено да Србија није извршила лустрацију припадника тајне службе, који су чинили злочине и остали некажњени. И Немачка је после неколико судских процеса „убицама у име државе“, који су ликвидирали политичке емигранте у овој земљи, затражила да Београд истражи злочине тајне полиције Србије.

Ова три захтева изречена су у време када Европска унија разматра како Србија да прузме одговорност за злочине југословенске службе државне безбедности почињене крајем 20. века.

- Хитно треба да се настави посао око уклањања наслеђа тајних служби из доба комунизма, као и отварање националних архива, нарочито Удбе у Србији. ЕУ захтева од Србије да се отворе досијеи тајне полиције, оконча рехабилитација и исплате одштете људима страдалим у политичким и полицијским процесима и прогонима. Отварање досијеа није услов да Србија добије датум за отпочињање преговора са ЕУ, али када крену ти преговори, прво вас чека отварање поглавља 23, у коме је и то питање - изјавио је Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију.

ЗЛОЧИНИ ЈОШ СКРИВЕНИ СРБИЈА је данас једина европска земља која није законски регулисала област тајних досијеа Службе државне безбедности. Оптужена је зато да скрива крваве странице властите историје. За Србију се деценијама говори да је полицијска држава, јер је прогонила властити народ. Нема у нашој земљи веће фамилије у којој неко није страдао од Удбе. Ова тврдња је плод вишегодишњих страдања српског народа од политичке полиције Јосипа Броза и Слободана Милошевића.

И Тито и Милошевић су имали своју агентуру, специјалне одреде и јединице за тајне ликвидације својих политичких противника. У време ФНРЈ и СФРЈ то су биле службе безбедности познате по својим скраћеницама - ОЗНА (Одељење за заштиту народа), УДБ (Управа државне безбедности) и СДБ (Служба државне безбедности). Уз њих је деловао и војни одред КНОЈ. У доба СРЈ и државе СЦГ, политичке неистомишљенике прогонили су РДБ (Ресор државне безбедности) и ЈСО (Јединица за специјалне операције).

- Броз је имао своје државне убице, ликвидаторе, који су убијали припаднике националних снага, југословенске и српске емигранте по свету и домаће непријатеље у Југославији и Србији. Доказано је да су Британци одобрили Титу ликвидацију српских националних снага на простору Аустрије, Хрватске и Словеније. Да су политичари Александар Ранковић, Слободан Пенезић у Србији, а Митја Рибичич и Милка Планинц лично учествовали у убијању одбеглих припадника националних снага у Кочевском рогу и Блајбургу 1945. године, али и широм Србије - тврди Боже Вукушић, загребачки истраживач злочина тајних полиција Југославије.

Тито је наредио да се омогући упад хрватских националиста на Радушу 1972. године, а потом њихову ликвидацију, да би ојачао своју власт. Титови наследници су за егзекуције над емигрантима крајем прошлог века почели да користе људе из подземља. Такви су без суда и пресуде убили загребачког директора Стјепана Ђурековића у Минхену. Вукушић каже да је и Слободан Милошевић одобравао својим агентурама тајна убиства и као ликвидаторе користио припаднике државне безбедности, параполиције и мафије, који су израсли у монструозни земунски клан.

- Ова полицијска банда је убила Ивана Стамболића, Славка Ћурувију, Даду Вујасиновић и Зорана Ђинђића. Континуитет таквог државног тероризма који су користили Јосип Броз и Слободан Милошевић трајао је седам деценија. Тај терор је био веома суров. За седам деценија колико су се комунисти крваво обрачунавали са својим политичким противницима, према слободној процени историчара, убијено је и страдало у целој Југославији око пола милиона људи. Ликвидирано је и 128 политичких и јавних личности у емиграцији и отаджбини. Међутим, о наредбодавцима и извршиоцима тих убистава се и даље ћути не само у Србији него и у Хрватској, Црној Гори и БиХ - наглашава Боже Вукушић.

Држава никада није званично одговорила на питања ко су биле убице у име државе СФРЈ и Србије, колико су и које људе они ликвидирали? Да ли су тајни досијеи државних убица уништавани? Могу ли се ти досијеи реконструисати? Може ли се на основу тих тајних докумената и досијеа тим државним егзекуторима судити? Могу ли се њихове жртве у име државе рехабилитовати?.


НАРУДЖБЕНИЦА

Књигу са попустом можете наручити телефоном: 0800/323-323, 021/422-245 или на мејл: продаја@прометеј.цо.рс

Наставиће се