ЧЕРЧИЛ, кога је Рузвелт у априлу уверавао да се обавештајна мисија неће слати, индиректно је чуо о доласку америчких официра на Михаиловићеву територију. Дана 1. септембра послао је Рузвелту кратку и оштру поруку у којој се осврнуо на председниково претходно обећање:

"Ми се упињемо да Титу дамо подршку и, наравно, ако САД подрже Михаиловића, настаће комплетан хаос. Надао сам се да ће ствари у вези са тим ићи глатко али ако наставимо да подржавамо различите стране поставићемо сцену за један фини грађански рат. Генерал Донован је заступао јак Михаиловићев лоби управо када смо убедили краља Петра да одлучно раскине са њим и када су многи четници пребегли у Титову народноослободилачку војску. Једина шанса да се сачува Краљ је јединство премијера, бана Хрватске и Тита..."

Рузвелт је одговорио 3. септембра:

"Мисија ОСС је моја грешка. Нисам то усагласио са својим претходним акцијама од 8. априла. Наређујем Доновану да повуче своју мисију."

Мисија, пак, није напустила Југославију све до 1. новембра.

Војна снабдевеност Михаиловића била је крајње ограничена. Никаква савезничка помоћ није стизала скоро годину дана. Појавила се могућност да се добије оружје када је Недић, марионетски српски премијер, увидевши да немачка моћ опада, направио у августу контакт са Михаиловићем преко посредника.

Састанак њих двојице се одиграо у Ражани, близу Ужица, 20. августа. Према Клисолу, иницијативу је покренуо Недић, а Михаиловић је био мало неодлучан, али је Калабић, један од четничких команданата, уговорио састанак. Михаиловић у почетку није био пријатан, али је показао више интересовања када је Недић почео да му се додворава.

Немачки специјални изасланик Нојбахер, је такође говорио о састанку Михаиловић-Недић, рекавши да су се њих двојица састали у мрачној соби, тако да нико није могао са сигурношћу да каже да су се уопште и састали. Клисол и Нојбахер се слажу да је разговарано о наоружавању 50.000 четника. Нојбахер је рекао да је Недић известио Немце о том захтеву али да није поменуо да се срео са Михаиловићем. Недић је рекао да мисли да је тај са киме је разговарао био Михаиловић, "мада можда и греши".

Од када је Шубашићева влада формирана почетком јула - са Шубашићем као министром војске, морнарице и ваздухопловства - она се рве са проблемом шта урадити са Михаиловићем и његовим остатком капацитета као шефа Штаба врховне команде југословенске војске у отаджбини.

УЗАЛУДНА МОБИЛИЗАЦИЈА Знајући да време ради против њега, а у светлу приближавања Црвене армије југословенској граници, Михаиловић је издао наређење за општу мобилизацију, које је ступило на снагу 1. септембра. У њему је писало: "У име Петра ИИ, у складу са нашим великим савезом и на основу овлашћења која су ми дата, проглашавам почев од поноћи 1. септембра 1944. општу мобилизацију читаве нације против непријатеља..."

Са тачке гледишта Шубашића, Михаиловићевој употребљивости, колико год је велика, дошао је крај. Створено је неколико верзија како да се он уклони са командног положаја, укључујући и именовање његовог наследника, који би могао да разреши проблеме око Тита. Узимана су у обзир два краљева генерала, Глишић и Ристић. Али ово решење је одбачено када је постало јасно да ће четничко-партизански конфликт превазићи питање личности и да никакав нови вођа четника не може да их споји са партизанима. Јер, ако би нови генерал био по вољи четницима, био би анатемисан код партизана, а ако би био симпатичан партизанима, не би га прихватили четници.

Стога је одлучено да се покуша са другом тактиком. На основу препорука Шубашићеве владе, краљевским декретом од 29. августа је укинуто место које је заузимао Михаиловић, а Тито је одређен као једини лидер снага отпора у Југославији. Осим тога, Михаиловић је стављен на листу за пензију.

Михаиловић се још надао устанку који би се поклопио са искрцавањем британских и америчких снага у Југославији. С обзиром на то да је ситуација сада била другачија, мислио је да ће Руси ценити његову помоћ при избацивању Немаца. На крају крајева, нити он нити влада у избеглиштву нису никада имали антисовјетски став. Он се борио против комуниста интерно, али је већ крајем јануара 1944, током светосавског конгреса, послао поруку солидарности четника Совјетском Савезу и Стаљину.

Пуковник Мекдауел је касније истражној комисији у случају Драже Михаиловића изјавио:

"Када је долепотписани стигао да Михаиловићевог штаба августа месеца 1944, општа национална мобилизација је већ ступила на снагу. Долепотписаном су показани планови и наређења издата за свеопшти напад на силе Осовине, и, заједно са осталим америчким официрима, лично је присуствовао размештању трупа које је било у сврху тог напада. Докази су непорециви да је генерал Михаиловић равномерно распоредио своје снаге за главни напад против немачких гарнизона, депоа и линија комуникације, али је радећи ово био у обавези да своју позадину и лево крило остави изложено делу главних партизанских снага које су недавно кренуле у напад против националиста.

У то време, мала група америчких официра је била у могућности да покрије фронт и има нека опажања да су током септембра националне снаге успеле да се супротставе немачким и бугарским снагама, до крајњих граница својих могућности у опреми и људству. Кретања Осовине су битно ометана, а освојена је знатна количина муниције и заробљеника."

Мора се узети у обзир да је Мекдауел дао ово своје мишљење у време када су партизани судили Михаиловићу за издају, али постоје докази да се извесне четничке операције против Немаца и Бугара јесу одиграле почетком септембра 1944.

(Наставиће се)