СИМБОЛ успона и отварања Кине према свету, јужни град Шенџен, према замислима из Пекинга, треба да буде капија иницијативе "Појас и пут", смишљене да покрене велики део Евроазије, успаван између два пола: развијених и богатих држава Запада и галопирајуће многољудне нације на Истоку.

Међу државама с којима посебно желе да раде на јачању веза двају континената, Кинези издвајају 16 земаља Источне и Централне Европе, укључујући и Србију. Кинеска држава, помоћу својих огромних кредитних моћи, нуди финансирање развојних пројеката. Да ли је све то замишљено као некаква алтернатива Европској унији? Не. Као прво, већина земаља из "пакета" 16+1 већ су чланице ЕУ. Кина, велика и настањенија од већине континената, жели да сарађује са великима, она отворено подржава прикључење Србије и Западног Балкана ЕУ и сматра да ће то протећи лакше уз њену помоћ. Пекингу је стало и да сутра, и у Бриселу, има што више пријатеља.

У ЗЕМЉАМА Централне и Источне Европе, током четири и по деценије по завршетку Другог светског рата, на власти су биле комунистичке, односно радничке партије, па су оне, природно, међу првима признале Маову Народну Републику за легитимног представника Кинеза, уместо Чанг Кај Шекове Републике, "измештене" на Тајван. Стара Југославија још се добро котира у Пекингу, упркос неразумевању током Културне револуције, а утисак нису озбиљније квариле ни земље-наследнице, од СРЈ до независне Србије. За данашњу Кину је прихватљиво позивање и на Тита, и на Милошевића, и на Тадића, и на Вучића.

Један од основних принципа спољне политике Кине је - немешање у унутрашње ствари партнерских држава. То јој даје немалу почетну предност у односу на светску суперсилу, САД, месијанског заштитника људских права - по потреби сопствене политике. Мањак лицемерја и мањи ризик од условљавања је магнет за велики део света. Чини се и да сиромашне земље, попут афричких, из неког разлога мање страхују од дужничког ропства ако се задужују у Кини, него код западних финансијских институција. А оне им сав тај новац не би ни дале: када је, на пример, Црна Гора за почетак градње ауто-пута од Кинеза узела кредит од готово милијарду евра, ММФ се повукао из Подгорице. Црна Гора у иоле сагледивој будућности не би направила ауто-пут, без кинеског новца.

КИНА има економску моћ, али, да ли је она довољна за опстанак на врху, у увек врелом уљу глобалне политике? Америка има и новац, али и војску која пре може да се мери са свим осталим заједно, па тек онда са неком појединачно. Осим тога, и Русија има много већу нуклеарну силу од Кине, чији атомски арсенал амерички извори процењују као нешто мањи од француског, а већи од британског. Према чувеном шведском институту СИПРИ, међутим, војни буџет Кине је на убедљивом другом месту, одмах иза америчког: 216, наспрам 611 милијарди долара за текућу годину. Русија на трећем месту нема ни 70 милијарди на располагању. Кинези могу лако и да повећају давања за своју Народноослободилачку армију, јер за одбрану издвајају мање од два одсто бруто домаћег производа, мање и од САД, и од Русије.

И ту се мора рачунати са већ чувеном кинеском брзином: тек што су послали свој први носач авиона на борбено дежурство, планирају идуће године да порину други, да би затим развили потпуно нову класу тих ратних бродова који доносе претензију на глобалну моћ. САД, поређења ради, имају 11 носача авиона. Кина је развила и нови тип бојног брода, који је забринуо посматраче са запада. У кинеском ваздухопловству већ лете радарима невидљиви, "стелт" авиони домаће производње...

KAO мoгуће место сусрета две оружане силе, кинеске и америчке, деценијама фигурира Тајван. Да ли би САД браниле острво у случају инвазије? О томе се Вашингтон не изјашњава. Из континенталне Кине се, иначе, на Тајван сада може директно - цивилним летовима. Пекинг има и територијалне спорове у вези са острвима у Јужном кинеском мору.

Ако неко мисли да је основна узданица кинеских оружаних снага пуки квантитет, он живи у прошлости, јер се Пекинг крајем прошлог века преоријентисао на развој високософистициране ратне технике.

На глобалној сцени, данашњу Кину често убрајају у тзв. групу БРИКС, уз Бразил, Русију, Индију и Јужноафричку Републику, али Кина и Индија су ривали на азијском континенту, две земље су пре пола века водиле и рат, у којем су Кинези лако победили. Традиционални партнер Кине у том делу света је Пакистан. И са Совјетским Савезом, односи су деценијама били непријатељски, а такође се и пуцало. Данас многи интереси, поменимо енергетске, повезују Пекинг и Москву.

КИНА је до сада, у поређењу са другим великим државама, ипак била веома стрпљива, много је мерила и није олако "секла" у важним питањима попут рата и мира. Експанзионистичком цртом није се одликовало ни Кинеско царство - пре Шпаније и Португалије оно је било водећа поморска сила, покорило је лако кога је хтело, али није пронашло дугорочни интерес за ширењем - а НР Кина велику уздржаност показује чак и према територијама које сматра својим. Свакако Кинезима није био проблем да заузму португалску колонију Макао - као што је Индија учинила са Гоом - па ни Хонгконг. Кина, међутим, није напала. Кина је од најближих суседа - учила. Кина и данас, две деценије пошто је формално преузела Хонгконг од британске круне, више делује као заинтересовани посматрач, него што утиче на збивања у комшилуку свог града Шенџена.

ПРЕМА принципу "једна земља, два система", формулисаном од реформатора Денг Сјаопинга, постоји само једна кинеска држава, али региони попут Хонгконга и Макаа могу и под њеним скутима да задрже своје капиталистичко друштвено уређење. Они су, после истека уговора са колонизаторима и враћања Кини (Хонгконг 1997, Макао 1999), задржали и сопствене валуте, и правосудни систем - то им је гарантовано за следећих пола века. Између Шенџена и Хонгконга је гранични прелаз. Централне власти у Пекингу воде рачуна о одбрани и спољним пословима.

Становници Макаа, туристичке и коцкарске меке, њих 650.000, у просеку су најбогатији људи на свету, а и Хонгконжани спадају у имућније. Шта ће бити са статусом Хонгконга и Макаоа после 2047, односно 2049. године - званично још није речено. Али, писали смо већ, некако баш у то време, Кина је намерна да се учлани у клуб најразвијенијих држава света...