КОЛОНА од пет паркираних аутомобила била је спремна да крене. Људи из дискотеке су се утрпавали у аутомобиле. Барон и Алекс су се убацили у Јагодин "алфа ромео". Кренули су на журку у "Фабрику". Кола су јурила улицама Дорћола, препуна веселих новоромантичара и шминкера. Трубили су и претицали се. Кола су била препуна младих људи који су комуницирали гестовима. Чула се музика Siouxsie and the banshees. Неке две рибе су из аутомобила који је претицао Јагодин "алфа ромео" слале Барону пољупце. Барон је направио прстима безобразан гест и показао га. Млатио је руком и смејао се. Девојке су се облизивале у трансу. Алекс се смејала, Јагода је кијала. "Фијат" са рибама нагло је скренуо улево и поткачио канту за ђубре. Кола су јурила даље.

Напуштена и разваљена "Фабрика" на Дорћолу била је близу бивше електране. У ноћи се у води дорћолске марине видео одсјај неона, а Дунав је спирао велеградску прљавштину. Шипке које су вириле из армираног бетона "Фабрике" ноћу су језиво светлуцале. Можда би се на таквом месту могао снимити неки соцреалистички хорор филм, али за фенси екипу није било лошег места. Све се распадало, али су сви били лепо обучени, шарени, весели... Кола су била паркирана испред "Фабрике". Екипа младих откачењака се смејала и пела на кров здања. Степениште није постојало, биле су ту само неке избочине од бетона.

ДЕВОЈКЕ у летњим хаљинама и штиклама вриштале су док су се пеле. Мушкарци су носили пиво. Уз смех и добацивање девојкама, верање уз зграду трајало је дуго. Момци су безобразно коментарисали веш који су носиле и церили се. Алекс се чврсто држала за Барона. Попели су се на други спрат. Горе је неки ди-џеј пуштао музику. Сви су се чудили како је довукао струју. Чуо се небески глас Грејс Џонс Slave to the Rhythm. Барона и Алекс дочекао је ноћни фотограф Јела. Ту је био и разиграни Стева, креатор који је играо као Џегер.

Цела екипа је била на другом делу "Фабрике" и стајала на платоу. Испод се видела провалија између "степеница". Ушминкана екипица блазирано је гледала у Дунав. Блештали су фарови у ноћи, а у даљини се назирао и Панчевачки мост који је био потпуно неосветљен. Коста и Жан пришли су Барону и Алекс. Педер Жан загрлио је Барона, који га је одгурнуо. Жан је почео хистерично да плаче. Људи су се смејали. Алекс се наљутила на Барона и мајчински загрлила Жана.

ЖАНОВ љубавник Мило, обучен у црну кожу и са црном кожном капом, притрчао је из гомиле и ударио песницом Барона у главу. Барон се затетурао и пао између спратова. Срећом, ухватио се за сајлу која је вирила из бетона. Остао је да виси између спратова. Јагода је притрчао и ухватио Мила. Заврнуо му је руку. Коста Бунушевац сагнуо се први и пружио Барону шаку. Барон га је ухватио и полако се извукао напоље. Барон му се најдубље захвалио. Сви на журки су се правили као да се ништа битно није десило, то што је млади песник могао да погине никога није узнемирило.

Журка је настављена. Барон је игнорисао Алекс, која је још увек била посвећена пријатељу Жану. Љут, Барон је кренуо да силази низ "степенице". Желео је да што пре напусти журку у "Фабрици". Успут је видео музичаре: Мишка Плавог, Игора Первића, Блажу из бенда "Фискултурно лане"... Ускоро су готово сви напустили журку. Није било ничег за пиће, јер се организатор слабо потрудио. Пиће није било толико скупо, колико га је било тешко донети на тако неприступачно место. Градска екипа је зато одлучила да оде на неку другу локацију, на жур код сестара Маје и Лете.

ПРОМОЦИЈА плоче "Одбрана" и последњи дани групе "Идоли" одржавала се у галерији у Париској улици, уз отварање изложбе "Постмедијале". Гужва је била у салону. Коста Бунушевац је у првом делу галерије саградио праву малу свемирску кућу и себе изложио као експонат, ту су била и дела Влаје Јовановића, Србе Траванова, Пеђе Гавровића, фотке Горанке Матић. Музика "Идола" чула се из звучника. Барон је заједно са Мићом ушао у гужву. Срели су Срђана Шапера који је био презаузет и само се кратко поздравио са њима. Барон се измакао са Мићом у угао. Пришли су им Отров, Ема и Леда која је у међувремену видно порасла. Нашминкала се и изигравала је даму. Барон се забленуо у Леду и није могао да верује колика је трансформација те некадашње клинке у праву рибу. Била је згоднија и знатно боље дотерана од старије сестре Еме, која се на промоцији појавила у плавој џинс хаљини. Леда је гледала Барона са сјајем у очима. Намагнетисани полови су се снажно привлачили. Иза њих је била Србина слика жене самураја.

- Ема, сестра ти је стварно порасла - казао је Барон и Леда га је погледала надмено.

- А ти си се, видим, смањио - рекла је Леда.

ТОГ октобарског јутра, кад сам се пробудио, кроз главу ми је прошло хиљаду слика. Сетио сам се шта се све издогађало у последњих неколико година. Једно време је било иза мене, време зезања и београдског ноћног живота. Чинило ми се као да сам одсањао један дугачак сан у ком сам и ја био изгубљени краљ.

На крају, све ми је личило на обичну романтичну причу. Мој новоталасни живот био је заправо низ неповезаних љубавних авантура. Те 1983. године, нови талас у СФРЈ је коначно замро. Решио сам да се оженим Ледoм и да пронађем посао. Запослио сам се у маркетингу једне фирме и постао копирајтер. Ледини родитељи су дали сагласност и брзо организовали свадбу. Она је заиста била дивна девојка, стално је била позитивна, веровала је у мене. Било јој је важно само да је волим. После свадбе сам заиста постао другачији човек. Кућни тип. За кратко време, стицајем околности, срео сам у граду неколицину девојака из своје прошлости.

ВИДЕО сам Тунге накратко у хотелу "Палас". Дошла је са својим мужем, Африканцем, који је био дипломата. Препознала ме је, а и ја њу. Није било ни трага од панк девојке, носила је свечану хаљину. Нисам пришао да је поздравим. Гледали смо се преко столова. Отишао сам својим послом. Љубицу сам срео у једној галерији у Симиној улици. Имала је изложбу. Рекла ми је да са Живојином живи у Бечу. Била је срећна када је видела бурму на мојој руци. Лолу сам срео на Каленић пијаци, била је некако несрећна и запуштена. Деловала је пијано или дрогирано. Нисам желео да је поздравим. Само сам склонио поглед да ме не би приметила. Можда сам и сам био кривац за њену несрећу.

АЛЕКС сам видео у једном клубу у граду. Седела је са некаквом чудном фолк екипом за столом. Почела је да пева турбо-фолк песме и изгледала је за мој укус превише накинђурено, претерано нашминкано. Ставила је силиконе у груди и усне. Нисмо се поздравили. Ја сам седео са Ледом у другом сепареу. Наравно, видео сам неколико пута и Теодору са Бокијем у Кинотеци, али су ме потпуно игнорисали. Леда је обожавала филмове браће Маркс, па смо одлазили у Кинотеку да их гледамо. Појавили су се видео-рекордери, па нисмо више ишли у биоскоп. Отворили смо мали видео-клуб у дворишту куће и он је почео да нам доноси добре паре, па сам само хонорарно повремено радио у маркетиншкој агенцији. Луде осамдесете су остале за мном. Период заноса урбане градске екипе се завршио.