МИРОСЛАВ Алексић, познатији као Миша, рођен је у Београду 16. августа 1953. године. Готово цео свој професионални век посветио је рокенролу. Свирао је у неколико мање афирмисаних састава, али и у познатој групи СОС, у ствари претходници "Рибље чорбе". Један је од оснивача те групе, која ће с временом израсти у домаћег горостаса рок музике, чија је слава далеко превазишла границе домовине. У својој књизи "Уживо! Аутобиографија" о првим данима "Рибље чорбе" пише:

"Није баш све ишло као по лоју, как' би то неко помислио. Имали смо потешкоћа. Упоредо с њима и тиме како смо их решавали у ходу, јер времена за детаљисање и разглабање није било ни за лек, Бора и ја смо правили планове за медијски пробој на домаћој рок сцени. То је подразумевало добар имиџ бенда, атрактивне фотографије, наше облачење, фризуре... Једном речју, требало је осмислити нашу личну шминку. Договорили смо се да свако од нас од одевних предмета набави макар један бели детаљ и да нам 'заштитни знак' буду свилене мараме око врата, које су иначе носили многи рокери у свету. Из Лондона сам својевремено донео прегршт огрлица, ланчића и беџева, па смо сада све то искористили за наш први фото-сешн, договорен с нашим старим пријатељем и сарадником, дизајнером Југославом Влаховићем. Било је то још једно богато искуство за све нас.

"ПРВЕ фотографије 'Рибље чорбе' направљене су на новобеоградском кеју, тик уз Саву. То је било оно, што би се рекло, 'на прву лопту'! 'Рибља чорба' поред реке! Чак смо направили и неколико слика на којима смо са штаповима за пецање! Онда је Југослав предложио да променимо амбијент. Тако смо онда направили сет фотографија испред гараже ГСП-а (Градско саобраћајно предузеће) на Дорћолу. Тамо је била гомила неугледних тролејбуса, који су нам се учинили урбано занимљивим у контрасту с нашом одећом. Једна од тих бољих слика из тролејбуса нашла се на првој аутограм карти, коју је штампао наш дискограф ПГП РТБ. Та аутограм карта данас је прави раритет. На слици, са огромним црвеним наочарима за сунце, изгледао сам као Атомски Мрав из истоименог цртаног филма. Много година касније, гледајући ту фотку, нисам себи могао да опростим те глупе џиновске црвене наочаре, које су од мене више направиле карикатуру. Имајући у виду да је то ипак било 1978. године, свакојаке модне глупости су ми биле дозвољене.

"Једна друга заједничка фотографија са овог нашег првог заједничког фото-сешна нашла се у црно-белом формату, на улазници за први наступ који је 'Рибља чорба' имала. Тада још нисмо имали онај чувени, тако препознатљив лого бенда с рибљом коском уместо слова, који је с временом осмислио Југослав Влаховић. Бора је, додуше, већ тада нацртао један рибљи костур, чија је глава асоцирала на људску. Имала је око, осмех и неколико длака, које су личиле на косу. Словни лого групе Бора је написао - латиницом! Писаним словима, онако школски. Иначе, прву свирку под именом 'Рибља чорба' одржали смо у Елемиру, почетком септембра 1978. године.

"ЗАНИМЉИВО је напоменути да тада још увек нисмо имали рекламне плакате за концерт, па смо се у ту сврху довијали како смо знали и умели.

"Прва варијанта: на плакатима групе СОС, који су били више него јадни, на белом и јефтином папиру, на коме је црвеном бојом било одштампано група СОС, написали смо јаким фломастером - БОРА ЂОРЂЕВИЋ + ГРУПА СОС = РИБЉА ЧОРБА! Друга варијанта: на постерима из 'Радио-ТВ ревије', организатори су у доњем делу лепили беле шлајфне на којима је писало где се, кад и у колико сати свира.

"Наступи у Елемиру, а касније у Црепаји и Костолцу, били су шаролико конципирани. У првом делу би СОС одсвирао свој већи давно уиграни репертоар, који се ослањао на препознатљиве стране рок стандарде. У оном другом нам се на сцени придружио Бора како би отпевао неколико песама 'Рибље чорбе', које су још увек биле у повоју. У трећем, последњем делу програма заједнички смо изводили још неколико страних хитова. Бора је обожавао Џоа Кокера, па бисмо тако у финишу свог концерта обавезно извели песме The Letter и With A Little Help From My Friends.

"МОРАМ још овде да напоменем да смо први наступ пред препуним гледалиштем имали 2. новембра 1978. године, на прослави десетог рођендана нама свима драге емисије 'Вече уз радио'. Концерт је одржан у Суботици, у Хали 'Север', пред око 4.000 гледалаца, пред распомамљеном публиком. Било је ту доста познатих извођача и свако је одсвирао по своје две најбоље песме. Међутим, наш наступ је био изнад свих очекивања. Прошли смо више него сјајно. Једино смо ми позвани да изађемо на бис!

"У то време је 'Лутка са насловне стране' већ била спремна, дотерана и умивена, спремна за снимање и за први сингл, од кога смо много очекивали. Спремна да нас у свемирској експлозији промовише у НОВУ звезду југословенске рок сцене.

"То се нешто касније заиста и догодило!

У оквиру нашег лакмус-репертоара, та нумера се нашла на самом врху, а и публика ју је на свиркама прихватила веома добро. У међувремену је она добила своју праву форму, па се тако лагано, сама по себи, наметала да је што пре снимимо. Ми смо се на њу баш наложили, поготово што нас је квалитет те песме непрестано опомињао да пожуримо с њеном студијском реализацијом. Пошто је 'Лутка са насловне стране' у нама самима потпуно сазрела, више није било никаквог разлога за чекање.

Први сингл 'Рибље чорбе' у ствари је био и први велики успех бенда. Снимили смо га у Студију 6 Радио Београда, где иначе битишу 'озбиљни' оркестри и они који свирају џез."


СТРАХ ОД СТУДИЈА 6 РАДИО БЕОГРАДА

ВЕЛИЧИНОМ и наметнутим ауторитетом, Студио 6 Радио Београда је претио да нас - прогута! Страхопоштовање према том простору изазвало је код нас дозу треме и недоумице пред снимање. Били сигурни у велике могућности које нам је "Лутка са насловне стране" понудила, али појма нисмо имали какву ћемо њену звучну слику у том студију добити. А док не пробаш, нећеш ни знати. За Б страну сингла одабрали смо песму "Он и његов БМВ". Била је то права ударачка рок нумера, која нам је баш легла на душу. Оба Борина текста била су прича за себе. Умногоме ће баш ти текстови одредити општи каснији приступ стиховима "Рибље чорбе", као препознатљив заштитни знак бенда. Бора је у самом почетку заузео својеврстан критичан, опор, сатиричан, подсмешљив или једноставно речено ангажован став према социјалним појавама и негативностима у друштву. Текстови за нумере "Лутка са насловне стране" и "Он и његов БМВ" саме по себи су из њега излетеле брзином муње. Као да су дуго ту чамили међу четири зида, док су неописивом снагом риме желели да буду напољу, слободни, на светлости дана, на сунцу... На нашим плочама.


СУТРА: ПРОДУЦЕНТ МОРА ДА БИЈЕ БУБЊАРА