УЛАЗАК у "Студио шест" Радио Београда изазвао је код "чорбаша" дозу треме и недоумице пред снимање. Само је Бора Ђорђевић имао искуства у том простору. Знали су велике могућности које им нуди "Лутка са насловне стране" и били сигурни у њих. Стрепели су од укупне звучне слике коју ће у том студију добити.

- Док не пробаш, нећеш ни знати - рекао је Миша Алексић.

Само снимање протекло је изузетно добро. Боја бубњева, гитаре и баса била је баш онаква какву смо желели. О тим данима бубњар Мирослав Вицко Милатовић у својој књизи "Чорбографија" пише:

"На снимању првог нашег сингла 'Лутка са насловне стране', пошто тада још нисам имао студијских искустава, стално сам убрзавао ритам у песми 'Он и његов БМВ'. Да бисмо решили тај проблем, јер у студију није постојао метроном, наш продуцент Енцо Лесић дошао је на генијалну идеју да ме удара по рамену, па да тако, док будем свирао, држим потребан темпо. Све је испало ок. Некако сам успео да снимим ту матрицу, али сам зато наредних неколико дана носио модрице по леђима. Енцо ме је касније зафркавао говорећи: Ето шта све продуцент мора да ради... Видиш, понекад чак мора музиканте да бије како би се посао одрадио како треба!"

И МИША Алексић је забележио сећање на први улазак у студио:

- Енцо је иначе одмах "терао" Бору да пева промукло и храпавим гласом, који је асоцирао на Борин узор - Џоа Кокера. Није желео да његов вокал буде чист, светао и распеван јер су саме песме биле чврсте и рокерске. Тај фазон у певању задржао је све до трећег албума, када су већ и мала деца могла да препознају његову боју гласа. С временом је Бора и сам, без претераног труда, стекао ту рокерску пуноћу у свом вокалу.

Занимљиво је напоменути да клавир на нашем деби-синглу није свирао Енцо, иначе, одличан клавијатуриста, који је, пре него што се настанио у Београду, био члан сарајевских "Индекса". Он је као студијски музичар имао фантастично искуство, па је тачно знао шта ко на снимању треба да ради. Клавир је тако у својству гостујућег музичара одсвирао трубач Стјепко Гут, који ће доста касније постати водећа личност српског џеза. Рајко је заиста сјајно одсвирао соло деонице, које је педантно и унапред припремао за снимање. Значи, импровизација ту уопште није било. Бас деоницу сам знао у прсте, док је Вицко све прелазе на бубњевима разрадио до детаља. На крају смо измиксованим песмама били изузетно задовољни, мада нас је све мучила она вечита уметничка претпоставка како је можда све могло бити и - боље!

Али реално гледајући, за први сингл - сјајно!

ЈУГОСЛАВ Влаховић је слике за омот урадио у подруму моје куће у Петроварадинској улици. За тај фото-сешн дотерали смо се колико смо год могли, па сам смешне црвене наочаре заменио шмекерским, с тамним стаклом. Рајку сам набавио један атрактиван, блештав шарени сако. Он је иначе, волео сакое. И ја сам се на том снимку нашао у сакоу. Вицко је обукао прслук и чисту белу кошуљу, док је Бора био у црном рокерском џемперу с белим свиленим шалом. Изгледали смо баш као један много озбиљан бенд, који поуздано зна којим је путем кренуо. Југослав је на омоту тада први пут објавио онај специфични лого "Рибље чорбе", са чувеним рибљим костуром, што ће убудуће носити наш визуелни идентитет.

"Лутка са насловне стране" се у издању ПГП РТБ појавила на тржишту 7. децембра 1978. године. Мислим да није потребно наглашавати колико ми је та плоча у животу значила. У свом стану, на зиду у радној соби, висе урамљена само два сингла: "Нестваран сан" групе СОС, и "Лутка са насловне стране" "Рибље чорбе". Не говори ли већ тај податак довољно о кључним тренуцима моје каријере?

ПЛОЧА се у продаји нашла веома брзо, средином децембра исте године. После само месец дана постала је велики радијски хит. Ето, откако сам се вратио из Америке, а томе има равно шест година, дочекао сам да мој бенд има хит нумеру! А кад тако у животу лавина крене, онда је ништа не може зауставити. Песма се вртела на свим радио-станицама и готово преко ноћи је на топ-листама постала број 1! Крећу затим интервјуи, сликање за новине, зову те на гостовања, на свирке, на ТВ станице... И то само због две сингл песме! Тираж "Лутке са насловне стране" достигао је вртоглаве висине, да бисмо већ почетком 1979. године из ПГП РТБ добили информацију да ће нам ускоро бити уручена - "Златна плоча"! То је значило да је наш сингл досегао тираж од преко 60.000 продатих примерака!

Мирослав Миша Алексић у својим сећањима се за тренутак враћа на децембар 1978. године и на један наступ "Рибље чорбе", после чега је постало сасвим јасно да је овај бенд чврсто позициониран на југословенској музичкој сцени.

- Док сам свирао у групи СОС, никада ми није било јасно зашто нисмо позивани на угледне BOOM фестивале, који су се сваке године одржавали у различитим градовима широм Југославије. Чуђење је било тим веће ако се зна да смо у Хали спортова на Новом Београду увек добро свирали и да нас је публика сјајно прихватила. Другим речима, као бенд смо били као створени за феште тог типа. На моју жалост, са Штулетом и Стевом нисам осетио арому те атмосфере, где је као на сваком елитном концерту број посетилаца био велики, а ниво продукције и организације висок. ВООМ фестивал је окупљао највећа имена домаће поп и рок сцене, чији је наступ уживо редовно објављиван на дуплим ЛП плочама. У неколико наврата сам покушавао да дођем до селектора те манифестације како бих попричао о могућности учешћа групе СОС. Њихов одговор је био депримирајући, увек исти: "Нисте довољно популарни за ВООМ!" И то би углавном било све!

ПОСЛЕ издавања "Лутке са насловне стране", забележио сам и ту црту у каријери! Остварио ми се сан. Појавићу се на ВООМ фестивалу, и то после само једне сингл-плоче. "Рибља чорба" је тако постала учесник те рок манифестације, која се овога пута одржавала у Новом Саду. На подужој листи бендова нашли су се "Смак", "Бијело дугме", "Булдожер", "Атомско склониште", "Аеродром", "Генерација 5", "Звук улица", "Горди", "Изазов", "Бумеранг", "Галија", "Тако", "Ден за ден", "Леб и сол", "Ватрени пољубац", "Параф", "Прљаво казалиште" и "Пекиншка патка". Од појединаца су самостално наступали Дадо Топић, Драго Млинарец, Томаж Домицељ и Аки Рахимовски. Занимљиво је да се ту, у хали новосадског "Спенса", која је те година била домаћин ВООМ фестивала, нашао и Борин бивши састав "Сунцокрет". Изашли су на сцену одмах после нас. Верујем да нас тада нису доживели као неке супарнике, пошто смо стилски били потпуно различити.


ПОЧЕТАК ВЕЛИКЕ СЛАВЕ

ЗА ВООМ фестивал 1978, "Рибља чорба" се определила за хеви-метал варијанту. Бора је у том контексту био потпуно у црној кожи! Да би бенд компактније звучао, он је том приликом свирао и акустичну гитару. У маси тако популарних извођача, који су за собом већ имали брдо снимљених плоча, следећег дана се у свим дневним новинама с тог концерта појавила Борина фотографија, с великим натписом ВООМ на црној завеси иза њега. Ако се зна да су у то време наше ТВ станице још увек биле стидљиве и скептичне према рок музици, онда је потпуно јасно какав је публицитет "Рибља чорба" добила објављеном фотком. Али то је био тек почетак славе и свега онога што уз њу иде.


СУТРА: ПРВИ КОНЦЕРТ ПРЕД БЕОГРАЂАНИМА