ПОСЛЕДЊИ дан фебрура 1979. био је прохладан и ветровит. Као што само може да буде у Београду када дува кошава. Али тај дан ће остати посебно забележен у историји "Рибље чорбе". У доњој биоскопској дворани Дома омладине одржан је први концерт ове групе у Београду. Жеља од самог оснивања да се представе публици у свом граду коначно је остварена.

"Копкало нас је, једноставно, имамо ли штофа и фанове тамо где је најважније да их имамо, у својој кући! Јер ако их ту немаш, онда ти ништа не вреди што тамо негде (далеко) жариш и палиш. Изузетно нас је занимало како ће и на који начин бити прихваћен тек оформљени бенд и његов хит 'Лутка са насловне стране'", записао је у својим сећањима Миша Алексић.

Ову салу Дома омладине намерно су изабрали јер није била великог капацитета и може да се "напуни до даске". Успут, чланови бенда су били сентиментално везани за то место јер су ту често вежбали и правили прве заједничке кораке.

Сала је те вечери заиста била крцата. Публика се тискала и у партеру и на балкону. То је за "Чорбу" био фантастичан успех, с обзиром на то да је група била сасвим нова и да је објавила један једини сингл.

О првом концерт Миша Алексић пише:

"Пошто је Бора својевремено студирао Факултет драмске уметности, Одсек позоришне организације, он је за то представљање 'Рибље чорбе' припремио неколико позоришних елемената како би шоу одисао сценском необичношћу, а да притом све има некаквог смисла.

"ПРЕД публику је први изашао београдски 'Драгстор' и пристојно је загрејао. После њих је свој део програма одрадила балетска група под вођством џез балерине Минке Камберовић из Сарајева. Плесале су на музику 'Индекса', што можда и није био баш најбољи избор, јер је у сали за време њихове кореографије владао мук.

"А онда је, у потпуном мраку, Рајко кренуо са уводним рифом песме 'Хеј, ћале'. Светла су се на четири упалила и комплетна постава 'Рибље чорбе' је била испред узавреле гомиле својих тек насталих обожавалаца. Свирамо заиста жестоко! Чврсти смо и до савршенства увежбани! Публику смо одмах имали у шаци. Поскакали су са седишта и створили неописиву гужву око бине. Какву смо тиме само сигурност и самопоуздање добили! Запрашили смо још жешће. Из све снаге! У једном даху смо извели наших скромних десетак песама. Када смо почели са 'Он и његов БМВ', придружиле су нам се и Минкине балерине, па је тако и на сцени постало мало тесно. После сат времена бескомпромисне свирке, дошао је тренутак и за велико финале, које смо осмислили у стилу - ко преживи, причаће!

"БОРА је мазнуо пластичну лутку из неког модног излога, која је као део сценографије све време стајала на бини поред нас и импровизованог шанка. У првим акордима 'Лутке са насловне стране', почео је с њом да игра некакав еротски плес. Почетак Бориног певања подударио се са ефектом јаке пиротехнике, сукљањем ватре увис и густим димом. Испред нас је настао прави хаос од одушевљења. Помислио сам у једном трену како је публика скроз одлепила. Бора у једном тренутку ломи недужну лутку на парчиће и њене делове разбацује свуда около... Публика би да сломи бину! Неки су чак успели да се попну на њу како би нас грлили и љубили. Питао сам се да ли смо ми сада заиста постали њихови нови рок хероји. Из таквог пакленог гротла нисмо имали шансе да збришемо у гардеробу. На бис смо одсвирали 'Лутку са насловне стране' још једном, после чега смо главом без обзира, низ неке металне степенице, побегли што даље од оних који су нас, урлајући, позивали да им изведемо још нешто.

"СВЕТЛА у сали су већ увелико била упаљена, али нико из ње није излазио. Тек нешто касније, када је свима било јасно да смо шоу-програм дефинитивно привели крају, почело је осипање публике. Некима још дуго то није падало на памет.

"Скембани" на сигурно, у ушушканој гардероби Дома омладине, у први мах смо се понашали као да смо на том месту пронашли спас од неке елементарне непогоде. То је ипак трајало само неколико дугих секунди, пошто смо онда експлодирали од среће и задовољства што је први београдски концерт 'Рибље чорбе' прошао тако феноменално. Као у бајци! Бар десетак минута један другоме нисмо излазили из загрљаја. Како да после свега дођемо к себи од чуда и онога шта смо управо за собом оставили на сцени биоскопске дворане Дома омладине? Уз честитке и чврст стисак руке, сви су у оцени оног што су видели (и преживели) били једнодушни:

'Развалили сте. Стварно, све сте развалили!'"

ПОСЛЕ успешног дебитантског наступа у Београду и велике медијске прашине која се у том тренутку дигла, "Рибљу чорбу" је први позвао менаџер Велибор Џаровски Џаро из Скопља. О тим данима Миша Алексић бележи:

"Постоје менаџери у рок музици који одмах и непогрешиво нањуше добар улов. Један од њих је у тадашњој Југославији био и легендарни Велибор Џаровски Џаро из Скопља. Радио је само с провереним и звучним именима домаће естраде, пошто је само од њих могао да има користи и, што је за Џару било најважније, добар прилив пара.

"Џаро је одмах предложио да поред свог самосталног наступа, онако успут, пратимо и два тада популарна соло певача. Тако бисмо, како је сугестивно тврдио, касније имали оправдања за велике концерте широм земље, а не само у Македонији.

"ЈЕДАН од њих је био хрватски вокални солиста Дарко Домјан, а други Драган Мијалковски из Македоније. Обојица су били истинске домаће певачке звезде тога времена, сваки за себе и на свој начин.

"Ми бисмо, наравно, пристали да пратимо и црног Циганина, а камоли оне који засигурно привлаче огроман број обожавалаца. За хонорар уопште нисмо питали, јер нам је једини циљ био да што је могуће више (и свуда) свирамо, макар и по цену да пратимо неке забавњаке. Бајага је у то доба још увек био гимназијалац, па је вишедневно одсуство из школе требало веродостојно оправдати. Његов тата је зато био принуђен да набави лекарско уверење, на коме је писало да му је син упућен на операцију слепог црева.

"Већ на почетку македонске турнеје објављена је слика групе из Скопља са свим пратећим информацијама. Та вест је могла да се прочита и на хит страни у 'Политикином забавнику', који је доспео у руке Бајагиним наставницима у гимназији. Срећом, није био избачен из школе. Све то је касније испеглао његов отац, иначе војно лице, а ми смо веома успешно завршили македонску турнеју.

"Мислим да је непотребно рећи да за целу напорно одрађену турнеју Џаро групи 'Рибља чорба' није дао ни - пребијену пару."


РОКЕНРОЛ У РЕЖИЈИ БОРЕ ЂОРЂЕВИЋА

ДАН после тријумфалног првог концерта у Београду, у свим дневним листовима је осванула Борина слика како клечи над демолираном лутком у великом облаку дима. Коментари су били заиста сјајни. Додуше, само је једна новинарка написала да Бори у блиском сусрету с пластичном лутком уопште нису били потребни "блудни кореографски захвати, који су отворено асоцирали на секс".

"Чорбашима" овај коментар нимало није сметао. Они су настојали да буду представљени као несташни градски дечаци, па им је овакав став савршено одговарао. Најважније им је било да нико не дира музику и стихове. Уосталом, све је то био рокенрол. Али овога пута у режији "Рибље чорбе".


СУТРА: БОРА НА "ТАШУ" ПОСТАЈЕ МАЈСТОР