ПРВИ албум "Рибље чорбе" био је кост у грлу интерној комисији њихове дискографске куће ПГП РТБ, која је у стиху "испиј своје седативе" ("Испиј своје седативе, заборави на све живе, мирно спавај...") препознала асоцијацију на дрогу. "На шта ви циљате са тим седативима?", питала је комисија Бору Ђорђевића. "На средства за умирење, кад не можете да спавате", одговорио је рокер. Ту му је један члан комисије, који се "правилно информисао" гледајући телевизијску емисију у којој су седативи сврстани у наркотике, одбрусио: "Немојте ви ту нама да пропагирате дрогу!"

Због спорења са комисијом, плоча "Кост у грлу" са хитовима "Остани ђубре до краја", "Ја сам још она иста будала", "Егоиста", "Звезда поткровља и сутерена", није изашла 1. септембра, на дан ташмајданског концерта, како је било планирано, већ 10 дана касније. Првих стотинак примерака грамофонске плоче, који су данас раритет, ипак је одштампано са спорним стихом, а онда је штампа обустављена, стих је избачен, па се наставило са штампањем тиража.

- ПРЕМА тумачењу комисије, испало је како "Рибља чорба", уз пуну сагласност ПГП РТБ, пропагира конзумирање наркотика, што је и са данашњег становишта тешка бесмислица - сећа се тог догађаја Миша Алексић у аутобиографији "Уживо". - Због тих спорних стихова албум је каснио, јер је после првих стотинак одштампаних отисака његово даље штанцовање заустављено, не би ли се кориговао наведени текст. Иначе, пре потешкоћа са седативима, Бора је пријатељски "посаветован" да прекрсти назив песме "Још један усран дан" у "Још један шугав дан". Као, није згодно да се у називу песме једног перспективног бенда помиње реч срање. Делимично смо попустили и учинили оно што се захтевало од нас. Било нам је неопходно да се та лонгплејка што пре објави, по цену и да прогутамо део сопственог поноса.

Албум је само током првог дана продат у 12.000 примерака, док је укупно продато 120.000 копија. На свој очај и тихи ужас чланови "Чорбе" нису дуго уживали у успеху деби албума који се допао и публици и критици, јер су Бора, Рајко и Миша једногласно донели одлуку да оду на одслужење војног рока. Вицко и Бајага су још били голобради младићи, али је њима тројици горело под ногама. Сивомаслинасту униформу Бора је обукао у Добоју, Рајко у Сарајеву, а Миша у Копривници.

КРАЈЕМ јула 1980. Бора је, захваљујући примереном понашању у војсци, дошао у Београд на наградно одсуство. Бајагини родитељи нису били ту, па се Ђорђевић сместио код њега, пријатно се изненадивши. Наиме, Бајага га је дочекао са сјајном музиком за песме "Два динара друже", "Немој срећо, немој данас" и "Ево ти за такси", чије му је текстове послао из војске. Сазнавши да је Бора у Београду, Рајко је збрисао из касарне, да се види са њим и са Бајагом. За једну ноћ су њих тројица, заједно са Вицком, снимили песму "Назад у велики прљави град". Како Миша није добио дозволу, Бајага је снимио и његове бас деонице.

ДВА ДИНАРА ДРУЖЕ С ВРЕМЕНА на време Бора је у Копривницу слао Миши песме које је писао у Добоју. Углавном је то, према сопственом казивању, радио док је био на стражи. - Сећам се као данас да сам тотално откачи када сам добио текст песме "Два динара друже" - сећа се Миша Алексић. - У спаваони сам окупио све из минобацачког вода и рекао им да морам да им прочитам једну Борину тек пристиглу песму. Када сам завршио са "Два динара друже", у соби је завладала мртва тишина. Нико није ни реч прозборио. Неки војници су руком брисали сузе из очију. Неколицина је рекла да лепшу песму у животу нису чули.

По повратку у касарну, Рајко Којић је доживео изненађење - његов претпостављени је видео у "Политици експрес" фотографију на којој Рајко седи у "Шуматовцу", и схвативши да му је војник мало шврљао, стрпао га је у затвор на 15 дана. Сингл "Назад у велики прљави град" појавио се у августу. На Б страни била је песма "Мирно спавај", са стихом "попиј своје седативе", који више никоме није сметао. По Борином повратку из војске, песму су на плејбек, без Рајка и Мише, промовисали у емисији "Знање имање", снимљеној у селу Скупљен код Шапца.

БОРА и Миша су се, логично, после скидања СМБ униформи, силно ужелели свирки. Прва је била крајем новембра 1980. у Дадову, под именом "Златни валови Дунава". Рајку је остало још мало да одслужи. На том концерту су испробавали реакције публике на нове песме које је Бора написао у ЈНА. Уочи Нове године, из Сарајева је стигао и Рајко, па комплетирани свирају 31. децембра и 1. јануара 1981. у београдској хали "Пионир" са "Атомским склоништем", на концертима под називом "Атомска чорба". До средине фебруара у студију "Друга маца", поново са Енцом Лесићем као продуцентом, "Чорба" снима други студијски албум "Покварена машта и прљаве страсти". Занимљиво је да је Бора нудио Енцу да уместо хонорара у кешу за снимање и продуцирање плоче добије проценат од продаје. Међутим, он се одлучио за готов новац. Када је ЛП крајем те године достигао тираж од 200.000 примерака, Бора је купио флашу вискија, поклонио је Енцу и захвалио што му је уштедео гомилу пара.

Енцо је и на овој плочи терао Бору да пева "промукло" (не би ли његова боја гласа постала један од заштитних знакова групе), што је било непотребно, јер је Ђорђевићев глас већ тада звучао сасвим природно, моћно и жестоко.

- ЖЕЛЕЛИ смо жестоку свирку - осврнуо се Бора на свој вокал из тог периода у интервјуу за "Рок експрес". - Такав глас нам је баш легао. После другог албума ми је досадило, па сам поново почео да певам својим "нормалним" гласом. Нешто пре тога сам имао операцију полипа на грлу и зато ми се сваке године смањивао опсег за по један тон. Неосетно ми је падала и лага. Непосредно пре операције нисам могао ни да говорим, а камоли да певам. Пошто полипи знају да се врате, рекао сам себи - мани се зезања и певај својим природним гласом.

Званично, други албум "Покварена машта и прљаве страсти" у продавнице је стигао 23. фебруара 1981. Међу идејама за омот албума била је обнажена Адела, осамдесетогодишњи модел на Ликовној академији у Београду, па статуа Победника који је добио ерекцију, као и два Росандићева коња испред Савезне скупштине, од којих је један напустио постоље и, цитирамо Бору, "скочио на овог другог и ради му нешто". На омоту је завршила слика књижевника-наивца Милоша Јованчевића, који разрогачених очију гледа у порно-часопис. На задњој страни омота који је урадио Југослав Влаховић, Јованчевић се, како је говорио Бора, толико напалио да је часопис и буквално почео да гори. "Покварена машта" је према мишљењу Мише Алексића најбољи албум "Рибље чорбе", мада технички најлошији.



СУТРА: БОРА И ЕКИПА ОДМАХ ПОСЛЕ ТИТА