ПЛOЧА "Покварена машта и прљаве страсти" са хитовима "Остаћу слободан", "Немој, срећо, немој данас", "Неке су жене пратиле војнике", "Срећан пут, пишо моја мала", у продавнице је стигла 23. фебруара 1982, а недељу дана пре тога "Чорба" је тријумфовала на загребачким концертима у оквиру акције "Поздрав из Београда". Била је то својеврсна културно-музичка размена Београда и Загреба, чији је назив преузет са разгледница тог времена. У главни град Хрватске отишли су сви који су у југословенској престоници музички вредели - Оливер Мандић, Слађана Милошевић, Секстет "Марковић - Гут", "Генерација 5", Срђан Марјановић, "ЈУ група", "Идоли", "Електрични оргазам", "У шкрипцу", "Поп машина", "Тунел", Беби Дол, "Пилоти"... и, наравно, "Рибља чорба". Београдска музичка сцена тада се показала као много разноврснија, озбиљнија и свакако боља од загребачке, иако је пре те манифестације утисак био другачији.

"Чорба" у том тренутку није имала велики репертоар, али су се потрудили да њихов кратак наступ буде жесток, упечатљив и карактеран.

КОНЦЕРТНА промоција другог албума "Чорбе" заказана је за 27. и 28. март у до тада заборављеној новобеоградској Хали спортова, која прима 5.000 људи. Од легендарног концерта на Ташмајдану прошло је нешто више од годину и по дана, а свих 10.000 улазница распродато је два дана пред прву свирку. Додуше, она није прошла без трзавица. Директор хале се плашио да ће "дрогирани хулигани да демолирају паркет", па није дозволио гашење светала. Бора је одбио да изађе на бину док се светла не угасе, па је мучно преговарање потрајало читав сат, док је нервозна публика звиждала, лупала ногама о под и скандирала "Гаси светло". У једном тренутку изгледало је да ће демолирати халу, а не само паркет. За то време у бекстејџу Бора је водио дијалог са милицијом.

- Свирај, друже, не провоцирај овај народ!

- Угасите светло!

- Ухапсићу те!

- Апси, туци...

- Ти си, друже, пијан, излази и свирај!

Бора је на крају истерао своје, светла су угашена и концерт је могао да почне.

СЛЕДЕЋЕГ дана поновила се иста прича, директор је рекао да неће бити гашења светла, "Чорба" је два сата пред наступ у станици милиције рекла да у том случају неће да свира. Разум је надвладао и одлучено је да се, ипак, угаси светло. Без правих припрема и без тонске пробе, група је још једном бацила публику у транс. Београдски концерти били су први на њиховој југословенској турнеји, када су обишли 59 градова. Крајем јуна били су звезде вечери на "Вјесниковом концерту" у Загребу, на коме су се окупиле водеће домаће групе. Миша Алексић због женидбе није могао да свира, па га је опет мењао Мирослав Цветковић.

"Чорба" се у Београд концертно вратила 10. септембра, наступом на калемегданској "Рокотеци". Тај простор је једва примио око 10.000 омладинаца. Током свирке дошло је до велике гужве, па су неки кућама отишли разбијених глава. Упркос повредама, концерт је у штампи добио добре критике. Те вечери су одсвирали и део нових песама са гостом из Енглеске, бас гитаристом и продуцентом Џоном Мекојем, који се прославио као басиста "Гилан бенда". Оне ће се наћи на трећем "Чорбином" албуму "Мртва природа", који је продуцирао Мекој.

"ИНТЕРЕСАНТНО је како смо пронашли Џона", пише Бора у својој књизи "Шта је песник хтео да каже". "Једноставно, могло нам се. Буквално све чега би се дотакли претварало се у суво злато. У ПГП РТБ смо имали привилегован статус јер су нам тиражи расли и доносили новац целој фабрици. Директор ПГП Станко Терзић знао је да има златну коку у рукама, па је фирма платила групи одлазак у Лондон да нађемо продуцента и изаберемо студио у коме бисмо снимали. То данас звучи као разбацивање парама, али тада и није било толико скупо, динар се још пристојно држао, а знало се да ће све бити исплативо. Чим смо слетели на 'Хитроу', купили смо двоје, за нас најзначајнијих новина на свету: 'Њу мјузикал експрес' и 'Мелоди мејкер'. Погледали смо топ-листе. У обе новине на првом месту био је нови албум 'Гилан бенда'. Издавач 'Вирџин рекордс', продуцент Џон Мекој. Одлука је пала - то ће бити наш продуцент."

СУТРАДАН је Бора у име групе отишао на преговоре, с Џоном. Састанак им је на Портобело роуду заказао рок фотограф Брајан Рашић. Бора је симпатичном брадоњи обријане главе, од једно 120 кила, дао све што су до тада снимили и објаснио о чему се ради. Без обзира на то што је група долазила из трећег света, из социјалистичке Југославије, Мекој је уговорио нови састанак за сутра. Плоче су му се допале, а цифра хонорара била је прихватљива за обе стране. Мада му је понуђен студио у коме је "Дип парпл" снимао историјски албум "Ин рок", Бора је то одбио, јер је суперакустични Студио 5 ПГП РТБ баш тада добио последњу реч технике - нови сто са 24 канала. Зато је "Чорба" довукла Џона Мекоја, његову жену Линду и сниматеља Тонија Тавернера у Београд, сместила их и снимање "Мртве природе" је могло да почне.

КОЛИКО је та одлука била добра, сведочи и писање већ поменутог "Њу мјузикал експреса" који је, кад је "Чорба" продала више од пола милиона примерака "Мртве природе", написао да је плоча коју је продуцирао Џон Мекој београдске групе (са немогућим именом) "Рибља чорба", продата у невероватном тиражу (чак и за енглеске појмове) и да је поменута група постала "друга најважнија ствар у Југославији после Тита".

Током прве три недеље по објављивању "Мртве природе", продато је чак сто хиљада примерака плоче. У то време била је то најбрже продавана плоча у историји домаће музике. Њен коначни тираж зауставио се на 450.000 примерака.


ДУВАЊЕ У ВЕТАР

НА "Мртвој природи" налази се и двоипоминутна зезалица "Ветар дува, дува, дува", прва песма која је двосмислено, али за упућене довољно јасно, говорила о коришћењу индијске конопље. Бора се дуго двоумио да ли да је уврсти на албум, мислећи да је двосмислени песмичуљак сувише једноставан за тако озбиљну плочу.

- Не знам да ли је неко овде пре нас певао о томе - говори Бора Чорба. - Мислим да се касније појавило и "Склониште" са "Живела трава". Напољу јесте. Имају "Битлси" "Луси на небу са дијамантима", па Клептон "Кокаин"... Ми смо иначе, пре свирке, потпуно избацили траву из употребе. Много успорава. Једном смо свирали у Дубици, сви надувани ко свиње. Како је то споро ишло и колико је напора било потребно да се сконцентришемо на песму. Таман мислиш песма готова, кад оно долази соло. А концерту никад краја. Хвала лепо, никад више.

.