И ПОРЕД опсежног објашњења Боре Ђорђевића о стиховима са плоче "Мртва природа", напади на "Рибљу чорбу" нису јењавали, али се комплетан скандал с песмом "На Западу ништа ново" завршио на врло чудан и волшебан начин.

СУБНОР Југославије волео је да приређује забаве за своје чланове. На њима је певала једна постарија певачица која није имала снимљену ниједну плочу, али су је борци редовно звали. Можда је ту било и нешто више од певања. Једног дана утицајни рођак јавио је Бори: "Напиши две песме да поменута дама коначно сними сингл и проблем ће нестати."

- Не будем лењ, већ напишем две јако добре песме - казује Бора Чорба. - Не сећам се једне, а друга је била "Стани мало, кафански свирачу", коју су касније снимили "Споменари" и за коју многи не знају да је моја песма, већ мисле да је староградска.

Убрзо је уследило званично саопштење за јавност СУБНОР-а Југославије да аутор Ђорђевић говори модерним језиком своје генерације, што је за сваку похвалу, да својим ставовима није желео никог да вређа већ да укаже на присутне проблеме савременог друштва што је, опет, за сваку похвалу. Недуго затим "Рибља чорба" од Савеза омладине Београда добија престижну Мајску награду за постигнуте резултате у култури.

- Мислим да нам је читава афера само дигла тираж на преко пола милиона, јер наш народ обожава забрањено воће - констатује Бора. - Станко Терзић је један део тиража извезао у Совјетски Савез.

У СВАКОМ граду где је "Чорба" свирала на турнеји "Ко преживи - причаће", владало је велико интересовање за карте, што су организатори немилосрдно злоупотребљавали. Тако је за њихов наступ у загребачкој "Леденој дворани" 8. фебруара 1982. у продају пуштено 10.500 улазница, које су брзо распродате. У сали се, на несрећу, пред почетак свирке нашло око 15.000 младих. Свирка је мало каснила јер се на улазу створила велика гужва.

"Када смо изашли на бину и засвирали, одмах се видело да ће то бити још један велики тријумф 'Рибље чорбе'", сећа се Миша Алексић загребачког концерта у аутобиографији "Уживо". "Публика је не само хорски певала све наше песме, од почетка до краја, већ је у таласима играла као у трансу. Уследио је Борин шоу, негде пред крај концерта. Прво је са себе скинуо мокру мајицу, а онда се онако полунаг затрчао и бацио са сцене у својеврсно људско гротло, које је изгледало као узаврели вулкан. За нас је то било апсолутно изненађење и касније никада нисмо умели да објаснимо тај његов потез, осим да је ту била реч о јединственом заносу. Наши техничари и телохранитељи су муњевито реаговали ускочивши храбро у масу људи испред нас. Требало је Бору 'ишчупати' и вратити га на бину, што није било нимало лако, јер овима није падало на памет да га пусте из руку. Одушевљено су Бору вукли, чупали, гњечили, љубили, скакали по њему и око њега.

"ТАДА умало није платио цех због свог великог сребрног ланца око врата. Покушавајући да га пошто-пото откину за успомену, умало га њиме нису задавили. Бора је у почетку у лицу био плав, а онда сасвим модар. Губио је ваздух, док је публика вукла све јаче и стезала ланац на Борином врату до изнемоглости. Да му један од телохранитеља у последњем тренутку у магновењу није ножем пресекао ланац око врата, чији су му остатак 'нападачи' истог трена истргли из руке, Бора би се угушио. Чим је мало дошао до даха, Бора се попео на бину, а двораном се проломио урлик одушевљења и скандирање 'Хоћемо бис'."

А онда је започео најгори могући сценарио. Светла су се у целој дворани одједном упалила, а на бину су почели да се пењу униформисани полицајци и људи у оделима строгих лица. Док се Миша бунио да концерт није завршен и да планирају још бар два биса, пришао му је млађи човек у оделу и хладно му саопштио на уво:

- Готово је. Концерт је завршен. Догодила се трагедија, велика трагедија. Молим вас да одмах сиђете са бине.

УБРЗО су сазнали шта се догодило. Приликом уласка публике у Ледену дворану „створила се стравична гужва“, коју нико није умео, нити могао да контролише. Само су двоја врата у хали била отворена и сва публика, она са картама и она без њих, буквално је газила све пред собом. У великим таласима и налетима који су тутњали према унутрашњости дворане, нико није могао да им стане на пут. На самом улазу у халу, у застрашујућем људском стампеду, изгажена је четрнаестогодишња Загрепчанка Жељка Марковић, која је преминула на лицу места од задобијених повреда. Пошто им је саопштена тешка вест, Бора и другови потонули су у очај, а Миша каже да, мада група није ништа скривила, због загребачке трагедије ни данас нема мира са својом савешћу:

"Без обзира на то што то од нас нико није захтевао, људски смо били спремни да преузмемо одговорност за смрт Жељке Марјановић, која је тада само желела да буде део наше публике и ништа више. Нажалост, то јој се није остварило. Нечијим крајњим немаром и због велике неодговорности угашен је живот детета које је тек, у ствари, почело да живи. Ни после толик година не могу да заборавим нити да се отргнем помисли како је мала Жељка издахнула баш на нашем концерту, док смо ми на сцени - свирали."

ПОСЛЕ трагедије у Загребу, за коју уопште није била крива група, већи део југословенских медија почео је да разапиње "Чорбу" на крст. Појавили су се узнемиријући новински наслови који су их посредно доводили у везу са несрећом: "Умрети због рока", "Смрт као упозорење", "Уместо на концерт, у смрт", "Главу у торбу за 'Рибљу чорбу'"... Нису их непосредно окривљавали за Жељкину смрт, али су зато у свим написима помињани као бенд чија организација концерта није била на потребном нивоу. Зато су организатори, после Загреба, на "Чорбиним" концертима драстично смањили број карата које су пуштали у продају, а није била реткост ни да им отказују гостопримство, плашећи се нових проблема.

ПРОМОТИВНУ турнеју поводом плоче "Мртва природа", "Чорба" је завршила средином априла 1982. свирајући четири вечери узастопно у београдској хали "Пионир". Свирке су одржане са месец дана закашњења, јер су организатори отезали под утиском ужасног догађаја у Загребу, плашећи се да ли ће моћи да понуде адекватно обезбеђење. Број карата, вероватно опет из страха, био је лимитиран, тако да је "Чорбу", заједно са многобројним редарима и милиционерима, у просеку по вечери слушало и гледало 4.000 људи.

На последњем наступу 11. априла, "Чорба" је снимила концертни албум "У име народа". Плоча је добила назив по узору на почетну реплику којом се изриче пресуда у суду и тиме се јасно алудирало на Борине политичке проблеме. Продата је у тиражу од 120.000 примерака. Био је то тираж који дотад није достигао ниједан "живи" албум објављен у Југославији.


У ИМЕ НАРОДА

ЛОНГПЛЕЈКА "У име народа", на којој је публика одиграла важну улогу, појавила се почетком јула 1982. Одрађена је сирово, без студијског пеглања, а "Чорба" је на плочу уврстила само проверене концертне фаворите. Неколико дана касније, уз друге домаће групе, свирали су на Тргу Маркса и Енгелса на концерту поводом солидарности са борбом народа Палестине, а затим су се повукли из јавности како би снимили четврти албум "Бувља пијаца".