СУБОТА 9. априла 1983. осванула је сунчана и тиха. Био је то дан дугоочекиваног концерта "Рибље чорбе" у Београду, у Хали 1 на Сајму. Као предгрупе су наступили "Д бојс", "Силуете" и "Дивљи анђели". "Чорба" је на самом почетку имала неких мањих потешкоћа с тоном, али је то брзо отклоњено, па су, "прашећи" из свих расположивих оружја, после 120 минута посао привели крају, с највишом могућом оценом.

Миша је непосредно пред свирку отишао у Лондон како би купио сценску одећу. За ту прилику имао је широке панталоне и мајицу, металне каишеве и "милитари" прслук, исцепане старке и "раста" знојнице. Како је сам рекао, изгледао је као да је тог тренутка искорачио из излога неког бутика у Карнаби стриту.

Њихов пријатељ Стева фризер добио је задужење да за непуна четири минута, колико, иначе, траје песма "Немој срећо, немој данас", ошиша бубњара Вицка Милатовића онако кратко, по војнички. Разлог за то био је јасан - Вицко се спремао да оде на одслужење војног рока. На бини су га ошишали и упристојили за армију, док су девојчице у публици плакале.

СУТРАДАН, када су почели да своде концертне приходе и расходе, схватили су да им је свирка донела финансијски минус. Бора је - опкладивши се претходно да ће на концерту бити 10.000 људи, а ако не буде, ошишаће се на ћелаво - обећање, као и увек, испунио, без иједне изговорене речи. Иако га нико од пријатеља није притискао, ошишао се на "нуларицу", јер тако то раде људи чистог образа и чврстог карактера. Са новим имиџом освануо је на насловној страни наредног броја недељника "ТВ новости". Готово обријане главе, с накривљеном беретком, у црној кожној јакни и панталонама, са гомилом минђуша и ланаца различитих величина и боја, деловао је као најсуровији светски рокер.

Паузу у раду групе први је искористио Рајко Којић и објавио мини-ЛП "Не буди ме без разлога", на којем су свирали клавијатуриста Лаза Ристовски, басиста Неша Јапанац и бубњар Влајко Голубовић, који је у "Чорби" замењиво Вицка док је био у војсци. Момчило Бајагић је припремао своју прву плочу "Позитивна географија", али је паралелно писао и песме за наредни "Чорбин" албум "Вечерас вас забављају музичари који пију". Како у ПГП РТБ нису желели да "Чорби" финансирају снимање у Лондону, рокери су прешли у загребачки "Југотон". Плочу је, заједно са члановима групе, продуцирао Корнелије Ковач у Љубљани, а микс је урађен у Лондону.

ОДМАХ по објављивању плоче, у марту 1984, Секретаријат за културу Републике Хрватске прогласио је албум шунд производом, због песама "Минут ћутања", "Немој да кажеш мом дечку" и "Мангупи вам кваре дете", што је повећало малопродајну цену плоче. Ђорђевић је с правом беснeo, јер је ознака за шунд била разблажени вид цензуре:

- Идиоти одлучују о нама. Један доктор филозофије и његова асистенткиња одлучили су да смо ми шунд. Рекли су да наша плоча није етички подобна. Докле год бирократија буде одлучивала о уметницима, тако ће бити. Како један доктор филозофије може да разуме шта сам ја хтео да кажем у песми? У рок песми. То су пљачкаши, шта да кажем - бурно је реаговао Бора.

Убедљиво најглупљи скандал који је Бора имао у животу везан је за Ташмајдански парк, у чијој је близини живео, где је понекад заиста било непријатно мувати се касно ноћу, због чопора паса луталица. Тако је написао песму о томе кога све виђа по парку ноћу и преко дана. Звала се "Бесни пси" ("Грчки шверцери, арапски студенти, негативни елементи, малолетни делинквенти и бесни пси...") и нашла се на петом "Чорбином" албуму "Вечерас вас забављају музичари који пију".

НОВЕ невоље почеле су за Бору и ортаке пред београдски концерт, заказан у хали "Пионир". За наступ су продали 4.000 карата, што је веома мало ако се узме у обзир да су "Пионир" после "Мртве природе" пунили четири дана. Али, из Савезног секретаријата за иностране послове Југославије прослеђен је захтев новинских агенција Алжира, Ирака и Египта да се ова песме не изводи јер "вређа арапски народ" и "изједначава арапске студенте са бесним псима". Истовремено, протест је уложила и Амбасада Заира, у име арапске националне мањине у тој земљи.

- После тонске пробе, позову ме код директора Славка Вуксановића - сећа се тог догађаја Бора у књизи "Шта је песник хтео да каже". - Знам човека, другари смо и видим да га нешто мучи, да му је страшно непријатно. Онда ми је саопштио да не би било добро да изводимо песму "Бесни пси". Бираним речима објаснио ми је да су амбасаде четири афричке земље упутиле звничан протест нашој земљи зато што у песми изједначавам арапске студенте са бесним псима. Већу глупост одавно нисам чуо. Гањали су ме у каријери за свашта, и кад треба, и кад не треба, али ово је заиста било апсурдно. Још кад сам чуо да су у питању три арапске земље и Заир, тек онда сам се запрепастио. Добро, јасно ми је да земље арапског света буду у заблуди, али шта Заир ради ту? Ионако сам намеравао да "Бесне псе" избацим из програма, а и Славко ми је другар и није у реду да правим међународне скандале. Те вечери нисмо свирали песму. Да се ови у Заиру не увреде.

ПРОМОТИВНА турнеја почела је катастрофално - полупразне дворане, "танка" реклама, песме су им се слабо емитовале или се уопште нису емитовале на радио-станицама, нису их звали да гостују на телевизији, нити је било неких озбиљних интервјуа. Чак им је осам концерата отказано због слабог одзива публике, што се "Рибљој чорби" никад до тада није десило. У току турнеје, бенд је сазнао да им је нови албум продат у само 60.000 копија. Уз све то, група, у коју су озбиљно ушли хероин и алкохол, цепала се изнутра. Док је Бора просипао жуч и певао о иловачи и мртвачким сандуцима, о лицемерима и говнарима, о краставим жабама и отровним змијама, Бајага је написао опуштене зезалице "Казабланку", "Музичари који пију" и предивну, потпуно ауторску, баладу "Кад ходаш". Два јака аутора различитих сензибилитета нису могла више да буду у истом бенду, па је Бајагић, који је два месеца пре "Чорбиног" албума објавио свој првенац "Позитивна географија" - избачен из групе. Из "Чорбе" је привремено искључен и Рајко Којић, због хероина. Више никада није засвирао са њима. У лето 1984, "Рибља чорба" престала је да постоји у оригиналној постави.


БАУК КАПИТАЛИЗМА У БУГАРСКОЈ

КРАЈЕМ октобра 1983, у организацији Савеза социјалистичке омладие, "Рибља чорба" је одржала четири концерта у Бугарској, у оквиру манифестације "Балкан, зона без нуклеарног наоружања". Први наступ у Пловдиву имали су пред омладинским активистима који су добили специјалне пропуснице, али редари су имали муке да их задрже залепљене за столице. На завршној свечаности "Чорба" је свирала после грчког фолклорног ансамбла, бугарских ритмичких плесача и румунског омладинског позоришта, које је извело симболичну представу "Баук капитализма напада омладину Истока". Групу су упозорили да не свира песму "Како је лепо бити глуп", а нису били одушевљени ни када су извели "Остани ђубре до краја".