ГИТАРИСТА "Рибље чорбе" Никола Чутурило Чутура, паралелно с радом у матичном бенду, писао је музику и за друге извођаче. Тако су се његови текстови нашли на плочама Дејана Цукића, "ЈУ групе" и "Кербера", а 1988. снимио је и прву соло плочу "Девет лаких комада". По објављивању другог албума "Раскршће" одлази из групе, а одлуку је саопштио Бори и Миши на састанку који су одржали у ресторану "Ташмајдан" у септембру 1989. Рекао им је да се не осећа више добро у "Чорби", да је на неки начин креативно спутан и да једноставно има потребу да настави својим сопственим музичким путем.

Ипак, пристао је да се појави са "Чорбом" 14. октобра у сарајевској "Зетри" на концерту "ЈУ рок маратон". После концерта у "Зетри", Чутура више није био члан "Рибље чорбе". У тренутку када су сви прогнозирали да ће група престати с радом, они су Чутурин одлазак лако пребродили и већ за дочек нове 1990. у београдском хотелу "Југославија" свирали у новој постави.

НOВИ гитариста био је Зоран Илић Илке (екс "Безобразно зелено"), који је у бенд доспео "преко дебеле везе", јер је био Џинџеров кум. Са њим исте године снимају албум "Коза ностра", који је продуцирао Саша Хабић. Нове песме су прво проверавали свирајући по нашим клубовима у Шведској, затим у Темишвару, а потом у далекој Аустралији. На снимању су се опет обрели разни гости - Џони Штулић и чланови "Азре" певали су пратеће вокале у "Ал Капонеу", у "Где си у овом глупом хотелу" певале су Горица Поповић, Снежана Јандрлић и Биља Крстић из некадашњег "Сунцокрета", док је клавијатуре на плочи одсвирао Саша Локнер.

- Миша и ја смо ишли Улицом кнеза Милоша ка Студију 5, а у сусрет нам је долазила тројка: Џони, Јура Пађен и ваљда онај басиста - говори Бора Чорба. - Позвао сам их да дођу и чују нове песме. Баш је на реду било певање "Ал Капонеа", још једне од песама посвећених лику и делу друга Тита. То је с временом постајало све безопасније, али сам га, за сваки случај, упаковао у највећег гангстера свих времена. И спонтани Џони то прихвати и са својима отпева мојима хорске деонице у песми.

СЕЗОНУ пљувања по тада још недодирљивом председнику СФРЈ, Бора је начео нумером "Тито је ваш". Додуше, тих дана је било модерно казати нешто лоше и подсмевати се покојном маршалу. На плочи се нашла и зезалица "Црна Гора Бар", обрада старог хита Memphis Tennesy Чака Берија и само једна права љубавна песма "Ја је гледам како спава". Готово 12 година од оног легендарног концерта на стадиону Ташмајдан, "Чорба" је нове песме представила на истом месту, пред 12.000 људи, који су скандирали "Боро, мајсторе". Упркос срећи која је обузела чланове групе, мрачни облаци су се злокобно надвијали над Југославијом.

Током ратних година "Чорба" је повремено свирала у иностранству и оглашавала се плочама које нису остављале дубљи траг. Албум "Лабудова песма", сниман крајем 1991. у Бечу, био је замишљен као опроштајни. Бора је стално био лоше расположен и веома пијан, а ни други чланови нису по том питању заостајали. Бора је размишљао о крају "Чорбе", говорио је да се разиђу као људи и можда, ипак, за ново окупљање сачекају нека боља времена. Име албума "Лабудова песма" најбоље је одсликавало стање у бенду. Дошао је ред да се дискографски опросте. Био је то најтежи тренутак у каријери српских "Ролинг стонса".

НЕЗАДОВОЉАН што му људи из дискографске куће нису покрили трошкове студија и боравка у Бечу, Оливер Мандић је повукао своје три песме са албума, па их је остало само осам. Одмах се издвојила "Кад сам био млад", обрада великог хита Ерика Бардона When I was young из 1967.

На Зајечарску гитаријаду "Рибља чорба" је стигла 28. августа 1992. Бора је био у врло лошем стању, и психички и физички. Чим је изашао на бину, пришао је микрофону и рекао:

- Ово је последњи "Чорбин" наступ!

Остали чланови групе на сцени били су затечени. Публика је од те Борине реченице у први мах занемела, а онда почела гласно и непријатно да негодује и звижди. Та негатива се онда лагано и све снажније претворила у повик подршке "Боро, мајсторе, Боро мајсторе", после чега је уследило и "Не дај се, Боро!"

- Када смо свирку, с кнедлом у грлу, некако привели крају, појма нисам имао је ли то заиста био наш последњи наступ - сећа се Миша Алексић. - Одмах по силаску са сцене, на многобројна питања новинара окупљених око нас, нисам знао шта да кажем. Први пут сам био немоћан да им ишта саопштим. Да ли постојимо и даље или не? Остало је све некако да виси у ваздуху. Најзад, нешто касније, пао је договор да се мало пресаберемо и о свему размислимо, па да за месец-два донесемо коначну одлуку.

БОРА и Миша су средином јануара 1993. сели да о свему попричају. Бора се видно боље осећао, био је свежији и расположенији.

- Види, Шоми, имам песме за нови албум, то је свакако добра и најважнија вест - рекао је Бора Миши. - Заиста мислим да никако не треба да стајемо. Бар не сада. Имамо још много тога да кажемо и докажемо.

Миша му није ништа одговорио, само је климао главом. Већ сутрадан, у медијима је осванула Борина изјава, коју ће и касније, због мале двосмислености, многи цитирати:

- Чврсто смо одлучили! Свираћем и радићемо док год будемо могли да стојимо на ногама!

У лето исте године, Бора је на Зајечарској гитаријади на сцени јавно поновио те две реченице. Овом приликом су га са овацијама дочекали исти они фанови који су га прошли пут на том истом месту прво извиждали, а затим му пружили беспоговорну подршку. Рокерска публика у Зајечару је тако била живи сведок Борине трансформације и његове велике жеље да их не изневери.

ВОЈСКА поштовалаца "Рибље чорбе" на тај начин остала је уз групу када јој је било најтеже, не дозволивши јој да напусти домаћу рок сцену.

У децембру 1993. у продаји се појавила 12. "Чорбина" лонгплејка "Збогом Србијо". СФРЈ се коначно распала, беснели су грађански ратови, санкције, инфлација, беда, немаштина, Дафина, Језда... У таквој атмосфери са плоче су се издвојиле "Зелена трава дома мог", која је светски прославила Тома Џонса, "Данас нема млека", обрада No milk today од "Херманс хермитс" и прелепа балада "Тамна је ноћ" из истоимене позоришне представе. На тој плочи се у улози клавијатуристе и копродуцента нашао Влада Барјактаревић (екс "Ван Гог").


ЧОВЕК С ДРУГЕ СТРАНЕ БАРИКАДЕ

РАД на албуму "Збогом Србијо", "Чорби" је, између осталог, остао у сећању и по госту у песми "Кременко и Каменко". Њега је Бора лично ангажовао да репује једну строфу. Реч је о Кристијану Голубовићу, жестоком момку са београдског асфалта, који у времену које је следило никако није успевао да пронађе свој лични мир. Увек се некако налазио "с друге стране барикаде", где је исход сукоба правде и права неизвестан и увек на оштрици жилета. Уопште узев, као човек он је сасвим у реду, па је његово кратко присуство у студију свима остало у домену крајње занимљивости.


СУТРА: „Рибља чорба“ продаје „баба јулу“ испод руке