У СВОЈОЈ каријери "Рибља чорба" је највише зарађивала у првих 10 година постојања, али је деведесетих почела да наступа изван граница наше домовине, по читавом свету. Свирали су концерте у Малмеу, Гетеборгу, Хелсингборгу, Стокхолму, па онда, из Шведске право у Аустралију. Касније су следиле турнеје по Аустрији, Немачкој, Канади...

Члановима групе у годинама које долазе ова гостовања у иностранству значила су више од самога живота! Разлог је био једноставан - Југославија је престала да постоји, а Србија је ушла у рат, санкције, глад и беду.

- У Шведској смо имали више солидно посећених концерата - сећа се Миша Алексић. - Публика нас је посматрала помало збуњено, као бенд са друге планете, јер им у то време није често долазила музичка рокенрол експедиција из родне груде. Градови у којима се свирало били су врло слични. У свима је владала нека чудна депресивна атмосфера.

НИЈЕ мало оних који мисле да је са објављивањем плоче "Збогом, Србијо" састав требало да сачека, јер се радило о изузетно тешким годинама, када народу у Србији није било ни до чега, а камоли да слуша нове песме "Рибље чорбе". У таквој атмосфери, фронтмен загребачке групе "Филм" Јура Стублић избацује ратно-домољубиву нумеру "Е мој друже београдски" са стиховима "Е мој друже београдски, Славонијом села горе, е мој друже београдски, не може се ни на море. Пустит ћу ти метак први, ви будите увијек први, други ћу ти опростити, трећи ће ме промашити...", коју је Бора Ђорђевић схватио веома лично.

У свом препознатљивом маниру, али са много више стила, шарма и одмерености, послао је Стублићу демарш песмом "Е мој друже загребачки" и тиме га заувек ућуткао. Део Бориних стихова гласи: "Добре мачке загребачке биле су нам ко играчке, е мој друже загребачки, све је било скроз - је**чки".

У ГОДИНАМА суноврата и депресије, какве су у Србији биле деведесете, "Чорбино" светло били су концерти у Книну и Републици Српској. Те свирке у местима где се није знало шта доноси сутрашњи дан, редовно су биле испуњене јаким осећањима и великом надом да ће бити боље.

- Наступи у Републици Српској свима су значили много више од саме музике - истиче Миша. - То су, у ствари, била својеврсна ходочашћа "Рибље чорбе" у ратом окупиране територије, где смо увек дочекивани као хероји. До тих предела смо се углавном пробијали коридором, доживљавајући трагикомичне ситуације. У неким тренуцима смо били принуђени да застанемо, јер је изнад наших глава фијукала смртоносна рафална паљба. Концерти у самом Книну свакако ће нам остати у најлепшој успомени, јер су нас сваки пут у том древном граду прихватали као део своје велике породице.

ЗА РАЈКА И БЕЗ МИКРОФОНА ОРИГИНАЛНИ "Чорбин" гитариста Рајко Којић, дуго и тешко болестан, преминуо је 11. априла 1997. године. Тачно три деценије после првог концерта у Јарковцу, "Рибља чорба", којој се том приликом придружио Бајага, одржала је тамо концерт Рајку у част. Озвучење је престало да ради већ после друге песме, Бори су се укочиле жиле на врату од напора и жеље да изгура концерт, мада му се глас чуо само преко једне кутије са бас звучником. После пуна два сата, промукао и изнурен, рекао је: "Певао бих и без микрофона, да је требало".

ЛЕТА 1996. када је "Чорба" свирала у Републици Српској на митинзима странке СДС, са њима није наступио Зоран Илић (није хтео да прекине летовање на Ади Бојани) и тада је објављено да више није члан групе. У међувремену, "Чорба" је објавила нови диск "Остало је ћутање" са песмама "Љубоморко" (обрада Jelaous guy Џона Ленона), "Џиги Бау", "Гњилане", "Гастарбајтерска" са цитатом "Ужичког кола"... Бора их је написао на летовању, на грчком острву Тасос. Приметио је тада како пише две потпуно различите врсте песама. Прва сорта биле су сасвим нормалне које су се нашле на новом албуму, а друга врста биле су тотално пљувачке памфлет-песме, уперене директно против тираније брачног пара Милошевић. Нумере "Диктатор", "Месара Папак блуз", "Забела", "Ко ће кога" и "Баба Јула", која је највише одскочила, нашле су се на диску "Њихови дани". Бора га је потписао сам како би остале из групе ослободио било какве одговорности и евентуалних последица и објавио га за Радио Бијељину.

КО је хтео да чује диск "Њихови дани", морао је да га набавља тајним каналима.

- Када су моји из бенда чули шта намеравам да снимим, једногласно су закључили да сам луд - говори Бора. - Док смо снимали песме за нормалан албум, као и увек, група је била под притиском да би све звучало претенциозно и тачно, а када су снимали "Њихове дане", свирали су опуштено и необавезно, чврсто уверени да то никада неће бити објављено. Власник студија био је члан ЈУЛ-а Жељко Митровић, колега свирач и другар који је у свим околностима знао да се снађе и дочека на ноге. Када су "Њихови дани" угледали светлост дана и направили велику гужву, он је морао код газдарице на рибање. Рекао јој је да није имао појма шта се снима у његовом студију, што је било тачно, јер смо тајну крили ко змија ноге.

СВЕСТАН да у Србији нико неће објавити "Њихове дане", Бора је це-де и касету издао у "иностранству", у Републици Српској, за РТ Бијељина. Издање није могло да се забрани, јер је издато у другој држави. Границе практично нису постојале, па нико живи није могао да контролише колико је дискова прешло у Србију да би се продавало испод тезге.

- Да је мене неко тако извређао, или би му ј**ао матер, или бих се завукао у мишју рупу - тврди Бора. - Од стране оних којима су песме биле намењене било је свакаквих реакција, али било је и неочекиваних, којима се нисам надао. Једном увређеном младићу, иначе, свештениковом сину, морао сам да објашњавам да се стихови односе на Слобу, чији је отац свештеник који је починио смртни грех - убио се. Ипак, највише су се буниле избеглице које нису добро схватиле песму "Београде, Београде (у бодљикаве жице нек те ограде)", мислећи да је уперена против њих, што је потпуно супротно од онога што сам хтео да кажем. Свакако је најпогрешније тумачење добила песма "Сељачине", где сви из бенда у рефрену урламо "Ординарне сељачине". Некима од тих несрећних људи учинило се да певамо "Од Динаре сељачине".

ШТО се тиче последица, "Чорбе" није било у медијима. Фирма "Вестерн интернешенел трејд", која је објавила "Чорбин" регуларни албум "Остало је ћутање", нестала је с лица земље због грешака у пословању. Наставник ликовног васпитања из Прокупља, који је радио омот за "Њихове дане", добио је отказ у школи. А Бора је само пуким случајем сачувао живу главу. Како је изјавио 2000. на Трећем каналу, он је у то време избегао чак два наручена атентата. Наручиоци му нису били непознати, али их том приликом није поменуо.

Диск "Њихови дани" испунио је свој циљ. Композиција "Баба Јула" је већ 1997. постала ударна химна грађанских промена против тадашње актуелне власти и заувек остала песма народног бунта и незадовољства.


СУТРА: ТУРНЕЈА ПО СЛОБОДНИМ ГРАДОВИМА СРБИЈЕ