САРАДЊУ са менаџером Ганетом Пецикозом, која ће потрајати две деценије, "Рибља чорба" започела је 1997. године, пошто је Гане претходно готово три месеца убеђивао Бору Ђорђевића да ће баш он менаџерски водити њихове послове боље од свих других. За рокенрол у Србији то није било најбоље време, али ипак, било је мало повољније у односу на претходно раздобље. Тако је председник СР Југославије Слободан Милошевић, како би одобровољио незадовољне грађане широм земље после неуспешне изборне крађе на локалном нивоу, најзад препустио опозицији власт у већини градова.

Како се, захваљујући "Баба Јули" и још неким песмама, група већ дубоко налазила у водама опозиције, дошли су на идеју да организују "Велику турнеју по слободним градовима Србије".

СИМБОЛ турнеје била је чувена рибља кост, за ту прилику дизајнирана да личи на српски грб са четири оцила. Одржали су концерте у Чачку, Ужицу, Сомбору, Новом Саду, Кикинди, Нишу, Трстенику, Зрењанину, Суботици, Шапцу, Краљеву, Панчеву, Јагодини и Бечеју, а посета је превазишла очекивања чланова групе. "Чорба" је штампала и велики број мајица са именима тих градова и делила их бесплатно највернијим фановима.

- Уз огромну, за ту прилику специјално дизајнирану бину, постављено је веома квалитетно озвучење, моћна расвета, раскошни пиротехнички ефекти - говори Миша Алексић. - Све је било на толико високом професионалном нивоу да би неупућени помислили како се у Србији живи нормално, да нормалније не може. Наша намера је била да Србија бар за тренутак заборави на немаштину и своју суморну свакодневницу.

Мада су посете на наступима биле одличне, због ниских цена улазница, као и организационих трошкова, зарада је била занемарљива.

ЈЕДИНИ новац који су чланови "Чорбе" тада видели и поделили "улетео" им је после два распродата концерта на београдском стадиону "Ташмајдан", 31. маја и 1. јуна 1997. Ти наступи били су велика завршница турнеје, предузете у име тријумфа над Милошевићевом вишегодишњом политиком. На њима је "Чорба" снимила дупли лајв албум "Београд уживо '97".

Те концертно опозиционе године, "Рибља чорба" је још једном посетила Канаду, због концерата у Монтреалу, Торонту и Ванкуверу. Одмах су схватили да свирке у дијаспори немају смисла ако се одржавају релативно често, а они су Канаду успешно "покорили" две године раније. Исте године посрећило им се да још једном наступе ван граница Србије. Свирали су први пут у Лондону, у клубу "Златни папагај" на Лестер скверу. Тада су се први пут од распада Југославије на једној свирци "Рибље чорбе" окупили људи из бивших република. Било је ту и Срба, и Хрвата, и Босанаца, и Македонаца... Сви су ђускали и певали "Лутку са насловне стране" као да су у свом родном граду, и као да још увек живе у једној држави.

У ДЕЦЕМБРУ 1997. "Чорба" је заказала концерт у љубљанској хали "Тиволи", али су словеначке власти одбиле да дају визе члановима групе, због Бориних политичких ставова. Концерт под називом "Ја ћу да певам" одложен је за неке боље дане.

После Шведске, Аустралије, Канаде и Немачке, на ред је дошло да "Рибља чорба" покуша да освоји и Америку. На прву турнеју по САД отишли су почетком октобра 1998. Заказали су свирке у Њујорку, Лос Анђелесу и Чикагу. У Њујорку су свирали у дворани Удружења за етичку културу, пред око 500-600 људи. Наступ у Лос Анђелесу био је у клубу "Сохо", а на концерт им је дошао Владе Дивац, тадашњи центар Лејкерса. Пред крај наступа, Дивац се попео на бину и заједно са Бором отпевао неколико песама, укључујући и легендарну "Лутку". Ту су остали још неколико дана, дружећи се са Дивцем, Фирчијем (ЕКВ), Божом ("Генерација 5") и осталим другарима. У Чикагу су у Конгресном театру одржали концерт за памћење, вративши се три пута на бис.

ПОЧЕТКОМ априла 1999, током НАТО бомбардовања, група је два пута свирала на Тргу републике у Београду. Тада је снимљена песма "Само слога Србина спасава", коју су на другој свирци извели уживо. Објављена је на бутлег диску "Таргет 1", без потписа издавача и изазвала је различите коментаре јавности. У том тренутку "Чорба" је већ имала готових седам песама за нови албум. Бубњар Вицко Милатовић је у јуну одлучио да напусти бенд и пресели се у Аустралију, али се убрзо предомислио и вратио у "Чорбу". Група је тада одржала једини концерт без Вицка у каријери, у Цириху, када га је мењао некадашњи бубњар "Пилота" Зоран Обрадовић.

"Хај-фај центар" је у новембру 1999. објавио 14. "Чорбин" албум "Нојева барка", са песмама "16 ноћи" (обрада Sixteen tons Мерли Травис), "Гастарбајтерска 2"... На овом албуму Бајага је, 15 година након одласка из групе, поново сарађивао са "Чорбом", компонујући песму "Где си", на Борин текст. Насловну, "Нојева барка" урадио је Вицко, док је аутор прелепе баладе "Принц" Џинџер. Диск је продат у тиражу од 50.000 примерака, што је за време у коме су пирати увелико царевали дискографским тржиштем Србије, била велика бројка.

Први "Чорбин" албум после петооктобарских промена био је "Пишање уз ветар", на ком су се нашле нумере "Србин је луд", "Љубав овде више не станује", "Дај ми лову"... Песму "Црно--бели свет" Бора је отпевао у дуету са Немањом Којићем из "Ајзбрна", Јосиф Татић је рецитовао у "Чекајући човека", гудачки оркестар "Свети Ђорђе" свирао је у "Душа није на продају" и "Чивилук", док је гитару у "Зашто сам отишао блуз" свирао покојни Зоран Божиновић, Џинџеров рођени брат. У песмама "По ливади росној" и "Хоћу, мајко, хоћу", гостује трубачки оркестар Бобана Марковића. По критичарима је "Пишање уз ветар" поновио успех претходног албума "Нојева барка". Група га је промовисала на београдском концерту 8. јуна 2002. на стадиону ОФК Београд. По завршетку турнеје, клавијатуриста Влада Барјактаревић напустио је "Чорбу", а на његово место дошао је академски образовани Никола Зорић као најмлађи члан "Рибље чорбе". Када је група основана лета 1978, Ниџа се није био ни родио!


"ТРЕЋИ СРПСКИ УСТАНАК"

КОМПИЛАЦИЈУ "Трећи српски устанак", на којој се нашао избор полтичких песама насталих током читаве каријере, "Чорба" је објавила 1997. Од раније необјављених песама, на компилацији су се нашле "Снаге опозиције" и "Волим и ја вас", настала током грађанског протеста у зиму 1996/97.

- Много је воде протекло Дунавом и Савом док се песма "Снаге опозиције" није нашла на компилацији проблематичних нумера - рећи ће касније Бора. - И док спот за њу, снимљен 1985, у коме ја зализане косе, у оделу, као Хитлер у најбољим данима, држим говор на састанку пред групом аминаша која седи и слуша.



СУТРА: МОТОРОМ НА БИНУ "ГРОЖЂЕБАЛА"