О(ливер) С(тоун): За крај, наследили сте руску државу која је била у стању колапса крајем прошлог века. Дошли сте на власт случајно, кад је народ живео у великој беди. Није било осећаја централне власти, а оно што хоћу да кажем је да је Русија морала поново да се изгради да не би опет доживела крах. Идеал Горбачова о реструктурирању није заживео. Запад је у неку руку подржавао хаос. А то је визија којој, како сте рекли, Русија никада више не сме да се приклони. Тада сте рекли да је суверенитет кључна ствар. Чини ми се да сте једном рекли да држава, да би постојала и имала суверенитет, мора, између осталог, да исплаћује пензије својим старијим грађанима. Зар не?

В(ладимир) П(утин): Да, свакако. И иначе, а нарочито у овом тренутку, једна земља може да обезбеди свој суверенитет уколико обезбеди задовољавајућу стопу економског раста - морате да обезбедите не само стопу раста, већ и економски развој. И у том смислу, упркос доброј оцени коју сте дали мом раду, мислим да смо и ја и моје колеге могли да будемо још бољи. Иако би то било изузетно тешко, јер смо увек били суочени са дилемом. Морали смо да бирамо између лоше и још горе одлуке. Али то се догађа увек и свуда. Увек сте пред избором. Морате да одлучите. Они либералнијих схватања мисле да је требало да предузмемо оштрије мере. Ја сам сматрао да оштрина мера мора бити у складу са животним стандардом грађана, да би им се помогло.

- Морали смо, корак по корак, да побољшавамо квалитет живота наших грађана. Тада, 2000, више од 40 одсто наших грађана живело је испод линије сиромаштва, систем социјалне заштите је био разорен, а да не говоримо о оружаним снагама, које једва да су постојале. Сепаратизам је узимао маха. Нећу много о томе да говорим, али рећи ћу вам да Устав Русије није важио на читавој територији, а на Кавказу је беснео рат - грађански рат који су потпиривали радикални елементи из иностранства. На крају се тај рат изродио у тероризам. Стање је било веома тешко. Али руски народ и сви народи Русије имају једну врло важну црту, а то је љубав према сопственом народу и својој земљи. Имају свест о угрожености и спремни су на жртву да би помогли интересима своје земље.

- И захваљујући овим особинама руског народа и других народа Русије успели смо да пребродимо овај тежак период. Али не можемо бесконачно рачунати на ове квалитете. Ми хоћемо да наш народ боље живи. Либерални економисти кажу да би требало да штедимо више или да није требало повећати плате и пензије. Али видите, наш народ још увек живи веома, веома скромно. Ја желим да највећи број наших грађана и породица осете да се наша земља опоравља. У сваком случају, ми покушавамо да водимо врло умерену, опрезну економску политику.

О. С: Да се вратимо на суверенитет.

В. П: Покушавамо да искористимо приходе од нафте и гаса, уштедећемо тај новац, а покушавамо да трошимо оно што зарађујемо у другим секторима. То је врло тежак задатак. Као што знате, вишеструко смо повећали реалне приходе наших грађана. Прошле године, услед високе инфлације, реални приходи су мало опали. Али је крајем прошле године стање са реалним приходима почело да се поправља. Прошле године успели смо да спустимо стопу инфлације на најнижи ниво у историји - на око 5,4 одсто, иако је наш циљ био 6,2 одсто. Наставићемо да се бавимо инфлацијом и надам се да ћемо моћи да је спустимо на четири одсто. Наша стопа незапослености је релативно ниска, око 5,4 одсто. Упркос свим политичким ограничењима, успели смо да сачувамо наше резерве и стабилизујемо привреду. Убеђен сам да ћемо ове године видети даљи економски раст, колико год скроман био. Наша монетарна политика је уравнотежена. Спроводе је централна банка и влада.

О. С: Требало би да захвалите Обами - санкције су вам пријале.

В. П: Наши пољопривредни произвођачи треба да захвале Обаминој администрацији због мера које смо ми увели да бисмо одговорили на њихове мере уперене против нас. Ове контрамере углавном укључују затварање тржишта за пољопривредне производе. Захваљујући тим мерама, наши пољопривредни произвођачи су успели да повећају производњу за више од три одсто на годишњем нивоу. Прошле године смо имали рекордне приносе пшенице и других житарица. Пошто знам да волите Русију, са задовољством ћу вам рећи да је Русија прва у свету по извозу пшенице.

О. С: Верујем вам. Али суверенитет не значи само економски суверенитет. Хоћу да вам испричам нешто укратко. Синоћ је била серија на телевизији, на Првом каналу. Гледао сам је у ударном термину, у осам увече. О Немцима и Русима. Било је веома занимљиво. Пошто је на руском, нисам много разумео, али сам схватио о чему се ради. У причи, Руси су врло храбри, храбро су се борили и надмудрили нацисте. Знате већ, као на телевизији, али било је страшно добро. Добро је урађено. Глумци су били стварно одлични. Било је грозно, у неку руку, али на позитиван начин - неустрашиво, импресивно. И сетио сам се да сам, када сам био овде у доба Брежњева, када су се приказивали сви они стари црно-бели совјетски филмови, гледао исте такве филмове у којима се Совјети боре против нациста. И то сам повезао. Сада, 34 године касније, видим да Руси имају ту врсту храбрости која се изнова и изнова манифестује, и да никада не заборављају. Гледајући те старе филмове и сећајући се традиције, сећајући се историје, чините много за очување суверенитета.

В. П: Да, то је изузетно важно. Али једнако важна као овај чврсти оквир традиције јесте спремност да се прихвате новине, иновације и напредак.

О. С: Нећу вас више задржавати. Ионако имам пуне руке посла, да 25-30 сати материјала монтирам. Немам више питања. Обећавам. Рукујмо се преко целог света. Ех, баш бих волео! Били сте сјајни, стварно сјајни.

В. П: [срдачно се рукују] Ако вас претуку због овога, можете се вратити у Русију, ми ћемо вам помоћи да оздравите.

О. С: Видећемо. Поносан сам на овај филм. Пружио сам вам прилику да испричате своју страну приче, и то је највише што ја могу да учиним.

В. П: Нисам сигуран да ће то било кога занимати.

О. С: И то је могуће. Лаку ноћ, г. Путине.


РАСТАНАК Стоун и Путин - Руковање преко целог света


КРАЈ