Док Приштина широм света лобира за пријем "независног" Косова у Интерпол, и код нас се агитује не само за обесмишљавање успеха у убеђивању држава да ревидирају признавање независности јужне српске покрајине, него и за оправдавање њеног чланства у међународној полицијској организацији


ДА су америчке и колумбијске власти крајем осамдесетих година прошлог века имале на располагању интелектуалне ведете попут Гордане Суше или Бошка Јакшића, не би морале да се по џунгли годинама играју жмурке с Паблом Ескобаром и његовим сарадницима како би искоренили у то време најмоћнији нарко-картел на свету, већ би проблем шверца наркотика решиле једноставно пријемом мафијашке организације из Медељина у Интерпол. "Главни хит је изолација Косова од Интерпола. Зар није општа жеља да се докусури или барем смањи међународни криминал, којем је српско-косовска траса добро дошла за кријумчарење и нелегалне трговине!", написала је Гордана Суша, новинарка која логичким операцијама барата као и знаковима интерпункције, па питање завршава знаком узвика. Стварно је хит идеја да сарадња са шефом криминалне организације, консултације и дељење информација с њим не би довели до уништења његове мреже и не знамо како нешто што је једној новинарки јасно као дан није пало на памет шефовима ФБИ, ДИА, ЦИА... Зашто су се трудили да Ескобара изолују у затвору, уместо да га лепо пусте у Интерпол? Чист аматеризам, рекло би се. Можда овакво решење није било могуће јер Ескобар и његов Медељин не би могли бити примљени у Интерпол зато што нису међународно призната држава? Наиме, по правилима Интерпола чланица ове организације може бити само држава, што Косово у универзуму Суше и сличних можда јесте.

У АКЦИЈУ "Косово у Интеролу" укључио се и портал "Раскрикавање", пројекат портала КРИК - Мреже за истраживање криминала и корупције, који нам кроз "раскрикавање" писања једног београдског таблоида објашњава да мишљење да су "Албанци (са Косова) на овај или онај начин повезани са шверцом дроге" представља чист "стереотип" и да је глупост веровати да новац којим они располажу "искључиво потиче или од наркотика или од трговине органима". Ово друго је истина, пошто део новца којим се финансирају разна лобирања потиче вероватно и од, на пример, ОМВ пумпи чији сувласник, "шеф косовске дипломатије" Беџет Пацоли не цицијаши када је у питању борба за независност. "Раскрикавање", међутим, не помиње ово као алтернативни извор новца, нити помиње издашну финансијску помоћ западних земаља, него нас упућује на "паре пореских обвезника Косова", иначе надалеко познатих по фискалној дисциплини.

АКО се од Гордане Суше и не мора очекивати да буде упућена у чињеницу да су косовски Албанци (не сви, али највећи део њихових владајућих структура) умешани "на овај или онај начин" у шверц наркотика и друге злочиначке активности, то се свакако очекује од некога ко претендује да "истражује криминал и корупцију". Знају ли, на пример, колеге из "Раскрикавања" и КРИК-а да је Италијан Пино Арлаки у много наврата јасно и гласно упозорио да је "Косово мафијашка држава" и да је у јужној српској покрајини "на власти мафијашка елита". За разлику од Улрике Луначек која за Европски парламент пише извештаје о Косову, Пино Арлаки није било ко, него вероватно једна од најмеродавнијих особа на свету када су мафијашке структуре у питању. Он је, поред осталог, уз убијеног судију Ђованија Фалконеа, био међу архитектама италијанског рата против мафије, а био је дугогодишњи генерални директор Канцеларије УН за борбу против наркотика и криминала. "Раскрикавање" тврди да српски медији "мимо било какве логике" и "без доказа" косовске Албанце доводе у везу са шверцом дроге. Да ли имају исти став и према западним медијима попут "Обзервера", који је својевремено писао да је председник Косова Хашим Тачи "тесно повезан са организованим криминалом", или према бившем званичнику америчке Агенције за борбу против наркотика (ДЕА) Мајклом Левином, који је тврдио да је Тачи "повезан са сваким познатим блискоисточним и далекоисточним нарко-картелом". И тако даље... Има тога колико вам срце жели, али за то је изгледа потребно озбиљније истраживање од оног на које су спремни новинари КРИК-а и озбиљнија логика од оне коју је кадра да изроди Гордана Суша.