Монтипајтоновски делује вест да је Драган Шутановац награђен за реформу војске, али када се види да награду додељује једна суштински натовска организација, ствари престају да буду смешне

"СРБИЈА ће бити у оквиру НАТО, па и ако не буде чланица (...) Желимо да се наш систем одбране устроји по најбољим стандардима на свету, а то је у овом тренутку НАТО стандард", рекао је тадашњи министар одбране Драган Шутановац на 11. годишњицу почетка НАТО агресије на СРЈ, 24. марта 2010, не скривајући своју амбицију, односно задатак. Иронично је, и то не само због дана изабраног за слање ове поруке, да нам садашњи лауреат "Специјалног признања за изузетан допринос демократизацији сектора безбедности и реформи система одбране" Форума за безбедност и демократију поручује да је НАТО стандард бољи од стандарда војске која је успела да се одбрани од Алијансе, иако је од ње била око 600 пута слабија.

О ТОМЕ да ли смо потписивањем Кумановског споразума капитулирали или не, још се и може дискутовати, али је чињеница да су наше оружане снаге успеле да се у немогућим условима изборе са агресијом и одбране земљу. Ако смо и изгубили (можда) на политичком плану, засигурно нисмо на војном, и онда се поставља питање зашто бисмо успешан, победнички стандард замењивали губитничким, односно очигледно лошијим. Одговор је једноставан - зато што је циљ НАТО-а, који није успео да нас порази на бојишту, али је успео да нас окупира другим средствима, да Србија никада више не буде независна војна сила. Ни независна, ни војна, ни сила. Рад на томе није започео Шутановац. Он је само настављач посла започетог након петооктобарске револуције, а о томе шта је и како радио, најбоље сведоче оцене његових "партнера" у овом послу. "Нови министар биће прагматични присталица највећег дела наше агенде, али најважнија ствар за њега је, ипак, значајна количина самопромоције", оцена је коју је о Шутановцу у депеши од 21. јуна 2007. изнела америчка амбасада у Београду, а коју је објавио "Викиликс".

ДА ЈЕ доиста спреман да подржи НАТО, односно америчку агенду скоро колико и Момчило Перишић ономад на Ибарској, говори овај цитат из исте депеше: "Упозорио је да би међународна заједница требало да буде веома обазрива спрам службеника МУП, посебно оних који се тренутно налазе на Косову. Признајући свој трајни интерес у питања МУП, рекао је да су каријере многих у полицији обликоване искуствима са Косова и признао да би неки могли тражити изговор за изазивање проблема - рекао је да има око 200 активних полицајаца повезаних са ранијим насиљем на Косову који заслужују пажњу." Поред потказивачког тона недостојног министра једне суверене државе, Шутановац указује да полицију треба очистити од људи с "косовским искуством", што је у време његовог доласка у Министарство одбране већ у највећој мери учињено са сличним кадровима у војсци, која је у годинама после доласка ДОС-а темељно очишћена од оних који су 1999. предводили одбрану од НАТО-а и терориста ОВК.

КАКО у Шутанчево време већ више није било простора за чишћење неподобног људства, његов задатак био је, поред осталог, чишћење "непотребне" опреме. Од тенкова и артиљерије до лаких преносних ПВО система. "Шутановац је поновио да снажно подржава процес реформе одбране и обећао да ће тражити од начелника Генералштаба (Здравка) Поноша препоруку за додатно уништавање преносних ПВО система до краја јула", наводи се у депеши. Ето шта је "реформа одбране" по НАТО стандардима. Поред тога, Шутановац је, као и његови претходници, радио и на "уништавању" војног кадра, тј. људства. После сече генерала у периоду од 2000. до 2004, уследило је сечење на нижим нивоима. "Он ради и на смањивању официрског кадра и недавно је број пуковника свео са 1.600 на 800", наводи се у депеши од 5. фебруара 2010, у којој се додаје и да је Шутановац "утицајна личност у српској влади на коју се може рачунати и која Војску Србије полако води у правом правцу". Захваљујући овим "реформама" и смањивању броја војника с више од 100.000 на свега неколико десетина хиљада, сада и да добијемо сву војну опрему чију испоруку с Москвом и Минском преговарају Александар Вучић и Александар Вулин, питање је да ли бисмо имали људство које би је адекватно користило. Да не говоримо о томе да је реорганизацијом војних јединица Београд практично постао "небрањени град".

ИСТИНА је да је Шутановац успешно спровео једино реформу врачарског пашњака у луксузну стамбену зграду, а да је "реформа војске" еуфемизам за њено уништење. Управо због тога је награђен од организације у чијем су Програмском савету личности попут Видосава Стевановића, Биљане Србљановић и Александра Радића.