РОДОЉУБ Рођа Миловановић је био један од првих и најбољих "Јатових" пилота уопште, и несумњиво најпознатији и најпопуларнији пилот у првим послератним годинама.

Иако је у авијацију ушао релативно касно, за његову пилотску биографију би се могло рећи да је најбогатија.

Рођен је у Грабовици, у Такову, 9. фебруара 1902. године. Пилотску школу I ваздухопловног пука у Новом Саду завршио је 1929, а годину дана касније и Ловачку школу високе пилотаже у Земуну. На крају школовања, у књижици летења уписане су следеће карактеристике: "Одличан пилот ловац, лети са великом вољом, сигуран и поуздан пилот, задатак извршио са одличним успехом."

Након тога је летео пуне четири деценије, до своје 69. године.

Након војне школе, Рођа трага за новим изазовима у цивилном ваздухопловству. Већ 1933. је добио пилотску дозволу за туристичког пилота аероплана, са којом је у аероклубу "Београд" летео до 1. маја 1934, када је прешао у "Аеропут", у коме је као професионални пилот прелетео преко 300.000 километара.

У међувремену је завршио и Правни факултет.

ПОЧЕТКОМ Другог светског рата почиње најузбудљивија фаза у животу пилота Миловановића. Након што су 1. априла 1941. године пилоти "Аеропута" мобилисани у Транспортну ваздухопловну групу Штаба ваздухопловства, три авиона Lokid Electra 10 са посадама су пребазирани на аеродром Дивци. На једном од та три авиона, Рођа и радио-телеграфиста Милан Вукобратовић, по наређењу Штаба, 7. априла су одлетели у Грчку, ради доставе службене поште главном штабу савезника у Атини.

При повратку, спазивши једну ескадрилу немачких ловаца, Рођа је нагло прешао у понирање. Напустивши ваздушни коридор постао је мета енглеске противавионске артиљерије. После поготка у леви мотор принудно су слетели. Након кратког задржавања у Грчкој, 18. априла је са формацијом југословенских авиона отишао у Каиро, где се пријавио у РАФ. На ратишту у Северној Африци стекао је своја прва ратна искуства и ратне успехе. Енглеска штампа је неколико пута писали о њему, а добио је и неколико одликовања, међу којима Орден афричке звезде.

НЕИЗБРИСИВ ТРАГ У АВИЈАЦИЈИ У ЈЕДНОМ интервјуу, након пензионисања 1960. године, Рођа је изјавио: "Летео сам и летећу и даље. Није важно где и на каквим авионима. Са пензијом се никада не могу помирити. Неко се боји висине, а неко земље." Била је то животна филозофија капетана Рође Миловановића, једног од најбољих српских и југословенскох цивилних пилота. Човека са огромним искуством и ауторитетом, који је цео свој живот, у правом смислу те речи посветио летењу и оставио неизбрисиви траг у цивилном ваздухопловству. Умро је 20. децембра 1973. у 71. години.

ПОЧЕТКОМ 1943. године његова јединица је пребачена на Западни фронт, где је остао готово до краја рата.

У енглеској војсци Родољуб Миловановић је добио чин капетана ваздухопловства, а уз већ постојећа одликовања, за заслуге на Западном фронту добио је одликовање Star 39/41 - које се додељивало само најбољим пилотима РАФ-а.

Последњи лет у оквиру РАФ-а извршио је 18. априла 1946, а демобилисан је септембра исте године. Од октобра 1946. до краја јануара 1947. године летео је као пилот шведског ваздухопловства SAS.

Срце је, међутим, куцало у ритму југа. Рођа се вратио у Југославију и свега месец дана после оснивања националне компаније почео да лети у "Југословенском аеротранспорту".

Рођа је први лет авиониом C-47 обавио за Загреб и Љубљану, 31. маја 1947. године. Те године је, поред домаћих линија за Задар, Загреб, Љубљану, Сарајево, Титоград, Дубровник и Скопље, летео и за Братиславу, Праг, Тирану, Варшаву, Стокхолм и Букурешт. Почетком 1948. капетани Рођа Миловановић и Миливоје Арсенијевић прелетели су у два авиона C-47 који су упућени на преправку из војне у цивилну верзију у Амстердаму.

АВИОНИМА C-47, DC-3, CV-340, CV-440 Metropolitan и DC--6, Миловановић је у "Јату", као саобраћајни пилот, вођа ваздухоплова и инструктор, летео 14 година. Поред осталог, 1955. године отворио је линију за Лондон авионом CV-340. Исте године са DC-6 летео је за Њујорк и Сан Дијего. У летачкој каријери у цивилном ваздухопловству није имао ниједан удес. Капетан Родољуб Рођа Миловановић је један од двојице првих југословенских пилота који су прелетели милион километара, за шта је, указом Јосипа Броза Тита, одликован Орденом заслуга за народ II реда. Одликован је и Орденом Светог Саве и Златном медаљом за врлине.

Рођа је био пилотски феномен свог времена, јединствен и непоновљив заљубљеник у небо - пилот старог кова. Као и дугогодишњи шеф пилота, Аеропута, и њихов учитељ, капетан Владимир Стрижевски, имао је изванредну оријентацију - на свим теренима и у свим временским условима. За њега су говорили да има радар у глави.

ЛЕТЕТИ испод облака и пробијати се кроз долине могао је само капетан Рођа. Ни он ни његови сарадници нису могли да објасне неке његове поступке и маневре авионом. У свакој ситуацији у ваздуху се сналазио као риба у води. Многи пилоти су му завидели, а неки су га и опонашали, углавном неуспешно, па и трагично. Једни су говорили да је посреди била луда срећа. Други, који су га опонашали, такву срећу нажалост нису имали.

Обучио је летењу многе тадашње "полетарце", од којих су многи постали врсни саобраћајни пилоти.

Био је љубимац јавности. Уживао је у оно време јединствену популарност, а посебно су га волели новинари.

Долазак млађих пилота, школованих за савремено летење, и за управљање новим савременим авионима, потиснуло је капетана Рођу у заборав.

ПОСЛЕДЊИ лет у "Јату" обавио је 29. јуна 1960. године на линији Београд - Сплит - Загреб, након чега је пензионисан.

Према његовој евиденцији, летео је на 80 типова авиона, а као пилот ваздушног саобраћаја у ваздуху је провео око 15.000 часова и прешао преко 4.000.000 километара.

Необуздане природе, самоуверен и неустрашив, увек је налазио своја решења и често био у сукобу са важећим правилима и нормама. Због непоштовања службених норми у летењу, више од 20 пута је био суспендован и кажњаван. Чак је 1951. године добио решење о отказу, због неког дисциплинских прекршаја, али је решење брзо укинуто.

Генерал Милан Симовић, генералних директора "Јата" крајем педесетих и почетком шездесетих година, кажњавао је пилоте из саобраћајне авијације тако што их је слао на привремени рад у Привредну авијацију. Након једног од многих несташлука са авионом, за казну, међу ратарима се нашао и Рођа Миловановић.

Након пензионисања, од 1963. године радио је као инспектор ваздушног саобраћаја, али се ни тиме није задовољио. Од јула 1967. до априла 1971. године поново је летео, и то на разним странама света. Поред осталог, летео је као члан посаде за компаније "Лајн ер Бриндизи" и "Ер транспорт Сахара".

СУТРА: Вук - и на мору и у ваздуху