ЖИВОТНА прича Душана Веселиновић, једног од првих "Јатових" пилота, колико год била типично авијатичарска, толико је и необична и несвакидашња.

Рођен је у трговачкој породици у Београду, 1922. године. У свет ваздухопловства је ушао са 12 година, и то као моделар. Крајем марта 1936, као ученик трећег разреда Друге мушке гимназије добио је диплому о завршеном течају моделарске школе. Диплому су потписали тада чувени ваздухопловци инжењери: Тадија Сондермајер, Драгош Адамовић и Ненад Миросављевић.

Наредне две године је као квалификовани градитељ модела авиона без мотора радио у радионици аероклуба студената техничких факултета. Као 16-годишњак, у лето 1938. године, на Златибору је био у једриличарској школи аероклуба, у којој је стекао дипломе "А" и "Б". У лето 1939, у ваздухопловном центру у Вршцу стекао је диплому "Ц". То је подразумевало лет на "аерозапрези", односно једрилици, и постизање висине од 1.000 метара и откачињање од авиона.

У ЈЕСЕН те године је стекао диплому спортског пилота пилотске школе аероклуба на аеродрому у Смедеревској Паланци, након чега је одмах, на војном аеродрому у Земуну, започео са тренажом, на авионима типа "бреге 19" и "потез 25". Била је то такозвана предвојничка летачка обука.

После 27. марта 1941. пријавио се као добровољац - пилот, заједно са групом својих другова аматерских пилота. На окупу су се нашли касније познати пилоти и ваздухопловни стручњаци. Поред Душка Веселиновића, били су ту и Георгије Нинчић, Ђока Петровић, Љубиша Станковић, Слава Богојевић, Тома Кахриман, Миленко Иповшек и Владимир Водопивец. Наставник у тренажној ескадрили био је познати пилот Милисав Семиз. Ови храбри и одважни младићи нису имали прилику да полете у сусрет немачким ловцима.

ДАН пред бомбардовање Београда, заједно са осталим резервним пилотима и авионима, пребачени су на помоћни аеродром у Лазаревац. Немци су 7. априла бомбордовали и овај аеродром, уништили све авионе и опрему, и летачка каријера Душана Веселиновића је накратко прекинута. Након три године прикључио се партизанском покрету и, после обуке у Ратној пилотској школи у Госпођинцима, био распоређен у 112. ловачки пук.

Душан Веселиновић је крај рата дочекао на аеродрому крај Загреба и након демобилизације одлучио да доврши започето академско образовање на техници. Планове је пореметила вест о оснивању предузећа за ваздушни саобраћај - "Југословенски аеротранспорт".

СА ДВАДЕСЕТ пет година дошао је у "Јат" - 18. априла 1947, у време када је тек основано предузеће имало четири посаде са укупно седам пилота. Јавио се тадашњем шефу пилота Миливоју Арсенијевићу, који га је једноставно одвео у авион, урадио са њим неколико тренажних летова и онда му, исто тако једноставно, рекао да је примљен. Летео је и учио од старијих колега, искусних пилоти, од којих су неки имали предратно искуство у "Аеропуту". Звање пилота II класе добио је 1949. Имао је част да заједно са Рођом Миловановићем, пред крај те године, обави први међународни лет "Јата" на Запад, за Цирих.

Били су то почеци развоја ваздушног саобраћаја у тек ослобођеној земљи. Летело се свакодневно, није постојало радно време, а велики ентузијазам и другарство премостили су све оснивачке тешкоће. Свима који су тада радили у "Јату", то доба је остало у успоменама као време несебичног залагања, рада у тешким условима и жеље да се учи.

ПРВИХ година после рата летели су трофејним авионима "јункерс ЈУ-52" и "Дагласовим" војним транспортним авионима "C-47", који су убрзо модификовани у цивилну верзију DC-3. Веселиновићев први лет био је реализован тромоторним авионом "јункерс ЈУ-52", на линији Београд - Загреб - Љубљана. Летело се, у то доба фантастичном, брзином од 180 километара на час. Како је касније причао, овај авион је упознао тако добро да је са њим могао да слети и на обичан пут или ливаду.

Капетан је постао 1951. године на авиону DC-3, на којем је и први пут почео каријеру инструктора. Инструктор је био, редом, на свим авионима на којима је летео. На ИЛ-14, "конверу", "каравели", DC-9 и, на крају, B-707.

ДО ВЕЛИКОГ преокрета дошло је средином педесетих година увођењем савремених клипних авиона "конвер CV-340" и CV-440, који су унели велике промене, не само у саобраћају, већ и у другим областима рада, па и у пилотској кабини и систему школовања летачког кадра. До највећих промена, међутим, дошло је почетком шездесетих година, када је "Јат" купио "каравеле" - савремене млазне авионе француског произвођача Sid avioasion из Тулуза. Душан Веселиновић је био у првој групи пилота који су се 1961. у Цириху школовали за овај тип авиона и међу првима који су на њима летели као капетани.

Тих година, капетан Веселиновић је, поред сопственог усавршавања, дао велики допринос организацији летења и увођењу теоретског дела обуке пилота. У том смислу он је творац увођења брифинг и чек листе уз сваки лет.

СТРУЧНУ помоћ је пружао и превођењем стручне литературе, као што је књига "Техника пилотирања на авиону каравела", коју је превео са француског језика. Као инструктор на свим типовима авиона на којима је летео, а то су сви типови које је "Јатова" флота имала до његовог одласка у пензију, осим на "боингу B-727" и широкотрупном DC-10, одшколовао је генерације и генерације "Јатових" пилота.

Чак је, једне године, био на специјализацији у Сједињеним Америчким Држававам, где је неколико месеци провео летећи у пилотским кабинама највећих светских авио-компанија. По повратку са специјализације био је ангажован као савезни ваздухопловни инспектор.

КРАЈЕМ седамдесетих година, "Јат" је увео нови, широкотрупни авион DC-10, који је постепено преузео све интерконтиненталне линије. Доласком "десетке", Веселиновић је доживео и прво велико разочарање - "Јат" је донео одлуку да пилоти старији од 50 година не могу да лете на том типу авиона. Како због година није био планиран за обуку за DC-10, пензију је дочекао на B-707, са смањеним обимом саобраћаја, а самим тим и послом за њега.

Након 36 година рада у "Јату", од чега скоро деценију и по у дуголинијском саобраћају, у пензију је отишао 1983. До тада је у ваздуху, за командама авиона, провео преко двадесет хиљада сати и слетао на 280 аеродрома у свету - без иједног инцидента.

Кратко време је летео као капетан у Er Mailti, само да би доказао да и после тих пет деценија старости пилоти могу успешно да лете и да инвестиције у њихову обуку нису биле узалудне.

ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛНИ САБРАЋАЈ

ЗНАЧАЈАН датум у историји "Јата" означио је долазак четворомоторних авиона америчког произвођача "Боинг" - B-707, који је омогућио обављање летова на дугим линијама, односно почетак интерконтиненталног саобраћају. Капетан Веселиновић је био у посади која је овај авион превезла из САД у Београд и један од четворице капетана који су учествовали у његовом увођењу у саобраћај. Овим авионом је 10. јуна 1970. уведен чартер-саобраћај за Аустралију, а 19. јуна такође чартер-саобраћај за Канаду. Пет година касније, уведен је редовни саобраћај за овај континент. Капетан на првом лету био је Душко Веселиновић.

(СУТРА: Освајање друге генерације млазних авиона)