ВИШУ "Јатову" ваздухопловну пилотску школу у Вршцу, другу редовну класу, Велибор Славуј уписао је 1974. и завршио је две године касније. Након одслужења војног рока, почетком 1978. примљен је за инструктора у пилотској школи, да би крајем те године прешао у саобраћај. Као први у генерацији, 1979. стекао је звање копилота на DC-9, одакле, након три године, прелази на B-707, где је, такође као копилот, летео скоро три године. Већ 1987. са 32. године постао је капетан, а следеће године инструктор на DC-9, потом шеф инструктора и шеф пилота на овом типу авиона. У то доба, то је било веома брзо напредовање, пре свега због система школовање које је било много сложеније и захтевало неупоредиво више времена него данас.

За разлику од већине својих колега, које су врло брзо прелазиле на нове - веће и савременије типове авиона, Славуј је, по сопственом избору, остао на "деветки" више од 25 година - вероватно најдуже од свих "Јатових" пилота. Иако је дуго времена био први на листи, најпре као шеф пилота, а касније као директор летечке делатности, из принципијелних разлога није хтео да иде на школовање, ни за B-737, ни DC-10, иако га је то професионално интересовало. Школовање за капетана на B-737 је обавио тек 2004, након чега је врло брзо постао и инструктор на овом типу авиона.

ВЕЛИБОР Славуј је рођен 26. јула 1954. у Суботици, и као дете војног лица, граничара, врло често је мењао места становања, школе, другове... Одлуку да буде пилот донео је и пре завршене осмогодишње школе, када се пријавио за Ваздухопловну гимназију "Маршал Тито" у Мостару, коју је завршио 1973. године. У то време "Јат" је основао сопствену пилотску школу и Велибор одлучује да уместо за војне, школовање настави за управљање цивилним авионима.

Радни и организациони квалитети Велибора Славуја уочени су одмах након пријема у "Јат". У својој класи био је први у школовању и професионалном напредовању. Био је најмлађи инструктор и шеф инструктора. Преломна година је била 1989, када је са 34. године постао помоћник шефа пилота за школовање - убедљиво најмлађи у историји "Јата".

То је, иначе, последња година стабилног пословања "Јата". Почетком деведесетих, Југославија се нашла у грађанском рату, а "Јат" у санкцијама и забрани летења.

ТОКОМ ратних сукоба 1991. Славуј је као резервиста у ЈРВ-у летео на авиону B-707, који је ЈНА у лето те године конфисковала због шверца оружја. Био је у посади која је овај авион, 5. септембра, са загребачког аеродрома превезла у Батајницу. Прво ангажовање је било евакуација дела опреме ЈНА из Пуле, касније из Бихаћа и Бањалуке. И, наравно, цивила из Сарајева.

За заслуге у овим операцијама, као једини цивилни пилот - 1991. је од ЈРВ-а добио Златни летачки знак, а Ваздухопловни савез Југославије му је доделио највише цивилно признање - Златног Икара. Током рата је, такође, два пута ванредно унапређен.

ЗА ВРЕМЕ двоипогодишњих санкција, у првој половини деведесетих година, "Јат" је приземљио највећи део авиона, а раднике, међу њима и летаче, послао на принудне одморе. Проблем су биле лиценце које су пилоти морали да обнављају сваке године, а то су могли једино ако су имали довољан број сати проведених у ваздуху. Капетан Славуј се залагао да пилоти могу да добију неплаћено одсуство, одлазе у свет, да тамо лете, одржавају дозволе, а кад се стекну услови да се врате у матичну компанију - што је прихваћено као политика компаније и успешно се примењивала.

Велибор Славуј је два пута биран за члана Управног одбора "Јата", а у јуну 1995. именован је за директора тадашње летачке оперативе "Јата" и шефа пилота. На месту директора остао је до октобра 2000. године.

ФУНКЦИЈУ директора Летачке оперативе преузео је у време поновног увођења међународног саобраћаја, након укидања санкција. "Јат" је успео да преживи санкције, сачувао је флоту и кадрове. Капетан Славуј је био задужен за увођење летача у саобраћај, након велике паузе, за шта је сачињен посебан програм, који је, показало се, дао изврсне резултате, пре свега по питању безбедности.

Пилоти су прихватили цео обим саобраћаја који је "Јат" успео да успостави и то без икаквих проблема, без инцидентних ситуација и без било каквог угрожавања безбедности. За веома кратко време обновљен је готово целокупан евромедитерански саобраћај и већ 1997. годину "Јат" је завршио са позитивним резултатом. Био је то највећи успех компаније од распада бивше државе, увођења санкција и избијања кризе.

СМЕНА, ПА ОТКАЗ КРАЈЕМ августа 2013. године, Велибор Славуј смењен је са места извршног директора Jat Airways-a. У децембру те године одлази на дошколовање у "Ербасу", али у јануару следеће године - мада је још увек био на додатној обуци - добио је отказ. Након тога, вратио се у Индију.

КАО члан Управног одбора "Јата", још од 1994, док санкције нису биле укинуте, Славуј је био заговорник идеје да се још тада мора почети са обновом флоте, односно набавком нове генерације авиона. "Јатов" избор је био "Ербас".

Иако је, у јавности, владало уверење да је иза овог избора стајао тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, истина је да је Милошевић, накнадно, само подржао пројекат који је потекао из "Јата". Преговори са европским произвођачем авиона, у којима је Славуј имао кључну улогу, трајали су неколико година и завршени су потписивањем Писма о намерама о набавци осам авиона нове генерације А-319, априла 1998. Тек на основу детаљног Програма, који је урађен у "Јату", а који је обухватао све аспекте будућег развоја компаније, укључујући набавку авиона и новог резервационог система, у јулу те године Влада Републике Србије је дала сагласност за увођење нове флоте и технологије у "Јату", до 2010. године.

НАЖАЛОСТ, ускоро је дошло до других санкција, које је овога пута увела Европска унија, потом до НАТО агресије и политичких промена у Србији, тако да овај уговор никада није реализован.

Велибор Славуј је остао на месту директора Летачке оперативе до октобра 2000, када је поднео оставку. Први пут је из "Јата" отиша 2006. године у компанију Er India Express, у којој је врло брзо напредовао - најпре је био dezignetid egzeminer - што је најстручнија пилотска позиција у овој компанији, а касније - шеф за стандард. У "Ер Индији" је остао до 2012, када се вратио у "Јат". У јесен те године, Влада Србије је формирала Радну групу за реструктурирање "Јата", у којој су из ове компаније били капетани Велибор Славуј и Владимир Бањац.

У МАЈУ 2013. именован је за извршног директора Jat Airways-a. У том тренутку, "Јат" је додирнуо дно. Иако је саобраћај пројектован за 12 авиона, у летном стању је било само седам летелица. И претходне две-три године било је планирано да у пуној сезони лети 12 авиона, али је саобраћај реализован са шест-седам авиона.

Ново руководство "Јата", на челу са Вељом Вукашиновићем, генералним директором, Велибором Славујем, извршним директором, и Гмитром Дугалићем, комерцијалним директором, за само месец и нешто дана од ступања на дужност, обезбедило је свих потребних 12 авиона, којима је током летње сезоне, након дуго времена, "Јат" успео да обави комплетно планирани саобраћај. За кратко време дуг је смањен за 12 милиона долара.