МЛАЂО Спасић је рођен у Нишу, 22. јуна 1949. Са дванаест години прелази у Београд, где завршава Електротехничку школу "Никола Тесла" и уписује Електротехнички факултет. Науку је, међутим, убрзо занемарио због летења. Уместо на факултету, од 1969. све више времена је проводио на Лисичијем јарку. Јануара 1971. пријавио се на "Јатов" конкурс за стјуарда.

У конкурсној комисији, поред осталих, био је капетан Лудвиг Раздрих, који га је упитао због чега жели да буде стјуард. Одговор је био: "Да бих мога да будем близу пилота." Објаснио је да је већ дуже у спортској авијацији, да је почео да лети на једрилицама и да је аплицирао за Школу резервних официра авијације и да је прошао селекцију... На ову искреност, капетан Раздрих му је саопштио да свако из комисије, на основу неписаног правила, може да има свог кандидата, и да је он његов фаворит. И, додао: - Запамтите овај датум, ви ћете за десет година бити капетан у "Јату".

ПРИМЉЕН је, успешно је завршио курс и већ у марту почео да ради као стјуард. Почетком новембра је отиша на одслужење војног рока, одакле се крајем јануара 1993. вратио са драгоценим искуством у летењу. Поново ради као стјуард, и на пролеће, поново излази "Јатов" конкурс. Овога пута за школовање копилота на DC-9. Конкурише и бива примљен.

Марта 1975, након 19 месеци обуке, Млађа Спасић је први из класе изашао као копилот на DC-9 и почео да лети на овом авиону. Већ 1980, са само 30 година, био је капетан. Остварило се пророчанство капетана Раздриха, који, нажалост ,није доживео да види младог кандидата за стјуарда на месту капетна на DC-9. Раздрих је био капетан на авиону који је 1972. оборен изнад Чехословачке. Овај удес је једино преживела Весна Вуловић, која је заједно са Млађом била примљена у "Јат" и њих двоје су заједно завршили курс за кабинско особље.

МЛАДИ, амбициозни пилот, који је напредовао знатно брже од осталих из класе, често је мењао позиције у "Јату", а касније и компаније у којима је летео. Само годину дана након што је почео да ради као копилот, провео је једну сезону у словеначкој авио-компанији Adria Avioproet, у којој је летео 1984-1985, овога пута као капетан. Средином 1985. постао је инструктор, а следеће године шеф инструктора на DC-9. У новембру 1987. је прешао на B-737. Врло брзо је постао шеф за школовање на свим типовима авиона. Био је заменик директора Летачке оперативе 1989. и 1990.

Онда су дошле године ратова и кризе. И пре увођења санкција, у децембру '91. прешао је у Rojal Er Maroko, где је остао до августа '93.

ПОНОВО следи неколико година летења у "Јату", обнављање саобраћаја и место шефа пилота. Био је у посади једног од два авиона која су 1995. возила југословенску делегацију на преговоре у Дејтон у САД. Такође, био је део посаде која је 1997. превезла B-737, који је четири године био приземљен у Даблину. Био је то ризичан прелет, али истовремено, један од оних летова који су у професионалним каријерама пилота пуно значили. Иако је по позицији био први међу тројицом капетана, Млађо није желео да сам одлучи и предложио је да "коцка" одреди ко ће од њих бити на левом седишту. Извлачили су папириће и капетан Рогић је извукао најдужи.

До правог егзодуса летача из Србије дошло је најпре због санкција према СРЈ и обуставе међународног саобраћаја, од маја 1992. до октобра 1994, касније и других санкција 1999, али и због укупног смањења саобраћаја и недостатка посла за све авионе и пилоте. Авиони су постепено отписивани и отуђивани, а пилоти пензионисани или су тражили посао широм света.

ДАН пре почетка ваздушних напада НАТО-а, у марта 1999, Млађо Спасић је требало да оде у Ирску - да почне да лети за компанију "Рајанер". Када је чуо шта се припрема, није оставио породицу, са којом је тек месец дана касније отишао у Даблин.

Тада почиње његова више него успешна каријера у компанији "Рајанер", тренутно највећој лоукост компанији у Европи. Годину дана након доласка прелази на B-737-800, да би већ 2001, као први Србин, постао egzeminer - што је највише стручно звање у пилотској професији. Те године је проглашен за најбољег капетана-инструктора у овој компанији.

У образложењу награде, које је објављено у компанијском гласили Ryanair Newsletter, пише: "Млађо Спасић ради код нас од 1999. године и без сумње је један од најзапосленијих пилота у 'Рајанеру'. Но, без обзира на то што много времена проводи у ваздуху, кад год дође у дирекцију или се сретне са неким од нас, не пропусти прилику да исприча неку причу у стилу - сећам се, тако је било када сам радио у 'Јату."

Средином 2008. накратко прелази у Er Indija Ekspress, одакле се после годину дана вратио, сада на место капетана, где је остао до пензионисања 2014. године.

У ПЕНЗИЈУ је отишао са око 25.000 сати летења у авиону и са више од 5.000 сати у симулатору. Захваљујући чињеници да је готово цео радни век летео на кратким и средњим линијама - његов просек је сат и по по лету - постигао је и рекордни број летова - 16.700. Када би се на ово додао симулатор, у коме је проводио знатно дуже времена, то би било 20.000 летова укупно.

За петнаест година, колико је летео у "Рајанеру", Млађо Спасић је оставио дубок траг, стекао највиша признања и почасти. Када је одлазио у пензију, бираним речима га је испратило готово комплетно руководство компаније, пре свега колеге летачи, уз оцену да је био веома заслужан за развој и успех овог ваздухопловног џина.

Ако би се све те поруке сумирале у неколико речи, биле би то: врхунски професионалац, одговоран, предан, вредан, џентлмен и пријатељ.

"Рајанер" је кратко, између 1989. и 1991, као и "Јат", у флоти имао авионе ATR-42. Тада су у ову компанију отишли први пилоти из "Јата". Није претерано рећи да су управо они постављали темеље ове моћне компаније. Током година у "Рајанеру" је летело око 25 пилота из "Јатове" пилотске школе, међу којима је било 15 инструктора, углавном на авионима B-737, од 300 до 800. Поред Млађе Спасића, до позиције egzeminer-a је догурао Стева Андрејски, коме је Спасић био ментор.

Крајем августа 2013. године, Велибор Славуј смењен је са места извршног директора Jat Airways-a. У децембру те године одлази на дошколовање у "Ербас", али у јануару следеће године - мада је још увек био на додатној обуци - добио је отказ. Након тога, вратио се у Индију.