ДВАНАЕСТ гневних људи окупило се пре неки дан у Београду како би, уз чај, осмислили стратегију за револуцију у српском друштву и изабрали "ново лице" које би стало на чело овог устанка

ПРЕ 223 године "Синови слободе" окупили су се у бостонској луци и "ефикасно, темељно и брзо" спровели акцију која ће у историју ући под називом Бостонска чајанка и означити почетак Америчке револуције против империјалне силе и угњетавања. У данашњој Србији десио се догађај који је због свог формата (седења уз кафански астал) већ колоквијално назван "чајанком", али је он у својој суштини супротан бостонском устанку из 1776, баш као што су садашњи амерички "борци за слободу" изврнута слика својих "отаца оснивача", то јест особа које под плаштом људских права заводе диктатуру.

НАШИХ "Дванаест жигосаних", у лику Николе Које, Душана Теодоровића, Јова Бакића (у време "чајанке", највероватније био на "службеном путу"), Душана Петричића, Предрага Кораксића, Драгољуба Бакића, Дубравке Стојановић, Радослава Миленковића, Љиљане Мијатовић, Виде Петровић Шкеро, Желимира Жилника и вечитог Филипа Давида, уместо "Синови слободе" називају се "Самоодбраном". Јово Бакић толико жуди за слободом да би Србији наметнуо привремену диктатуру како би се земља обрачунала са "ауторитарним и мафијашким режимом" (интересантно је и да је Мусолини искористио "привремену" диктатуру, те се ефикасно и брутално обрачунао са сицилијанском мафијом коју су нешто касније ослободиоци из САД вратили на власт). Диктатуром против ауторитарног режима - генијалност је у рангу јакобинске гиљотине. О томе колико диктатуре и ванредна стања могу бити "привремени", опширно је писао немачки теоретичар Карл Шмит, а последње су доказале Америка и Француска, у којима се "привремене мере" уведене након терористичких напада стално продужавају. У случају САД, та "привременост" је већ пунолетна.

ЗА разлику од америчких бораца против британског колонијалног јарма, наших дванаест уживалаца чаја су у ствари апостоли подјармљивања и колонијализма, пошто је суштина њиховог политичког пројекта потчињавање наше земље Бриселу и Вашингтону, а успут и Лондону. Тешко да би нас "Самоодбрана" предвођена Јовом "привремена диктатура" Бакићем, попут "Синова слободе", уништавањем страних производа штитила од уништавања домаће привреде.

ДРУГИ припадник "Самоодбране" Драгољуб Бакић открива нам да је циљ ове "неформалне" дружине "прилично заузетих појединаца", како их је дефинисао Јово, да открију "паметне, образоване и младе људе који хоће да се укључе у друштвени живот". Бакић Драгољуб је као пример навео САД, где је једна таква група открила Александрију Окасио-Кортез. Група која ју је открила колоквијално се назива "дубока држава", односно олигархија оличена у ликовима попут Била Гејтса, Рокфелера или Ротшилда. Иста таква група је открила и младог и перспективног Емануела Макрона, маркетиншки пројекат и марионету која седи у Јелисејској палати.

КАКВО нам то ново лице жели екипа с чајанке? Александрија Окасио-Кортез се представља као "дете радничке класе" пореклом из Бронкса, а чињеница је да је одрастала у једном од најбогатијих округа САД, Вестчестеру, где се преселила када је имала пет година захваљујући оцу, успешном архитекти. Вестчестер је осми округ у САД по висини прихода који остварују његови житељи и на годишњем нивоу износи нешто више од четири милиона долара. Чиста радничка класа. Госпођа Окасио-Кортез се залаже и за аутоматизацију производње, односно роботизацију, што је тренд који би без посла оставио милионе најслабије плаћених Американаца, а противи му се чак 70 одсто припадника радничке класе који захтевају од федералних власти да уведу строге рестрикције у овом домену. Колико ова ведета разуме радничку класу, за коју се номинално залаже, указује и чињеница да се жали да јој је конгресна плата од 174.000 долара годишње мала, док је просечна годишња зарада у САД 47.000 долара. На крају, ова представница у Конгресу је толико паметна и образована да приликом једног јавног наступа није умела да наведе три гране власти.

КАДА погледате ко је узор нашим носиоцима пламена слободе и демократије, постаје јасно колико су и они паметни и образовани. Такође, види се и колико су принципијелни и посвећени прихватању другачијег мишљења. Ево, Дубравка Стојановић баш лепо толерише Милоша Ковића. Кад се све споји, јасно је да је најбољи кандидат за нашу Окасио-Кортез истинољубива припадница радничке класе, права левичарка у виду Јелене Анасоновић.