НИЈЕ требало много да би ревносни либерали опчињени идејама Јова Бакића почели да примењују његову идеју о "грдном батинању пробраних". На срећу, засада није дошло до голог насиља, али претње су ту


ПИОНИРИ и пионирке драгог вође Јова Бакића, захваљујући оштром виду и приљежности у проучавању спискова политичких непријатеља, успели су да на промоцији Бакићеве књиге идентификују страно тело, једног од највећих непријатеља неотроцкистичког покрета у Србији, новинара Зорана Ћирјаковића. Ћирјаковић, који о пороцима српске либералне елите пише на основу личног искуства и из прве руке, чешће и радије одлази на скупове где га сви мрзе, уместо на оне где ће бити поштован. Тако је било и овај пут. На промоцију је отишао да би прикупио материјал за нови текст. Ни сам сасвим сигурно није очекивао да ће све проћи глатко. На увреде и прогон од ове екипе је одавно навикао, још откако је 2006. за НИН написао први критички текст о Латинки Перовић под насловом "Мајка друге Србије" и откако је врло прецизно поставио нову дијагнозу назвавши "другосрбијанце" аутошовинистима. Линч којем је подвргнут због своје неуобичајене упорности у раскринкавању ружноће "случајносрпског" (такође његова кованица) светоназора до сада је био вербалне природе, ограничен на често бездушне и вулгарне увреде и дисквалификације, покушаје убиства карактера и јавног сахрањивања личности.

ОВА пракса подигнута је, међутим, пре нешто више од недељу дана у "Дорћол плацу" на виши ниво - на отворење претње физичким насиљем. Према Ћирјаковићевом сведочењу, све је почело већ уобичајеним (да не кажемо традиционалним) погледима пуним "мржње". Са вербалном агресијом почеле су две жене које је убрзо "џентлменски" заменио један "господин". "Пришао ми је господин, који се представио као Саша, са очитом намером да ме удари. Рекао је да зна где станујем и да ће ме пребити. Па да ће ме, када се опоравим, поново пребити и затим да ће ми ломити 'прстиће' све док их не поломи толико да више не могу да пишем. Иако сам одавно одлучио да ништа што остане вербално не пријављујем полицији и да никада никога не тужим, рекао сам да ћу ово морати да пријавим полицији. На то је Саша рекао да га то не занима. На моје питање како се презива, одговорио је - Сазнај. Сазнао сам. Реч је о Саши Драгојлу, новинару 'Инсајдера' и сараднику скоро свих помена вредних аутоколонијалних и антисрпских медија на Балкану", сведочи Ћирјаковић у тексту објављеном на свом блогу, који су пренели поједини портали. Ако је то "Самоодбрана" по мери Јова Бакића, црно нам се пише, посебно ако успе да уведе своју "привремену диктатуру".

СКОРО истовремено са овим, београдски медији почели су да брује о ужасним претњама дописници "луксембуршке" телевизије Н1 из Приштине Зани Цимили, којој се на друштвеним мрежама, небираним речима, обратила нека будала. Гнушање је свеобухватно, па је реаговала и премијерка Ана Брнабић, наводећи да је тешко замислити да неко у 21. веку може тако да прети и да прође некажњено. ТВ Н1 је с правом изразила очекивање да "полиција и надлежна тужилаштава и у Београду и у Приштини у најкраћем року испитају ко стоји иза ове опасне претње и одакле она долази", те да ове претње нису само претње "појединачним новинарима већ претње слободи говора и слободи медија као фундаменталним демократским правима". Са громким осудама се јавило пола међународне заједнице, додуше све "уобичајени сумњивци".

ЗА СВЕ је Н1 у праву, само је проблем што су и овај медиј и "независна" и "либерална" сцена поново крајње селективни. Опет се оштро осуђују претње само одређеним новинарима, а такав приступ нема никакве везе са одбраном слободе говора и основних демократских права. Да ствар буде гора, директор програма Н1 Југослав Ћосић је један од оних који воде језиву кампању против Ћирјаковића због његовог писања и мишљења. Ћосић чак тражи да Ћирјаковић добије отказ на факултету на којем већ годинама предаје, што се јасно види из серије твитова које му је посветио.

А БРАНКИЦА Станковић? Да ли је могуће да новинарска хероина - која је због "бескомпромисности" у својој борби за бољу Србију и претњи које су јој због тога упућене годинама живела практично у илегали, а и данас је под полицијском заштитом - у својој редакцији гаји особу која у најбољем мафијашком маниру прети ломљењем прстију њеном колеги само због његовог писања? Каква се тиме порука шаље? Каква се порука шаље и тиме што државни органи, иако им Ћирјаковић ово недело није непосредно пријавио, не реагују? За разлику од претњи новинарки Н1, овде су познати и име и презиме починиоца. А и његово радно место.