Може ли се Ћирјаковић бранити упркос својим вулгарностима? Може, јер он није нападнут због тога, него због политичких ставова, што доказује ситуација у којој се налазе и Танасковић, Ломпар, Ковић...


ДАЛЕКОВИД је био амерички политичар Хјуи Лонг када је још средином тридесетих година 20. века, пре него што су фашизам и нацизам доживели зенит и пропаст, предвиђао да ће се борба против слобода, пре свега мишљења и изражавања, у будућности водити под велом антифашизма. Лонг, који је и сам убијен због политике, упозоравао је да ће насиље, претње, застрашивање, клевета и друга недемократска средства бити оруђе оних који желе да искроје друштва искључиво по својој мери где нема слободе за "непријатеље слободе", нити демократије за "непријатеље демократије". Неистомишљеници морају бити дискредитовани, дехуманизовани и претворени у нељуде који, пошто су "звери", и не заслужују људска права, те имају бити на друштвеној маргини срећни што су уопште живи.

Зоран Ћирјаковић провлачи се кроз блато зато што је "прогонитељ", "женомрзац", "виртуелни Јутка", те га треба "фигуративно натаћи на Себастијана Курца" (Светислав Басара, "Абу Дилдо", "Данас" 10. 7. 2017) и, пошто "ауторазвејава ментални смрад", мора бити уклоњен са радног места на факултету како не би "тровао" децу поверену му на образовање. Иако је тужно што је једна особа интелектуалних капацитета попут Ћирјаковићевих себи дозволила такав пад и доиста непримерене оцене и квалификације, страшно је што га поједини медији који се декларишу као "професионални", "објективни", "слободарски" и, у крајњој линији, "пристојни" разапињу само на основу, по својој суштини и форми, крајње једностраног и необјективног писма групе "жртава", које се узима као "свето писмо" и не доводи у питање. Истина је да је Ћирјаковић овим женама упућивао непримерене поруке, али је истина и да је ова "љубав" у великој мери била двосмерна. Истина је чак да је добар део његових непристојних порука садржао цитате из порука претходно упућених њему, попут "смежураног ејакулата" из пера помоћнице глодура "Времена" Јоване Глигоријевић (која, узгред буди речено, како пише Вишња Аранђеловић на сајту УНС-а, неистомишљеницима прети "пишањем по гробу").

Што се "твитер вулгарности" тиче, Ћирјаковић и његове жртве могу се, дакле, ставити у исту раван. Разлика је у томе што Ћирјаковић њима није директно претио физичким насиљем, а један од заштитника "жртава", чини се, јесте, о чему сам писао прошле недеље (чиме сам и сам заслужио увијене претње и покушаје застрашивања преко једне од друштвених мрежа). Разлика је и у томе што је Ћирјаковићевим "жртвама", када су се обратиле Тужилаштву, речено да "ствари које он ради не подлежу кривичној одговорности", док се претње упућене њему на начин на који их је описао (а нису демантоване) могу подвести под кривично дело "угрожавање сигурности" (члан 138 Кривичног законика) за које је, када се односи на новинара, запрећена казна од шест месеци до пет година затвора и гони се по службеној дужности. Због овога, Бранкица Станковић је "одговорно лице", изгледа, одстранила из "Инсајдера".

Проблем је и што овај део јавности не реагује на "прогон" када га спроводе истомишљеници, па им је добродошла подршка Сергеја Трифуновића ноторног по вулгарним твитовима. Не само да нису дигле свој глас када је вређао њихову неистомишљеницу Љиљану Смајловић, него се нису огласиле ни када је свега неколико дана пре њиховог писма омаловажавао новинарку Н1, телевизије која предњачи у срамотном разапињању Ћирјаковића.

Рекло би се да се овде не ради о некаквом Ћирјаковићевом "сексистичком" злостављању насумице одабраних "недужних жртава", него о политичком сукобу који се настоји претворити у нешто друго и водити другим средствима. Ово утолико пре што сличан прогон слични актери спроводе и над личностима попут професора Дарка Танасковића, Мила Ломпара, или Милоша Ковића, које по сваку цену желе да протерају са факултета. Пошто се њима не могу приписати вулгарност и "сексизам", оптужују се за друга лажна непочинства и свим средствима се настоји да им се загорча живот. У питању је бескрупулозни рат против интелектуалаца који се залажу за другачији образац српског друштва, погледа на српску прошлост, садашњост и будућност од оног који желе да нам силом наметну либералне елите. И ово није новост. Ово траје већ скоро две деценије, ако не и дуже. Сетите се само како су "либерални комсомолци" прогонили академика Николу Милошевића. Њему су претили иако никог није вређао на "Твитеру". Будућност је стигла.