На дан када Српска православна црква слави Светог деспота Стефана Лазаревића, сина Светог кнеза Лазара што живот даде на Косову пољу бирајући царство небеско уместо царства земаљског, 1. августа, представници Католичке цркве на Косову и Метохији одлучили су се да пођу у крађу.

На рушевинама православног храма Светог Николе у Новом Брду, бискуп призренско-приштински Доде Ђерђи одржао је, у саслуживању са пензионисаним надбискупом барским Зефом Гашијем, католичку мису, желећи да још снажније допринесе отимању средњовековног новобрдског православног храма и његовом претварању у католичку богомољу, у чему им здушно помаже немачка држава, подржавајући "научни" сегмент овог лоповлука. Да циљ одржавања католичког обреда на остацима православног храма није духовно уздизање, указао је сам Гаши у својој беседи: "Зашто смо данас на Новом Брду? Желели смо да дођемо овамо јер је то место које доказује да смо били овде пре него што смо имали религију, били смо овде пре Христовог рођења, били смо пре него што су Османлије дошле с Мухамедом, били смо овде пре него што су дошли Словени". Није јасно на који то начин хришћански храм из средине 14. века доказује да је неко негде био пре Христовог рођења, али је јасно да се овде не ради ни о каквој религиозности, него о политици, односно базичном национализму. Да не помињемо то што су по Гашијевој хронологији Словени на Косово дошли после Османлија. Ово све утолико пре што постоје недвосмислени докази о томе ко је и када сазидао ову цркву, а то нису били никакви Албанци. Занимљиво је и зашто се албански католици нису одлучили да обред одрже на остацима оближње недвосмислено католичке Сашке цркве посвећене Пресветој Богородици.

ОВА и оваква беседа једног католичког, хришћанског бискупа савршено се уклапа у визију вере коју ми је пре петнаестак година током шетње центром Тиране објаснио један косовски Албанац, предани муслиман. На моје наивно питање "а ко је био тај ваш херој, Скендербег", он ми је одговорио да се радило о хришћанском ратнику који се борио против продора ислама на ове просторе. На питање како то као посвећени муслиман може славити човека који се борио против ислама, лаконски је одговорио: "Мени је нација важнија од вере." На овом узорку који се, по свему судећи, може пренети и на већину припадника албанског националног корпуса, јасно је да се следи логика да је нација већа од Бога, односно да је сама нација Бог.

Друга, подједнако лицемерна ствар демонстрирана овим подухватом је то што су католици одлучили да мису одрже на остацима православног храма у име некаквог "Дана дијаспоре". "Ову мису желимо да посветимо онима који су вековима живели у овом делу ове земље", рекао је Гаши. О каквој то "дијаспори" Гаши говори? Сигурно не о стотинама хиљада Срба систематски протераних из своје духовне и националне колевке. Јер да је тако, дигао би Гаши макар некада глас против скрнављења српских цркава и гробаља. Ако је Црква Светог Николе у Новом Брду "његова", онда је то сигурно и Богородица Љевишка, а ако је и она "његова", зашто дозвољава да се пали? И уз све то Гаши има образа да се позива на јеванђеље и Христову заповест да љубимо једни друге.

ОД ОНИХ којима је нација Бог, и не да се ништа друго очекивати. Колико ми је познато, једини који су, поред Албанаца, до сада нацију поистовећивали са божанстом, јесу они што су владали Немачком од 1933. до 1945. Али шта ћемо са Ватиканом, којем је бискуп Гаши директно подређен? За разлику од папе Пија XII који се није много бунио док су Срби масакрирани у, на пример, глинској цркви, садашњи папа Франциско има принципијелнији поглед на ова питања, што је доказао и одбијањем да канонизује кардинала Степинца. Папа Франциско се током својих сусрета са патријархом руским Кирилом и председником Владимиром Путином обавезао и да ће зауставити и спречити сваки облик католичког прозелетизма спрам православних. Ватикан, такође, није признао ни једнострану независност Косова.

Овај чин отимања историје и духовности који су 1. августа починили њему директно подређени бискупи не сме остати прећутан, као што су прећуткивани ранији злочини почињени под плаштом Католичке цркве и уз помоћ католичког клира. Ћутање је знак одобравања, и ако папа и Ватикан буду ово оћутали, постаће саучесници у злочину, а биће јасно и да су обећања дата Кирилу и Путину лаж и само маневар како би се у тешком тренутку обезбедила подршка моћне Русије.