ИЗВЕСНИ студент теологије са Оксфорда, поносни хомосексуалац, почео је јавно да проповеда да мужеложништво по хришћанској вери није грех и да су овај феномен и православље уско повезани. Није ли већ само по себи перверзно да један студент теологије мисли да је његова мудрост већа од оснивача вере и веронауке, од хиљада богослова и светих отаца који већ хиљадама година проповедају једно те исто?

ПАТМОС, грчко острвце са око две и по хиљаде становника, вероватно има највећу концентрацију цркава на свету и по глави становника и по километру квадратном, због чега га и зову "Егејски Јерусалим". Једно од седам најсветијих хришћанских места у Европи, оно је било дом Светом Јовану Богослову који је у једној од његових пећина од Бога добио упутства за писање последње књиге Новог завета - Апокалипсе, односно Откровења. Описујући зла и недаће који ће људе задесити и које ће људи чинити у последње дане, пред страшни суд, Свети Јован посебно и на више места истиче два - сексуалну изопаченост и неморал и појаву лажних пророка који ће лажима искривљивати реч Господњу. Последњи и највећи међу тим лажним пророцима биће антихрист, владар целог света и поглавар нове глобалне религије.

МЛАДИ студент теологије са једног од најугледнијих светских универзитета који је на манифестацији названој "Парада поноса" носио икону Богородице са Христом чији су ореоли офарбани у дугине боје, симбол који су приграбили заговорници и поборници хомосексуализма, у својој премудрости дошао је до фантастичног открића: хомосексуалност није грех. Наводећи да иконе ЛГБТ и остало особама могу бити "болан симбол мржње и злостављања којим их црква излаже", он наводи да у име хомосексуалне заједнице жели да поново врати "те свете слике" као подсетник да "црква и њене традиције припадају квир и транс хришћанима колико и свакоме другоме". "Бити LGBTQ+ није грех - свако ко вам каже другачије лаже, или не разуме запис", навео је он, додајући да Богородица нуди заштиту онима који пате, чује молитве оних који су прогоњени и воли.

НЕИСТИНА је, међутим, да хомосексуалност није више него јасно и недвосмислено наведена као озбиљан грех и у Старом, и у Новом завету. Сетимо се само приче о Содоми и Гомори из Књиге постања коју у својој Посланици Јуда (не онај што узе 30 сребрњака) додатно прецизира: "Баш као што Содома и Гомора као и оближњи градови који су се упустили у сексуални неморал и следили неприродне жеље служе као пример за казну вечном ватром". Или "не лежи са мушкарцем као са женом, то је гадост" (Књига Левитска). Или "ако мушкарац леже са мушкарцем као са женом, обојица су починила гадост и треба да буду усмрћени" (Књига Левитска). И Свети Павле у Посланици Римљанима указује на грешност хомосексуалног чина оцењујући га као "неприродан". Исто се може прочитати и у његовој Посланици Коринћанима. Свети Павле недвосмислено наводи да је хомосексуалност озбиљан грех и да активни и непокајани хомосексуалци, као и сви остали активни и непокајани грешници неће бити примљени у Царство небеско. Он чак позива своје следбенике да се не дају преварити и да ће бити оних који ће негирати његове речи тврдећи да су неки облици хомосексуалности Богу прихватљиви.

У ПРАВУ је, међутим, млади студент теологије када наводи одлике Богородице која штити оне који пате, чује молитве прогоњених и воли људе. Исто је и са Христом. Исто је и са свецима. Само за то је потребно љубав узвратити, усрдно се молити, бити свестан својих грехова и кајати се због њих трудећи се да се грешка исправи и не понови. Молите ли се и кајете ли се? Или мислите да је све у реду и да нисте грешни? Мислите ли да је скрнављење иконе Богородице са Христом тако што им се придају особине које они не поседују и против којих нас упозоравају исправно и да ћете тако придобити милост и помоћ Божију? Биће да не и биће да је управо супротно, јер је на скрнављење светиње Храма у Јерусалиму Христос реаговао бурно разјуривши трговце. Можда ће следбеници нове религије у којој хомосексуалност није грех, а која свакако није хришћанство, с презиром рећи да су, попут Откровења, сви они који се противе идеологији хомосексуализма "изашли" из пећине и желети да нас у ту пећину и врате. То се у знатној мери већ и дешава.