Zdravo, svima vama! Baš mi je drago što ćemo ponovo da se vidimo!

Au, ja od radosti malo požurih, pa se nisam ni predstavila.

Ja sam WPAFB. Što, kad prestane da bude skraćenica i kad se prevede sa engleskog, znači Baza Vazduhoplovnih Snaga “Rajt Peterson” iz Dejtona u američkoj državi Ohajo. Čisto da znate, ja ove godine slavim sedamdeset godina od osnivanja, pa je utoliko moja radost veća što ću - kako sad već sasvim jasno izgleda - ponovo ugostiti drage goste sa Balkana. Ako su neki od vas zaboravili, evo da podsetim: poslednji put sam imala čast da budem domaćin takozvanoj gospodi Miloševiću, Tuđmanu i Izetbegoviću - pre 23 godine. Novak Đoković je tada, ako vam je tako lakše da računate, imao osam godina, a Nebojša Stefanović i Dara Bubamara po 19. “Broj 28”, prvi ovovremeni rijaliti program koji je snimao ljude koji se ne poznaju kako borave u istom prostoru, emitovao se u civilizovanoj, kulturnoj i normalnoj Holandiji već četiri sezone. No, batalimo godine koje su protekle. Ajde da objasnimo otkud ja opet.

Radi se, naime, o tome da se ponovo rađa potreba za mojim angažovanjem. I to samo pod uslovom da imate sreće pa da se neko ne doseti da pre mene angažuje Bizmarkovu zvaničnu rezidenciju, gde je održana Berlinska konferencija. Ili, dvorac Versaj, gde je potpisan Versajski mir. Ili, ne daj bože, da se zadatak koji može biti namenjen meni - poveri dvorcu Rambuje. U svim tim slučajevima ste, čisto da podsetim, načisto nadrljali, kao što je to bio slučaj i u ranijim slučajevima, a pritom nimalo slučajno.

Bilo kako bilo, ako vam Fortuna bude naklonjena pa završite ovde kod mene u Ohaju, to će biti zbog toga što se malim teritorijama povremeno i privremeno oduzima suverenitet, a kada je u pitanju spor koji ne mogu međusobno da reše. Pa onda to umesto njih rešavaju velike sile, iz neobaveštene daljine i sa arogantne visine. A, vi patuljci i boranija na kraju dobijate rešenje na uvid i potpis. Ponekad i samo na potpis. Gledaćete posle, imaćete vremena, u narednim decenijama takozvane (i s oproštenjem) implementacije. Bog vam u istoj pomogao.

Da biste se vi ponovo našli kod mene, potrebno je da se steknu određeni preduslovi. Prvo, Melanija sa velikim strpljenjem treba da objasni mom Vrhovnom Komandantu Donaldu gde su Balkan, Srbija i Kosovo, šta se tamo trenutno dešava, te kakve to veze uopšte ima sa Amerikom, koja treba ponovo da postane velika, a kako je Donald objasnio zbunjenoj beloj većini koja naseljava teritoriju između Meksika i Kanade. Potom, Donald treba to što mu je objašnjeno nekako da prenese Angeli Merkel i Emanuelu Makronu, koji su trenutno zabavljeni predstojećim izborima za Evropski parlament. I na kraju, svi oni to isto treba da objasne Putinu i Si Đipingu. I da se ponadamo da Erdogan i saudijski princ Bin Salman nemaju ništa protiv da se na Balkanu nešto radi bez njihovog pristanka.

Kad se sve to desi, svi ti ljudi moraju nekako da smisle kako da razgraniče teritoriju koja smatra da je druga teritorija njena i tu drugu teritoriju koja bi da se nekako ujedini sa trećom teritorijom. Pritom, to sve mora da se reši tako da se posledično ne raspadnu ostale postojeće teritorije na Balkanu, par evropskih zemalja, kompletan Bliski istok, kao i veliki delovi Azije i Afrike, manji delovi Latinske Amerike, te na kraju posledično i SAD i Kanada. Što i nije tako strašno. Ipak će ostati čitavi Australija, Antarktik i Mesec. Makar bi trebalo.

Spremna sam, dakle. Neka ovi vaši predstavnici ponesu sa sobom svoje teritorije, da to razgraničimo i eventualno razmenimo, ako iko i ikad ovo poslednje dozvoli. Neka ponesu kakav-takav legitimitet, da sem što ima šta da se potpiše, ima i ko da potpiše. U kofere da se stave i Ustavi, da tu i tamo dodamo i oduzmemo od postojećih članova, valja se zbog legaliteta. Pidžame nek niko ne nosi, jer niko neće dati da se spava dok se ne stavi paraf na unapred “dogovoreno”. Ali nije loše da dođu i najrečitiji, najmaštovitiji i moralno najfleksibilniji medijski poslenici, da ima ko da kasno noću (ono kad svako normalan drži konferencije za štampu) održava napetost i donosi olakšanje, a pre i pošto zaškripe pera po izdiktiranom sporazumu.

I to bi, otprilike, bilo sve. Moglo je ovo i bez mene, ali ko će sve to da uskladi: rejtinge partija; agende mandata; minimum pola veka zaliha stavova javnog mnjenja; mladost klimavih demokratija; nestručnost nestrpljivih pregovarača; ćutljivost neosavremenjenih a stručnih; brbljivost neobrazovanih a alavih i ambicioznih. Plus sve to na dva mesta. Za poneti. U Dejton, ovaj novi koji vam se smeši. I to tako da mu se vide baš svi zubi.

Do skorog viđenja!