I nakon donošenja Zakona o pravnom položaju verskih zajednica nastavilo se s ometanjem verskog i crkvenog života. Na Veliki petak 1953. godine u selu Sipiću, u Eparhiji šumadijskoj, meštanin ovog sela Aleksandar Golubović dva puta je s kapom na glavi i s cigaretom u ustima ulazio u hram. Oblačio je sveštenički felon, ismejavao Hrista i najodvratnije psovao pred "stražarima groba Hristovog". Crkvena opština podnela je prijavu javnom tužiocu zbog dela raspirivanja verske mržnje i netrpeljivosti, međutim, kako episkop šumadijski Valerijan izveštava Sinod, pomenuti meštanin je "oslobođen optužbe, pošto mu ovaj ispad nije pripisan kao krivično delo".

Na Veliku subotu 1954. godine, po zalasku sunca, narod iz sela Urovice kod Negotina došao je u crkvu i po starinskom običaju, založivši vatru u porti, očekivao vreme kada će početi vaskršnja služba. No, oko devet sati uveče okupljeni narod zasut je kamenicama, zbog čega su neki pobegli kućama, a drugi se sklonili u crkvenu kancelariju i crkvu, odmah pogasivši sve sveće. Potom su napadači nastavili da kamenicama gađaju sve zgrade u crkvenoj porti... Episkop timočki Emilijan potom će izvestiti Sinod da je ovaj napad, po saznanju meštana, unapred pripremljen i da su u njemu učestvovali i predstavnici mesne vlasti.

EPISKOP Emilijan, istog dana, novim dopisom izveštava da "nije redak slučaj da poneki funkcioneri narodne vlasti ometaju obavljanje verskih običaja u narodu i ispoljavanje verskih ubeđenja i osećanja", napominjući da "izvesni organi narodnih vlasti u tome pribegavaju pretnjama onima koji žele da im se izvrše izvesne verske trebe". Takav slučaj je, kaže se, i sa predsednikom Odbora opštine Majdanpek Đorđem Popovićem. Kada neki vernik dođe u Opštinski odbor i potraži potvrdu da je novorođeno dete upisano u opštinsku matičnu knjigu, da bi na osnovu te potvrde sveštenik mogao da krsti dete, predsednik počne da ga odvraća i da preti, preti roditelju ako krsti dete da može izgubiti dečji dodatak. Tako je i sa opelom. Episkop navodi da su za prethodna dva meseca bili samo građanski pogrebi, bez učešća sveštenika. Opet zbog pretnji predsednika Đorđa, da će one koji ga ne poslušaju premestiti iz stana, da će izgubiti pogrebninu, da neće dobiti dečji dodatak...

Episkom izveštava da se "na sličan način" utiče i na one koji dolaze u crkvu na molitvu. I navodi da su u Majdanpeku većinom radnici, koji su umnogome zavisni od vlasti i drugih činilaca, pa "nije čudo što ljudi, i protiv svojih verskih ubeđenja, moraju da podlegnu, bojeći se represalija", koje bi dovele u pitanje egzistenciju i njih samih i njihovih porodica.

ZVORNIČKOG protu Dušana Mitrovića pozvao je seljak Tihomir Popović iz Osmaka da mu 15. juna 1954. godine, u domu njegovom, krsti bolesno dete. Pošto je prota došao u selo, doneto je još petoro dece, među kojima je bilo i bolesnih, da se krste. Predsednik MNO prijavio je sveštenika javnom tužilaštvu u Zvorniku da je vršio verske obrede u skupovima u privatnoj kući. Tužilaštvo je ustupilo prijavu sudiji za prekršaje, koji je sveštenika kaznio sa 10.000 dinara, a u slučaju nenaplativosti kaznom zatvora od 30 dana.

Mitropolit dabrobosanski Nektarije izvestio je Sinod da je u nedelju 13. decembra 1953. dok je trajala služba Božja u crkvi u Sokocu službenik u pilani u ovom mestu Manojlo Marić odjurio uz stepenice na crkveni zvonik; dvojici mladića koji su zvonili i tako narodu oglašavali da se bogosluženje obavlja prišao je vrlo drsko i zabranio im da više ne smeju da zvone. I, zaista, niko više nije se usudio da zvoni. Potom je prišao svešteniku i prisutnima naredio da svi smesta napuste crkvu, pošto on ne dozvoljava da se u Sokocu zvoni, da se crkva otvara i služba u njoj obavlja. Sveštenika je prisilio da je morao prekinuti službu.

SVEŠTENICI ovog kraja izvestili su nadležnog mitropolita, mitropolit je izvestio Sinod, a Sinod Komisiju za verske pitanja Saveznog izvršnog veća da "ovakvi i slični slučajevi - izgredi - dešavaju se na području sreza sokolačkog vrlo često i to na najgrublji način". Kaže se: "Svake godine od svršetka rata sveštenik je imao neugodnosti, kako u crkvi, tako i u crkvenoj porti, a i na terenu. A ove 1953. godine to je prešlo svaku meru i granicu."

Po nekim mestima lepljeni su i plakati kojim se narod pozivao da ne dolazi na zakazane verske skupove. Tako, primera radi, Osnovna organizacija SSRN u selu Manojlovac (srez Leskovac), 8. juna 1956. godine, donosi odluku "da se ne slave dosadašnji uobičajeni religijski praznici - litije i to: `Veliki Spasovdan` u Manojlovcu i `Beli četvrtak` u M. Biljanici".

Odluka je štampana na plakatu, na kojem je još ispisano:

"Ovim se obaveštavaju svi građani koji su zainteresovani za ove litije da ne vrše posetu na te dane, jer se žitelji sela Manojlovca i M. Biljanice neće pripremati za te dane, već će se kao i svih ostalih dana nalaziti na poslu u polju."

PO SELIMA i na javnim mestima u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, pred najveći hrišćanski praznik 1957. godine izlepljen je plakat Osnovne organizacije SSRN Gornji Brodac, u kojem piše:

"Na mesnoj konferenciji održanoj 24. marta 1957. godine donijet je zaključak da se Drugi dan Uskrsa ne proslavlja i ne primamo goste. Sa ovim obavještavamo sva zainteresovana lica da se doček i ostali običaji uopšte neće obavljati."

U Sabornoj crkvi u Nišu, o Duhovima 1958. godine, rasturan je sledeći letak:

"PRAVOSLAVNI HRIŠĆANI, ne idite u crkvu jer vas je Arhijerejski sabor izdao. Episkopi sa patrijarhom otišli su Titu na podvor i hvale ga na sva usta. Bog je svuda, zato se molite Bogu kod kuće. Episkopi sarađuju sa komunistima, Bog će kazniti episkope za ovu izdaju."

MESNE vlasti, pa i sudije za prekršaje, iznalazile su razne razloge za intervenciju protiv Crkve i njenih pripadnika. Tako, recimo, sudija za prekršaje NO opštine Hrvaćani (u Banjalučkoj epasrahiji), 4. septembra 1956. godine, pozvao je na saslušanje predsednika Crkvene opštine Potočani Mirka Samca, zbog održavanja sednice Crkveno-opštinskog saveta. Navodno, sednica se nije smela držati, jer Crkveni odbor nije registrovan.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na svom redovnom godišnjem zasedanju 1957. konstatuje da se u pojedinim mestima u zemlji ometa održavanje bogosluženja na crkvištima i kod zapisa. Zato, po završetku ovog zasedanja, Sveti arhijerejski sinod umoljava Versku komisiju Saveznog izvršnog veća "za shodno dejstvo da se bogosluženja na crkvištima i zapisima mogu nesmetano vršiti".

(SUTRA: Nepoštovanje prava i slobode vernika)