PATRIJARH Vikentije konsultovao se s predstavnicima Savezne verske komisije i kada je davao izjave za medije. A državni predstavnici zamerali su kada bi iz Crkve u javnost otišla neka informacija u koju oni prethodno nisu imali uvid. Tako je patrijarhu Vikentiju zamereno, 1955. godine, što je novinskoj agenciji Tanjug data informacija o tadašnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora pre nego što je zatraženo mišljenje od Verske komisije.

Koristio je razne prilike patrijarh Vikentije da pokaže lojalnost državnim vlastima, pogotovo kroz javne nastupe. U svojim izjavama posebno je isticao materijalnu "pomoć" države osiromašenoj Crkvi.

TAKO, povodom nastupanja nove 1957, daje sledeću izjavu agenciji Jugopres: "Srpska pravoslavna crkva stoji na stanovištu da samo u slobodnoj državi može biti slobodna Crkva, pa se u svom radu i svojim nastojanjima drži toga velikoga gesla, tj. čuva teško stečenu slobodu svoje zemlje, zalaže se sa svojom zemljom za mir čovečanstva - čuva i zalaže se za svete bogomdane istine svetog pravoslavlja. To nam je kao rodoljubima i dužnost, a to je i moguće u našoj zemlji, slobodnoj, samostalnoj i nezavisnoj, u kojoj je ne samo formalno, nego i faktički Crkva odvojena od države. Mnogi neće to da shvate i želeli bi da Srpska pravoslavna crkva ide jednim drugim putem. Srpska pravoslavna crkva ići će onim putem kojim je išla sa svojim narodom kroz vekove... Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da su narodne vlasti u protekloj godini pokazale razumevanje za potrebe naše crkve. Državna pomoć u različitom vidu, omogućavanje dočeka delegacije Grčke pravoslavne crkve i odlaska delegacije naše crkve u posetu Ruskoj pravoslavnoj crkvi su očevidan dokaz raspoloženja prema našoj crkvi."

ZNAO je patrijarh Vikentije koja su sve očekivanja od njega, pa je gledao kako da odobrovolji državne vlasti u njihovom odnosu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

S obzirom na ugled Crkve i njenu utemeljenost u narodu, država je išla na to da je koristi za sopstvenu promociju, posebno među verujućim pravoslavnim narodom.

Sasvim izvesno, najveću promociju jugoslovenski komunistički lider Josip Broz Tito, a samim tim i tadašnja državna vlast u celini, dobio je upravo kroz reči patrijarha Vikentija, 28. maja 1958. godine, kada je kod predsednika FNRJ organizovan prijem za sve episkope, članove Svetog arhijerejskog sabora SPC. Prijemu su prisustvovali i predsednik Savezne verske komisije i član SIV-a Dobrivoje Radosavljević i sekretar Komisije Miloje Dilparić.

Ovom prijemu dat je veliki publicitet. Najuticajnije (državne) dnevne novine "Politika" na naslovnoj strani objavile su informaciju o ovom susretu i pozdravne govore srpskog patrijarha i jugoslovenskog predsednika.

POZDRAVLjAJUĆI Josipa Broza Tita, patrijarh Vikentije podsetio je da je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na svom prethodnom zasedanju (1957. godine) izneo želju za prijemom. Kaže: "Želja je Sabora bila da vam u prvom redu neposredno izrazi blagodarnost za predusretljivost i dobru volju koju ste ukazivali našoj Crkvi, a istovremeno i da vas upozna s prilikama i stanjem Crkve."

Iako se i po mnogobrojnim predstavkama Srpske crkve u tom i prethodnom vremenu videlo da odnos državnih vlasti prema njoj nije onakav kakav bi ona želela da bude, patrijarh Vikentije, nastupajući ispred najvišeg crkvenog tela, tom prilikom nije izneo nijednu zamerku. Naprotiv, izneo je pregršt hvalospeva, koji su očigledno prijali neprikosnovenom vođi svih jugoslovenskih naroda i narodnosti.

REKAO je tada patrijarh: "Srpska pravoslavna crkva, kao narodna crkva, našla je svoje mesto u svojoj narodnoj zajednici, novoj Jugoslaviji. Ona slobodno i nesmetano dela i mi sa zadovoljstvom konstatujemo da je Crkvi i njenim ustanovama Ustavom i zakonom osiguran nesmetan rad i razvitak."

Posebno je istakao Brozovo "staranje i predusretljivost" za to što je obezbeđeno socijalno osiguranje pravoslavnih sveštenika.

Potom je nastavio: "Pored socijalnog osiguranja naših sveštenika, vi ste, gospodine predsedniče, imali razumevanja i za ostale potrebe naše crkve i mnogo učinili za izdržavanje crkvenih ustanova i crkvenih službenika. Vi ste, gospodine predsedniče, iznad svega i pre svega, najistaknutiji i prvi građanin i tvorac naše nove narodne države, pa nam čini zadovoljstvo da vas pozdravimo i da vam čestitamo za vaše veliko delo opšteg napretka zemlje i podizanja ugleda Jugoslavije u svetu."

A ZATIM je usledio niz hvalospeva o, navodno, Brozovoj mudroj državničkoj politici:

"Nova Jugoslavija, pred kojom se otvaraju izvanredne mogućnosti opšteg napretka i mirnog razvitka, delo je vaše. Vi ste naše narode ujedinili u najtežim danima njihove istorije i pokazali im da samo složni i ujedinjeni mogu biti mirni i srećni u svojoj domovini i sačuvati svoju čast, slobodu i nezavisnost. (...)

"Državničkim uočavanjem i shvatanjem crkvenih potreba učinili ste mnogo i za sređivanje crkvenih prilika u NR Makedoniji, a mi sa svoje strane nastojimo i nadamo se da će se i te prilike srediti ne samo na korist Pravoslavne crkve, nego i na korist cele naše otadžbine.

"Mi arhijereji Srpske pravoslavne crkve visoko cenimo vašu predusretljivost i vaša shvatanja naših crkvenih prilika i potreba, vaša zamašna dela za dobro naše otadžbine, i molimo vas da izvolite primiti našu duboku blagodarnost. U isto vreme vas molimo da Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ubuduće ukazujete isto razumevanje i predusretljivost koju ste i dosad ukazivali."

NA KRAJU je dato obećanje da se na Crkvu može računati uvek kada to zahtevaju interesi naroda i otadžbine: "Srpska pravoslavna crkva, kao nacionalna crkva, uvek je učila svoje verne ljubavi prema otadžbini, i u svojoj prošlosti u slučaju nevolje i opasnosti postupala onako kako je to bilo potrebno narodu i otadžbini. Ona je tako činila u prošlosti, tako će činiti i u budućnosti. Molimo vas, gospodine predsedniče, da primite uverenje da će Srpska pravoslavna crkva u slučaju potrebe vršiti svoju dužnost prema narodu i otadžbini kao što je to dosad vekovima činila.".