Kako izgleda od prekjuče, veliki istraživački timovi mogli bi krenuti prema različitim stranama sveta, a u okviru potrage za novim nalazištima razuma. Ove misije morale bi biti pokrenute, a posle prošlonedeljnog definitivnog ustanovljavanja da su dosadašnje količine razuma postale nedovoljne za naglo povećane svetske potrebe. U velikom broju zemalja u svetu, pa čak i u čitavim svetskim regionima, zalihe razuma istrošile su se do te mere da to postaje van svakog razuma.

Dosadašnje količine razuma bazirale su se na očito nedovoljnoj individualnoj proizvodnji, a koja se potom distribuirala putem izjava, članaka, knjiga i ostalih vidova međuljudske komunikacije. Veštačka inteligencija, stidljiva ovovremena zamena za ljudsku, još uvek nije u stanju da proizvodi razum, čak je u izvesnom smislu i povećala potrebe za istim: ljudska interakcija sa mašinama ponekad dovodi i do povećanog gubitka razuma. Samo onaj ko nema mobilni telefon - a na njemu internet, društvene mreže i mesindžere - možda se nije suočio sa ovom pojavom.

Razum je različito nedostajući u različitim oblastima i teško je i odrediti gde je najpotrebniji. Ipak, izgleda da je njegovo najveće odsustvo prilikom razumnog sagledavanja potrebe očuvanja klimatske stabilnosti planete. Za manje od 11 godina - a što je (da bi bilo jasnije koliko je to kratko) period jednak onome od početka svetske ekonomske krize do danas - nastupiće datumska klimatska "tačka bez povratka". Posle te 2030. godine neće biti moguće apsolutno ništa učiniti po pitanju povećanja temperature vazduha i vode, visine mora, požara šuma, suša i oluja i svih ostalih posledica dosadašnjeg uticaja ljudi na okolinu u kojoj žive. Razumnog odgovora - a od strane navodno jedine razumne od ugroženih vrsta - u ovom trenutku nema. To je nerazumno, ali je to tako.

A i sve je jasnije koje bi mogle biti poteškoće u pronalaženju razuma na sve četiri strane sveta. Na Zapadu je razum počeo vidno da ponestaje od kada je slavodobitno objavljeno da je pad Istočnog bloka označio i kraj istorije. Otprilike najveću ovovremenu zapadnu oskudicu u razumu oseća Velika Britanija, koja mesecima ne može da pronađe razuman način da napusti Evropsku uniju i približi se SAD, na čijem je čelu uskoro proverljivo razumni Tramp. Na Istoku se sa poteškoćama traže razumna rešenja za razvoj baziran na jeftinoj radnoj snazi, nesofisticiranoj industriji i autoritarnom upravljanju. Sever neuspešno traži razumni dogovor po pitanju morskog puta koji je iznenada nastao topljenjem tamošnje ledene kape. A jug još uvek nije našao razuman odgovor na pitanje kako da prestane sa nerazumnim postkolonijalnim zaostajanjem za ostatkom sveta.

Razum je, između ostalog, supstanca neophodna kao osnov za pojavu razumevanja. S tim u vezi, poseban nedostatak razuma oseća se na Balkanu, koji je oduvek nedovoljno ni Zapad ni Istok, ni Sever ni Jug. Rasparčan na male interesno suprotstavljene države, verski i nacionalno podeljen, ovaj komad geografski (ali ne i politički) evropskog sveta trenutno je sveden na funkciju pukog izvora radne snage razvijenijih zemalja. Ili, a što je još gore, predstavlja igraonicu za nižerangirane birokrate obaveštajnih agencija dokonih vojnih i ostalih sila sveta. Dodatno i trajno oštećen ratovima i kriminalom, tranzicijom iz regulisanog socijalizma u regulisani kolonijalni i partijski kapitalizam, delimično ostavljen u večitoj čekaonici za pristup Evropskoj uniji, ovaj prostor izgleda neće biti obuhvaćen pronalaženjem razuma.

I najveći optimisti se premalo nadaju da bi se na prostorima Balkana mogla naći nova nalazišta razuma, a kad se već ovolike decenije nisu pojavila. Štaviše, nedostatak razuma obilato je nadoknađivan velikim količinama nerazuma, a o čemu govore stanja u politici, ekonomiji, kulturi i mnogim drugim razuma željnim elementima društava, svih (pa sad kako god zaokruženih) teritorija i država u kojima živi ovaj numerički beznačajan deo ukupnog globalnog ljudskog sveta. I teško da išta govori da bi se po pitanju pronalaženja razuma nešto na ovim prostorima moglo promeniti. A bilo bi baš razumno i važno da ne bude tako.

Jer čak je i Novi Zeland, kako vidimo, svega 17.800 kilometara daleko odavde.