U herojskoj odbrani Beograda, aprila 1941, kao pilot učestvovao je Milisav Semiz, koji se nakon burnih ratnih godina, 1947. među prvima priključio novoosnovanom preduzeću "Jugoslovenski aerotransport". Ostao je upamćen kao najbolji učitelj pilotaže u posleratnoj Jugoslaviji.

LETEĆI na lovcu domaće konstrukcije IK-3, u sastavu proslavljene 161. lovačke eskadrile, 51. lovačke grupe 6. lovačkog puka Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, narednik-vodnik Milisav Semiz je 7. aprila oborio nemački bombarder "junkers JU 88A", a 12. aprila još jedan avion - teški lovac bombarder Messerschmitt Bf 110D. Pripisuje mu se obaranje još dva nemačka aviona, ali ove pobede nisu zvanično potvrđene. U svemu tome imao je puno sreće: 7. aprila, njegov IK-3 je pogođen rafalom iz nemačkog bombardera, ali je Semiz uspeo da vrati avion na zemunski aerodrom. Nakon sletanja utvrđeno je 50 pogodaka, od toga 20 na motoru i elisi.

Milisav Semiz je rođen 1912. godine u mahali Crkvica u Ljubuškom, u Hercegovini, gde je završio osnovnu školu.

"Lovačku školu završio sam 1937. godine", zapisao je kasnije u svom kratkom i šturo napisanom dnevniku. "Potajno sam osećao veliki ponos, s jedne strane, a s druge mi je bilo veoma žao što sam morao da napustim Pančevo i mali garnizon gde sam imao lepo društvo, u kom sam igrao fudbal u O.K. Banat, pa mi zato nije bilo zamereno što u svemu nisam poštovao pravila vojne discipline, koja mi, iskreno rečeno, nikada nije ni ležala."

POSLE sloma odbrane Beograda, Semiz je sleteo na aerodrom Kapino polje kod Nikšića, odakle je tokom kratkotrajnog Aprilskog rata avionom učestvovao u borbi protiv ustaša u rodnoj Hercegovini. Iz Nikšića je prešao u Grčku, a odatle se brodom prebacio u Aleksandriju u Egiptu, gde se priključio britanskom ratnom vazduhoplovstvu - RAF. Aprila 1942, sa grupom jugoslovenskih vazduhoplovnih oficira, spustio se padobranom na teritoriju Sandžaka, gde je uhvaćen i predat Nemcima. Iz beogradske Glavnjače je prebačen u Nemačku, gde je bio u nekoliko logora. Preživeo je zahvaljujući tome što se predstavio kao Englez i što je, kao pilot RAF-a, imao engleska dokumenta.

Polovinom avgusta 1943. godine organizovao je bekstvo iz logora i sa svojim potonjim kumom Andrejem Partonjićem, posle deset dana napornog i opasnog putovanja po neprijateljskoj teritoriji, stigao u Švajcarsku, gde su se obojica priključila jedinicama pokreta otpora.

U PROLEĆE 1945. godine vratio se u domovinu i dve godine leteo u transportnoj grupi Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

NAJBOLjI INSTRUKTOR ZAHVALjUJUĆI njegovim pedagoškim sposobnostima i upornosti, "Jat" je prevazišao problem nedostatka pilota, a Semiz je ostao upamćen kao najbolji instruktor. Imao je izuzetan dar da prenese svoje ogromno znanje i iskustvo, da komplikovane stvari objasni na jednostavan način, i u situacijama kada je to radio kao instruktor, ali i u svim drugim situacijama. Bio je veoma jednostavan čovek i beskrajno strpljiv.

U "Jatu" je bio od njegovog formiranja - 1947. Pored redovnih letačkih zadataka, kao iskusni pilot sa internacionalnim iskustvom, obavljao je prelete novih aviona. Zabeleženo je da je 2. septembra 1948. preleteo avionom DC-3 YU-ABG, koji je bio na prepravci iz vojne u civilnu verziju u Amsterdamu. U sećanju njegovih kolega kao najupečatljiviji deo njegove rane letačke karijere, koji dobro odslikava njegov avanturistički duh, ostao je događaj kada se samoinicijativno spustio na minhenski aerodrom, koji je zbog magle bio zatvoren, primio nove putnike i ponovo uzleteo!

Posle odlaska Milovoja Arsenijevića, prvog šefa pilota "Jata", Semiz je došao na njegovo mesto i deset godina proveo na toj funkciji. Otvorio je "Jatovu" liniju za Pariz, 17. marta 1952. Pored ostalog, bio je član posade na prvoj svetskoj turneji jugoslovenskog predsednika Tita po Aziji 1955. godine.

SEMIZ je bio i prvi jugoslovenski pilot koji je u letačku knjižicu upisao milion pređenih kilometara. U to doba, kada su vazdušne linije bile kratke, a avioni spori, to je bio izvanredan uspeh. Ukazom predsednika Republike Josipa Broza Tita, 10. novembra 1954, za izvanredno zalaganje i izvršavanje letačkih zadataka u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, odlikovan je Ordenom rada I reda.

U "Jugoslovenskom aerotransportu" je leteo na svim tipovima aviona koji su, tokom vremena, uključivani u civilnu flotu, počev od "daglasa DC-3", preko "iljušina IL-14", "konvera" 340 i 440, DC-6B, sve do "karavele SE-210". Početkom pedesetih godina "Jat" je doneo odluku da kupi tri, u to doba najsavremenija aviona za srednje linije - "konver CV-340". Semiz je bio u prvoj grupi pilota koji su u SAD školovani za novi tip aviona i završio je dvomesečnu obuku za vazdušni saobraćaj u nekoliko američkih kompanija. Takođe, bio je u prvoj grupi pilota koji su u proleće 1962. školovani za "karavelu" u "Sviseru" u Švajcarskoj.

U BRILjANTNOJ pilotskoj biografiji Milisava Semiza stoji da je prilikom preleta prvog "Jatovog" aviona "konver CV-340", iz SAD za Jugoslaviju 1954, preleteo preko Atlantskog okeana, bez sletanja, za nešto više šest sati, što je u to doba bio pravi rekord. Zahvaljujući ovom poduhvatu zaslužio je mesto u Američkom muzeju avijacije u Las Vegasu u Nevadi. Njegovo ime, kao pilota RAF-a, nalazi se i u Muzeju vazduhoplovstva u Londonu.

U vreme dok još nije postojala posebna škola za civilne pilote, i dok su u civilno vazduhoplovstvo uglavnom dolazili demobilisani vojni i ređe sportski piloti, Semiz je bio zadužen za njihovu obuku za putničke avione. Sve to se događalo u vreme ogromnih promena u domaćem vazduhoplovstvu, koje su počele dolaskom "konvera", a kulminirale uvođenjem u saobraćaj prvih mlaznih aviona. Uz sve to, "Jatovi" avioni su pedesetih godina imali nekoliko katastrofalnih udesa, sa ljudskim žrtvama. Za većinu tih udesa kao uzrok se navodio ljudski faktor.

BILO je očito da bivši vojni piloti nisu bili dovoljno osposobljeni za novi tip aviona i u "Jatu" su preduzete mere da se stanje promeni. Izvršena je stroga selekcija pilotskih kadrova, reorganizovane su letačka i tehnička služba i doneta je odluka da počne sistematska obuka letačkog osoblja. Rezultat: - "Jat" je dugo godina leteo bez većih udesa i žrtava.

Sredinom 1960. iz "Jata" je u penziju otišlo 12 iskusnih pilota instruktora, a sledeće godine, u novoformiranu kompaniju "Adrija avio-promet" još jedna grupa pilota, pa je "Jat" u sezonu 1961. godine ušao sa desetkovanim letačkim kadrom. Da bi mogao da realizuje planirani saobraćaj, intenzivirano je školovanje novih pilota, a najveći teret je preuzeo Milisav Semiz, koji nekoliko meseci gotovo nije izlazio iz aviona. Radeći po dve smene dnevno, leteo je u redovnom saobraćaju i istovremeno obučavao buduće pilote.

Ni kada je penzionisan, Semiz nije mogao bez letenja. Prešao je u zagrebačku "Panadriju", gde je nastavio da obučava pilote.

Poginuo je u saobraćajnom udesu nadomak Zagreba, 9. decembra 1970. Vest o njegovoj pogibiji putovala je tog dana eterom od aviona do aviona, od pilota do pilota. Jedan od Semizovih kolega tada je rekao: "Da su divlje guske tada uzletele sa zemlje - pale bi pokošene radio-talasima!"