Kolumne

Gde smo ono stali?
Veliki Brat i mali sat

Zli jezici kažu da je ameri?ki predsednik dobro prošao što je Albancima u selu Fuše Kurje kod Tirane prišao, da izvinete, spreda – pa mu je nestao samo ru?ni sat. Mogao je Buš i nov?anik da izgubi da su mu obožavaoci prilazili sa neke primerenije strane. Sva je sre?a, te protokol nije dozvolio da se koli?ina emocija albanskoga naroda spram izvršne vlasti najve?e svetske sile maksimalno usaglasi sa položajem Predsednika u odnosu na nadiru?e fanove sklone džeparenju i ko zna ?emu još. Šta da se radi, uživa?emo više neki drugi put. Svi mi Balkanci i naš Veliki Brat Buš.

Gde smo ono stali
Potpis ispod slike

Jednoga dana, kad se bude imalo vremena, valjalo bi skupiti na gomilu one predivne natpise koji se u takozvanim glamuroznim revijama stavljaju ispod slika još takozvanijih javnih li?nosti, savatanih u objektiv od strane paparaca na nekakvom prijemu ili koktelu. Na slici doma?i selebritiji obi?no muljaju neki alkohol u ruci, ili su razjapili ?eljusti zarad prijema ?evap?i?a me?u zube, ili mrtvi ponosni prikazuju objektivu kolateralnu garderobnu štetu frontalnog sudara nov?anika i butika – a neki literarni genije ispod slike me?e verbalizovani epicentar opšteg mesta: „Uvek elegantna“, „U dobrom društvu“, „Nasmejan(a) s razlogom“, „Dobro raspoložen (a)“, „Uživa u koktelu“...

Gde smo ono stali
Beda od pobede

Svašta smo sa Evropom preživeli: sankcije, bombardovanja, redove za vize, uslovljavanja i ucene... Ali sad je na redu završni udarac: zahvaljuju?i nepažljivom i neplaniranom radu brojnih previše kreativnih muzikalnih osoba, preteranoj pomo?i nacionalne televizije, dugogodišnjem pedagoškom radu srednje muzi?ke škole „Željko Mitrovi? – Pinki“, kao i suvišnom i nepotrebnom izvo?a?kom talentu jedne dobro ošišane i ?etiri još bolje isfenirane devojke: uvališe nam Evroviziju. Na svu našu muku i bedu, dobili smo pobedu.

Gde smo ono stali
Nema izbora

Pojedinci su ovih dana izražavali zadovoljstvo što se potpisnik ovih redova vratio u novine. “Sad imate toliko tema, možete da birate!”. A u stvari tema i nije puno. Jedna jedina, samo u razli?itim oblicima. Nema izbora. Što i nije loš naslov teksta, s obzirom na istorijske okolnosti… Nego, ajmo nekim redom:

Gde smo ono stali
Jedanaesti maj.

Samo da napomenemo da se približava 11. maj. I ako se ne dozovemo pameti, možemo naš 5/11 do?ekati nespremni kao jedna druga zemlja jedan drugi razlomak.

Voja Žanetić


Vojislav Žanetić rođen je nešto pred početak treće trećine dvadesetog veka (1963) u Beogradu, glavnom gradu nekoliko nepostojećih i jedne odskoropostojeće države.
Pisao je za Indeksovo Pozorište, Dnevni Telegraf, Evropljanin i Nin, a za Večernje novosti – od aprila 2007. – piše na drugoj strani, svake druge nedelje. Pošto je ovo pisanje uglavnom namenjeno odraslima koji čitaju novine, radi ravnoteže objavio je, poodavno, i jednu knjigu za decu – “Bića o kojima malo znamo”.
Oprobao se i kao kontroverzni biznismen: suvlasnik je i kreativni direktor marketing agencije MOSAIC. Tokom godina rada prikupio je i nekoliko nagrada iz novinarstva i oglašavanja. Državna ili crkvena odlikovanja, kao i zvanična društvena priznanja ničim nije zaslužio, pa ih nije ni dobio.
Ako bude vodio računa o svom zdravlju, pazio prilikom učestvovanja u saobraćaju i izbegavao stresove, uz još malo sreće živeće do svoje 88 godine – kao neki njegovi prethodnici, nešto slavniji u oblasti življenja.

Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti

Da li mislite da su strani državljani, koji voze brzinom i 250 na sat, najveća opasnost na našim putevima?