UVEK NOVI IZLOG

Prva strana je od samog početka bila, i ostala, svojevrstan izlog lista. Aranžirali su je događaji u zemlji i svetu, a izvođači radova bili su dežurni i tehnički urednik.


Počev od 16. oktobra 1953. godine, predveče, kada su prodavci istrčali na ulice Beograda, prvi put nudeći »Večernje novosti«, čitaoci su dobili novi list ne samo po formatu, sadržaju, formuli, već i po izgledu prve strane: krupniji naslovi, kratke informacije, rečite i sugestivne najave i obavezna fotografija.

To su bile i ostale osnovne odlike prve strane u svih pet proteklih decenija.


Glavni naslov se štampa najkrupnijim slovima i zajedno s nadnaslovom i podnaslovima pruža čitaocu sažetu, ali gotovo potpunu informaciju. On je ujedno mala provokacija i poziv da se pročita ceo tekst. Obično se glavnim naslovom najavljuje događaj dana, izaziva interes najvećeg broja čitalaca ili prezentira ono što je najvažnije u listu.


Ne može sva roba da stane u izlog, pa se i ostali naslovi za prvu stranu biraju po principu: šta je to što će privući znatiželju čitaoca i zadovoljiti njegov interes za informacijom.


Većina ljudi, naravno, ne čita cele novine, a šta će da pročita bira po naslovima, pogotovo ako su rubrike - napisi najavljeni na prvoj strani. Zato se decenijama, s posebnom pažnjom, u listu brine o naslovima.


Naslov bi trebalo da informiše, ocenjuje, navodi na razmišljanje, zamera ili pohvaljuje. Naslovi često i stvaraju fizionomiju lista, mogu da ožive i okite stranu, da ponekad spasu osrednju ili slabu vest.


Naslovna strana »Večernjih Novosti«, štampanih 9. novembra 1953.




OGLEDALO »VEČERNJIH NOVOSTI«



Najbolji i najatraktivniji naslovi u listu su obično kolektivno delo, a niko nije toliko sujetan da ne prihvati dobru ideju kolega. Taj običaj se prenosio s jedne generacije novinara na sledeću i neguje se sve do danas. Poseban dar za naslove, osim mnogih drugih, imao je naš pokojni kolega Zoran Marković, duhovit čovek i vrstan reporter.


Najviše prvih strana „nacrtao je“ Dobrivoje - Neša Nenadović, dao im svoj lični pečat i deo duše.

- Da imam toliko hiljadarki koliko sam prvih strana napravio, bio bih veoma bogat čovek - govorio je Neša.


U oblikovanju lika prve strane bilo je, u početku, i stidljivog ugledanja - na londonski »Dejli miror« i francuski »Pari žur«, ali je prva strana ubrzo dobila svoje sopstveno originalno lice.


Pošto su Novosti imaleviše izdanja u toku dana, prva strana se menjalau zavisnosti od događaja i priliva informacija i to po načelu: nova vest izbacuje staru, dobru - još bolja.


Fotografija je, svakog dana, jedan od posebno značajnih delova prve strane. Ona je ili ilustracija događaja dana, ili slika-vest. U svakom slučaju, fotografija dokument jednog vremena.


Nema broja fotografijama objavljenim na prvoj strani koje su bile vrednije od tekstova i svakog komentara. Velika plejada fotoreportera ostavila je svoj pečat na ovoj strani - kao veliki ulog u tradiciju Novosti.


Vrlo često, prvu stranu Novosti ukrašava karikatura, naročito u nedeljnom broju, i tako još slikovitije i originalnije predstavlja svakodnevicu.



IMENJACI NOVOSTI


Prvi srpski dnevni list s imenom Večernjih novostipojavio se 1. januara 1890. i izlazio do 15. aprila, da bi vaskrsao 1895, ali pod imenom Večernje novine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Stevan P. Vidaković.


Druge Večernje novosti - dnevni list za svakoga, vlasnika i urednika Ljubomira B. Bojovića, izlaze od 1. oktobra 1893. do 1915. (u prvoj godini Prvog svetskog rata, izlazile su u Nišu, u koji se preselila i vlada Nikole Pašića). Vraćaju se posle okončanja austrijske okupacije Beograda, 1918. i izlaze do 1920, kada menjaju ime u Telegram. List je zastupao načela Liberalne stranke, uvek u opoziciji prema Pašićevim radikalima. Držeći se dinastičkog režima preživeo je, bez zabrane, vladavinu Aleksandra Obrenovića.


Još 13 raznih listova izlazilo je pod istim imenom od Beograda i Knjaževca do Melburna i Čikaga. U Zagrebu, u prvoj Jugoslaviji, takođe su izlazileNovosti, kao najtiražniji dnevnik u Hrvatskoj.

Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti