LETOPIS SRPSKOG DRUŠTVA

Vreme u kojem su nastale »Večernje novosti«

Piše: Dobrica Ćosić


Prve večernje novine u Srbiji i Jugoslavijiposle Drugog svetskograta su bile »Večernje Novosti«. One su samom svojom pojavom16. oktobra 1953. bile vesnikdestaljinizacije i demokratizacijedruštva, vesnik značajnihidejnih i političkih promenau društvu koje se mučno,dramatično i protivrečno oslobađalostaljinističkih dogmi u teorijii praksi »izgradnje socijalizma«.


To se oslobađanje zbivaloboljševičkom retorikom,ideološkom mimikrijom,ketmanom, besmislenim dokazivanjimamarksističko-lenjinističke pravovernosti,zaoštravanjem klasne i ideološke borbe, trećom i u svakom pogledu štetnomeksproprijacijom »ostatka kapitalističkeklase«. A u odbraninezavisnosti Jugoslavije i prava na svoj»put u socijalizam«, izvršena jei logorizacija zemlje - Udbin teror naGolom otoku, Svetom Grguru, u Bilećamai ostalim logorima za»prevaspitavanje informbirovaca«imao je najbrutalniji sadistički karakter. I takvom »socijalističkom praksom« negirao se staljinizam i zasnivaoporedak samoupravnog socijalizma, kao antiteza »realnomsocijalizmu« ostvarenom u SovjetskomSavezu i zemljamasovjetskog bloka.


VREME IZAZOVA

»Večernje Novosti« se rađaju dok se uprivredi osnivaju radničkisaveti kao oblici neposrednedemokratije, a u kulturi, izrazito u književnostii likovnoj umetnosti,razbuktava ideološka borba protiv doktrinesocijalističkog realizma inormativne estetike, borba koja ćeu istoriji srpske umetnosti,posebno u istoriji književnosti,predstavljati konfrontaciju realizam- modernizam.


»Večernje Novosti«se rađaju dok MilovanĐilas, član Politbiroa CKSaveza komunista Jugoslavije odgovoranza ideologiju, objavljuje u»Borbi« svoje »Savremene teme« u kojimase radikalno razračunava sa staljinističkomideologijom izalaže za temeljnu demokratizaciju Savezakomunista i društva, zbog čegaće ga tri meseca kasnije Titov Politbiroi CK SKJ osuditi za opasnoideološko skretanje,proglašeno od Kardelja za»bernštajnovski revizionizam«.


»Večernje Novosti« se pojavljuju uistorijskom razdoblju u kojem je Beogradsvojim demokratskim i modernizacijskimduhom, novimidejama, avangardizmom u kulturi iumetnosti bio središte isvetionik ne samo Jugoslavije, negoi svim socijalističkim zemljama JugoistočneEvrope. U timpedesetim godinama obnavlja seNIN, pokreću listovi za kulturu»Danas« i »Svedočanstva« i časopisi»Delo« i »Savremenik«.


»Večernje Novosti« se pojavljuju uvremenu dramatične »tršćanske krize« kada su se Jugoslavijom, a najglasnijeSrbijom, razlegali gnevniuzvici »jugoslovenskogpatriotizma« - »Život damo, Trstne damo! Trst je naš! Zona A, Zona Be, biće naše obadve!« A predsednikutadašnje italijanskevlade sinjoru Pele stotine hiljada ljudije sa beogradskih ulica dovikivalo»Pela džukela!«...


»Večernje Novosti« su se pojavile uzaista prelomnom, za duh izazovnom iopasnom vremenu, rizičnom za svakuslobodniju i ličniju misao.


Ako se zbog takvih misli nije uvek išlona saslušanje u komitete,u kancelarijei apsane Udbine i svrstavalou »neprijatelje Partije«,ideološki žandarmi iz komiteta inovinskih redakcija, autoritativno sutakve »mislioce« proglašavali»malograđanima«, »buržoaskim dekadentima«, »podložnimzapadnim uticajima«. Biti kulturni poslenik, književni i umetnički kritičar, obrazovan novinar, a»pravilno« misliti i biti »na linijiPartije« u godinama kada nastaju»Večernje novosti«, bilo je duhovnoi moralno naporno i preodgovorno. Svako mišljenje drugačijeod zvaničnog, svako originalnije, subjektivnije stanovište, podlegalo je sumnji,ideološkoj kritici, prokazivanju.


Ali, istovremeno, bilo je to dobastvaralačkih izazova, doba hrabrih idarovitih koji su odlučno stupali ukulturnu i političku istoriju zemlje.


»Večernje Novosti« su bile izraz i pojavamodernizacije i»vesternizacije« srpske štampe isrpskog novinarstva: mali format,nov prelom lista, drukčija »življaprva stranica«, »senzacionalistički«naslovi, kratke informacije, blaže ideološkopropovedništvo i veštija, gipkija partijska propaganda,dosta fotografija, pa pune dve srednjestrane fotografija.


Sam čin pojave »VečernjihNovosti«, koje su u važnim zbivanjimaurednici i novinari,članovi redakcije, prodavali pred»Borbom«, a prodavci novina jektavo oglašavalibeogradskim sutonima i veseloutrčavali u kafane da im novinerazgrabe radoznalci -predstavljao je mali »svetski događaj«. Beograd je i sa »Večernjim novostima« postajao evropska metropola.


NOVINARSKE NOVINE

Utom radnom, prenapornom,žestokom vremenu izvršavanja Prvogpetogodišnjeg plana, novine kojesu mogle da se stave u džep,pročitaju u autobusu i trolejbusu, u berbernici, u radničkoj i studentskojmenzi, na gradilištu, ukancelariji, dok se čeka početak sastanka, a bilo je to »dobasastanaka«, novine koje razumeju i polupismeni, bile su novine za»običnog čoveka«, za »radni narod«,za omladinu i fudbalske navijače,za domaćice da ih čitaju dok kuvaju ručaki čekaju decu iz škole imuževe s posla, za penzionere po gradskimparkovima koji sa oslabljenimvidom čitaju samo naslovei kratke vesti o svemu što ihzanima. Bile su to novine za sve kojinisu bili voljni da »bistre velikupolitiku«, a želeli da znaju gdežive i šta se važno zbiva.


Takve »Večernje Novosti« suljudski »uneozbiljavale« jednoličnu,didaktičnu socijalističku štampu.Razume se, i »Večernje novosti« su bile»transmisija Partije« i»ideološko oruđe« u »razvijanjusocijalističke svesti«. Ali one sudoživljene i kao »novinsko kopile,kao »vanbračna ćerka« »Borbe« isamim tim sklone grehu, sitnom bludui džeparenju. Prema zvaničnoj,preozbiljnoj i glomaznoj »Borbi« i državnoj, građanizovanoj i formalizovanoj»Politici«, »Večernje novosti« su likom i sadržajembile nekako profesionalne, novinarske novine.


Tako smo mi savremenici doživelipojavu »Večernjih novosti«. Ako neko od mladih ljudi čita ovajmoj napis ima razloga da sečudi opisu stanja društva u kojem sunastale »Večernje novosti« ipohvalama koje sam im izrekao uvremenu njihovog nastajanja i usmeravanja, da brzo postanunajtiražnije novine u Srbiji iTitovoj Jugoslaviji. Sa strepnjom od čitaočevogpodsmeha mojim sećanjimana pedesete godine 20.veka, zamolio sam Manja Vukotića,na čiji poziv i pišem ovaj tekst, da mipošalje reprint prvog broja»Večernjih novosti« da proverimsvoja sećanja na prilike u kojima se pojaviolist koji proslavlja pedeset godinasvog izlaženja.


Taj prvi broj »Večernjih novosti«iznenadio me je svojim danas apsurdnimsadržajem. Znalo se i prei posle Latina, znam i jaodavno, da se vremena menjaju i dase mi ljudi menjamo u njima. Ali me iprvi broj »Večernjih novosti«opominje da su te promene u 20.veku i na našem tlu lomile kičme ljudimai društvu i da se istorija sprdasa ljudskim idealima i dobrimnamerama.


ŠTA ME OPOMINjE...


Gotovo ceo broj »Večernjih novosti« posvećen je odbraniTrsta i okoline za Sloveniju,odnosno protestima protiv odluka Londonskekonferencije ministara spoljnihposlova SAD, Velike Britanijei Francuske, kojima seTrst sa zonom A dodeljuje Italiji.


Naslovi te prve stranice »Večernjih novosti« glase: »UNITA potkazuje antianeksionističkemanifestante policiji« - specijalni izveštaj iz Trstaprvog glavnog i odgovornog urednikai elitnog novinara SlobodanaGlumca. Sledi: »Nju stejstmenend nejšn«: SAD i

Britanija nagrađuju bivšeg neprijateljana račun saveznika»;»Londonski sastanak«; »Katoličkisveštenici osuđuju izjavu pape«. Tu sui fotografije Džona Fostera Dalsai Antonija Idna, američkog i britanskogministra spoljnih poslovakoji su Trst i okolinu predaliItaliji i »izdali savezničkuJugoslaviju«. Drugu i treću stranicu»Večernjih novosti« natkriljujenaslov: »Istra moj zavičaj«.


Rečenica je iz izjave glumiceMarije Crnobori u kojojveličanstvena Fedra i Antigona, usalonu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, prosto rida: »Opet hoće daotimaju ono što je naše, opet kradu, opet lažu... Istra je moj zavičaj, moj, moj...« I slavna Mira Stupica, pred probu»Mirandoline«, priča kako jeuzbuđena patriotskim gnevom koji jeispunio beogradske ulice dok se igrao»Kralj Lir«, pa je želela da prekinepredstavu i obavesti glumce: »To je bio tako krupan i neočekivandogađaj koji je zadirao u našeživote i u našu umetnost.


Verujem u pobedu. Verujem da ćenaši rukovodioci koji su uspeli da savladajutolike probleme i tolike krizeuspeti i ovoga puta da za naš narodizvojuju još jednu novu pobedu«. Reportaža je ilustrovana fotografijamaMire Stupice s potpisom»Verujem u pobedu« i MarijeCrnobori s potpisom: »Opethoće da nam otimaju ono što je naše...«


Na trećoj stranici je naslov: »Na mitinguu Požarevcu pred 30.000 ljudigovorio je drug Đilas«. A drugĐilas je na tom zboru rekao:»Predajom Trsta i zone A Italiji htelose da se umiri glad italijanskogimperijalizma i da se pokolebaprestiž Jugoslavije kao nezavisnezemlje, da se ona baci na kolena«. Taj, verovatno, poslednji Đilasovgovor na jednom zboru ilustrovanje njegovim crtanim portretom.


Naredne stranice »Večernjihnovosti« pune su tekstova izinostrane štampe u kojoj se kritikujuzapadni saveznici zbogpredaje Trsta Italiji, a Viktor Car Emintim povodom objavljuje svoju»Danuncijadu«... Itd.


ŽELIM DA VERUJEM


Sadržaj prvog broja »Večernjihnovosti« sada, oktobra 2003.godine, svojom političkomapsurdnošću u meni izaziva pitanje:zar je moj naraštaj, zar su Srbi 1953. stvarno verovali da je »Trst naš«, jugoslovenski, što je Srbimaznačilo i srpski, svejedno što je za njegovooslobođenje od Nemaca poginuloi nekoliko hiljada Srba?


Ova »tršćanska kriza« pokazuje svudubinu i razmere zabluda srpskog jugoslovenstva, veštinu Titove politike, hipokriziju njegovog»jugoslovenskog nacionalizma«. On uLeskovcu, a ne u Mariboru, preti Italijida će silom da »brani Trst«,izazivajući u Srbima ratoboračkidelirijum. »Tršćanska kriza« je pokazalagrandomaniju slovenačkog nacionalizmai sposobnost u upotrebiJugoslavije i Srbije u ostvarivanjusvoje nacionalne idržavne ideologije, s ciljem stvaranjavelike Slovenije, što se posle»tršćanske krize« nastavilo permanentnomaktuelizacijom»koruškog pitanja« u jugoslovenskoj spoljnojpolitici, sve do Kardeljeve iTitove smrti.


»Večernje Novosti« su letopis srpskogdruštva i Titove Jugoslavije. Želim da verujem da »Večernjenovosti« više nikada neće ponoviti političkezablude svog prvog broja.


Želim da se nadam da će odoktobra 2000. godine preporođene»Večernje novosti«, naše oduženesumore bistriti istinama o nama isvetu u kojem treba da izborimočasno postojanje.



Oktobra 2003.

Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti