BEOGRAD - Posle 40 godina od svečanog otvaranja 87 metara visoke zgrade Centralnog komiteta SKJ na Novom Beogradu (kasnije vlasništvo drugih), ovaj soliter će biti - završen. Malo nelogično zvuči, ali šta je logično na ovim prostorima? Zgrada CK završena je 1964. godine, a novo **rođenje** će biti u septembru 2004.
Onim **svečanim** 13. kongresom SKJ raspao se isti taj SKJ, ali je zgrada ostala živa i zdrava (i ružna, kao i pre). Onako visoku, počeli su da je nadleću mnogobrojni **zetovi** odnosno lešinari različitih fela i boja, a ispostavilo se i nezaobilazna **ožalošćena porodica**, kao naslednik.
Penjemo se metalnim, montažnim liftom uz sam rub ogoljene fasade do 20. sprata, a onda nastavljamo pešice stepenicama bez ograde. Krov 23. sprata, odnosno pod budućeg 24, na koji bi trebalo da se nadgradi bar još jedan.
Ostale samo rešetke betonske konstrukcije. Zidovi delimično urađeni samo sa **zemunske strane**.
- Da kucnem u drvo, nijedan radnik nije stradao u komplikovanim poslovima raščišćavanja, sanacije i sadašnje izgradnje - zadovoljan je Predrag Nestorović, rukovodilac zaštite na radu. Kuca u jednu letvu (sa ekserom).

UBI NAS PROMAJA
POSLOVNI centar **Ušće**, ako je neko zaboravio, pogodilo je u proleće 1999. godine čak 12 projektila NATO alijanse. Potpuno su srušeni i izgoreli prvi i drugi sprat, treći je nešto bolje prošao, a rakete su pogodile i 19. i 22. sprat i krov sa velikom nadstrešnicom i relejem tadašnje TV Košava.
Kako se zgrada nije srušila od toliko silnih eksplozija?
- Prilikom prve faze sanacije gušili smo se u betonskom šutu, pa, bila je srušena čitava fasada, neke grede bile su teške i po pet tona, pa smo to drobili - seća se Dušan Denić, direktor firme Betonske, montažne, skeletne konstrukcije (BMSK) Beograd. - Sa armaturom ukupno preko dve i po hiljade kubnih metara šuta!
U srcu zgrade zatičemo na 19. spratu aktivnost **građevinske inteligencije**, kako nazivaju tesare. Postavljaju i skidaju oplatu sa takozvanih šahtova po vertikali i useka za nove liftove. Ukupno će biti ugrađeno sedam najmodernijih liftova stranih proizvođača.
- Ubi nas promaja, čoveče, nigde zavetrine, košava piči i kad je nema - poče Jovica Trajković (30), tesar iz Surdulice.
- Ma, dobro je da se nešto gradi, a i ovaj decembar pogodan za beton - reče Stojan Momirović iz Doboja. Iz Republike Srpske, Bratunca, pristigao i Radovan Živanović (20).
- Oni prvi, koji su došli dok je još **Komgrap** bio ovde, besplatno su dobili i rukavice, prsluke, čizme i ostalo, a mi samo šlemove - napominje Simeon Arsenkov (47) iz Vladičinog Hana.

NAJLEPŠE OD LEDINE
- ŠTA će nam ovi plastični šlemovi - to niko i ne zna rezonuje LJubiša Savić (25) iz Surdulice. - Ako te nešto zvekne u glavu, slabo će ovo da ti pomogne.
- Mi smo ti, brate, umetnici - napominje LJupče Angelov (20) iz Bosilegrada. - Spavamo u Bulevaru umetnosti. Jeste da smo u barakama, ali su bolje nego one u Severnom bulevaru.
Pavle Arizanović (60), najstariji tesar, odloži rukavice, zapali cigaretu, izađe iz polumraka i zagleda se preko Save u stari deo Beograda.
- Ovi mladi kažu da grade - ljutito će Arizanović. - Pa, ne može nešto što je već bilo izgrađeno da se gradi. Odoh ja, posle ovoga, u penziju. Dojadilo mi sve. Najlepše je graditi sa ledine, tada se vidi da nešto niče.
Nastavi Pavle Arizanović:
- Gradilišta i ne mirišu više kao nekada. Ono, kad osetiš iskopanu zemlju za temelj, kreč, malter, drvenu građu, katran, karbit, gvožđe...
- Pusti čiču - priđe nam Miloš Seović dežurni električar. - Pavle ti je gradio ovu isti zgradu od 1960. do 1964. godine. Samo što ga srčka nije strefila kada se pričalo da se soliter nakrivio, da će da se ruši...
- U budućem, novom, najnovijem poslovnom centru biće ugrađeni najsavremeniji materijali i oprema vodećih svetskih i domaćih proizvođača - kaže Slovenka Margit Hujs, rukovodilac celog projekta **Ušće** u ime Konzorcijuma vlasnika.
Hujsova napominje da će poslovni prostor iznajmljivati poznate firme, računajući i svetske banke, avioprevoznike, multinacionalne i nacionalne kompanije i ostali poslovni svet. Drugačije rečeno, neće to biti butici ili tako neki frizeraji i sitna trgovina.
Dobro, ko je imao presudnu ulogu da se **Ušće** ne ruši? Prvo akademik i genije građevinarstva prof. dr Milan Krstić koji je projektovao konstrukciju zgrade.

ČETRDESET STATIČKIH PRORAČUNA
- SOLITER je fundiran na specifičan, jedinstven način - napominje prof. dr LJubomir Vlajić sa Građevinskog fakulteta u Subotici, koji je radio 40 varijanti statičkih proračuna i angažovao revizore i iz Engleske i iz Nemačke. U tome mu je pomogao mr Predrag Blagojević sa niškog Građevinskog fakulteta. LJubomir Vlajić je praktično doneo odluku da se **Ušće** ne ruši, i to overio svojim potpisom.
- Zgrada ima kao osnov ploču, a delimično leži na osavremenjenim takozvanim peščanim loncima koje su koristili još stari Egipćani - nastavlja Vlajić. Akademik Krstić je osmislio da zgradu drži veliki, vertikalni, betonski monolit, kičma u središtu zgrade. Zato joj ništa nije moglo ni 12 razornih projektila.
- Neki kupci **Ušća**, kao Miodrag Kostić, bili su za rušenje - govori Vlajić. Lično sam ubeđivao kupce da to ne čine. Poslušali su me i to im se sada višestruko vraća.
- Kada sam video ogoljene betonske grede i konstrukciju, bio sam zapanjen - ističe Vlajić. - Pa, tako kvalitetan beton se i sada teško može postići! Zgrada je podizana načinom kao kada se gradi most. Hidraulika i monometri uz one **peščane lonce** su posle svih godina potpuno neoštećeni.
- Naljutile su me gluposti, objavljene i u štampi, da se zgrada zbog bombardovanja nakrivila - kaže Vlajić.
Do septembra 2004. godine, znači, završiće se **Ušće** i počeće useljavanje. Kirija neće biti mala ako se zna da prosta konstrukcija po kvadratu košta 200 evra, a na to se nadovezuju podovi (po kvadratu 150 evra), a gde su tu zidovi, plafoni, elektrika, klima, vodovod...
Umesto ogromne i teške nadstrešnice koja je srušena izgradiće se 24 sprat i nad njim devet metara visoki 25 sprat metalne konstrukcije. Sada je kran na visini od 100 metara, a toliko će da dostigne i **Ušće**.
Oko zgrade je šest hektara slobodne površine, ostao je u podzemlju, nedaleko od **Ušća** neoštećeni prostor za garažu, razmišlja se o raznim sadržajima i proširenju kolovoza na svim prilazima ovom centru. Jedan radnik nam reče:
- Tu, kraj Save, čuo sam da će se zidati opera, Sidnejska opera.

ČIJE JE **UŠĆE**
SANACIJU i nove radove preuzeo je PMC **Inženjering** pri **Jugoimportu** - SDPR, uz kooperante, a investitori su sadašnji vlasnici zgrade, domaći i strani, ujedinjeni u Konzorcijum firmi nazvan **Juropian kontrakšn**.
Kada se još nije znalo da li će se Poslovni centar rušiti ili sanirati, savezna vlada ga je prodala. Kupci ćute o ceni, a savezne vlade više i nema.

MK I PMC
JEDAN od kupaca **Ušća** bio je i Miodrag Kostić, vlasnik firme **MK komerc**. Nismo saznali koliko je i čega platio, ali je svoj deo u pogodnom trenutku prodao jednoj slovenačkoj firmi.
Zapažen je i kupac Petar Matić, vlasnik firme PMC, koji je zadržao imovinu, i - nije se pokajao.

PROSTOR
**UŠĆE** ima čak 23.000 kvadratnih metara korisnog prostora. On će se isključivo iznajmljivati. Vlasnici su uvereni da će sve biti iznajmljeno, jer je centar na idealnom mestu.
Prema rečima Margit Hujs, u poslovnom centru boraviće sedam hiljada ljudi.

SKROMNOST RANKOVIĆA
GLAVNI **nadzorni organ** je u vreme građenja CK bio sam Aleksandar Ranković, koji nije dopuštao nikakav luksuz, tako da zgrada nije imala ni mermer, čak ni parket, a da se o nekim spuštenim tavanicama i ne govori.
Trebalo bi reći i da je sam nadzor građenja u ono vreme bio vrlo strog.

CENA
PROJEKAT će ukupno koštati 25 miliona evra, a predviđena su najbolja funkcionalna i arhitektonska rešenja, napominje rukovodilac projekta gospođa Hujs.

KRAĐE
ŠTA se sada krade, ne znamo, ali posle bombardovanja u sav onaj krš navalili su raznorazni lopovi i kupili šta im je stiglo pod ruku, počev od ve-ce šolja, kvaka, vrata i sličnog.
Nestala je i ogromna Lenjinova bronzana bista iz predvorja, ali ne iz ideoloških razloga. Lenjin je Lenjin, ali je bronza - bronza.
Na 16. spratu je bila ogromna biblioteka i ostala je neoštećena. Knjige niko nije ukrao, vlasnik ih je kasnije pokupio.