ROMANTIČNA potreba da se uvek sećamo nekih "starih, dobrih vremena" često nas prevari tako što lako poverujemo da je sve što se događalo u prošlosti bilo bolje nego što je to danas. Ali, neke pojave u Beogradu su nepopravljivo loše, ma kakva da su vremena. Povratak u kasne tridesete godine prošlog veka lako nas uvodi u težak život onih koji su za hleb zarađivali praveći cigle.

Tek kada su se svi varoški ciglari udružili i organizovali štrajk, na videlo je izašao njihov težak i mučan život. Novine su bile naklonjene vlasti, ali ipak nisu mogle da prenebregnu činjenicu da je više od 2.000 ciglarskih i terenskih radnika obustavilo rad. Razlog je bio jednostavan - nisu hteli da rade punih 18 sati za minimalnu dnevnicu.


PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Od tramvaja do trolejbusa


Poslodavci su bili neumoljivi, i odbili su pruženu ruku radnika da mirno i miroljubivo izađu u susret štrajkačkim zahtevima, pa ovima nije preostalo ništa drugo nego da obustave rad. Za današnje pojmove sve izgleda nestvarno teško: radnici su radili po 18 sati neprekidno, kako bi prehranili svoje porodice! Novine otvoreno pišu da su uslovi pod kojima rade ovi ljudi zaista bedni.

Počinjali su posao oko dva sata ujutru, i uz manje prekide prestajali sa radom oko 22 sata uveče. Sve zajedno, bilo je to i do 18 sati rada dnevno! Za sav taj rad dobijali bi od osam do 25 dinara, a to je bila svota od koje više nije moglo da se živi i podiže porodica.


PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Od Balkanske do Beogradske


Novinarska zapažanja su naročito skrenula pažnju javnosti na još jednu otežavajuću okolnost koja nikako nije išla na ruku poslodavcima.

- Naročito je za osudu što se za taj naporan i težak rad, koji teško izdržavaju i stariji upotrebljavaju deca od 12 do 16 godina starosti. Za rad od šest meseci "Čiraci" (to su maloletna deca) dobijaju od 1.200 do 1.500 dinara. Svakog dana jedno dete izradi oko 8.000 cigalja (tako su ih zvali u ono vreme), što predstavlja težinu od 20.000 kilograma. Kada se to izračuna, videće se da za sat rada svako dete dobije po jedan dinar.

Tako je odvajkada bilo u Beogradu. Ako neko ne urazumi i ne obuzda eksploatatora, on će od radnika uvek tražiti najviše i plaćaće najmanje. Ali, nije to samo naš usud, već planetarna muka. I tako od kad je sveta i veka...


OBUSTAVA

KRAJEM tridesetih godina u Beogradu je postojalo 30 ciglana, da bi u julu 1939. godine svi radnici stupili u štrajk, blokirajući gradsko graditeljstvo.

Iako je kapitalizam uvek bio nemilosrdan, tog puta je pokazao svu moć svog brutalnog lica.